Лука Радоњић: Митрополит Онуфрије међу нама

У Москви смо, у Кијеву смо. У Београду смо, у Подгорици смо. Свуда смо

Митрополит Онуфрије у Подгорици, 27. 2. 2020. (Фото: Лучић фото)

Стигли смо мало пред почетак литије мајка и ја. Храм је већ увелико почео да се бијели у ноћи. Овај храм ниједан мрак не може да сакрије. Може само да га учини видљивијим. Баш као што је, показује се, и са нашом вјером. Литија предвођена Митрополитом кијевским и све Украјине господином Онуфријем и Митрополитом црногорско-приморским и егзархом свештеног трона пећког господином Амфилохијем кренула је низ улицу ка Булевару Светог Петра Цетињског. А за њима и са њима кренули су сви. И кренуло је све. Жива литија. Вечерас особито жива и некако.. радознало покретна.

– Је ли ово, како си рекао да се зове, не волим да погријешим?, нагиње мајка главу и посматра.

– Онуфрије.

– Он. И Амфилохије. Јесте.

Констатује и хвата прикључак са аплаузом. И кораком литије. Са разгласа се чује духовна музика. Племенити женски гласови развијају мелодичност и духовност руског и простиру душу широко, ка бескрајном Истоку. У Москви смо, у Кијеву смо. У Београду смо, у Подгорици смо. Свуда смо.

Митрополити Онуфрије и Амфилохије у Подгорици, 27. 2. 2020. (Фото: Рајо Војиновић)

Литија тече. А уз њу хор дјечијих гласова. Пун самопоуздања: „Ој јунаштва свијетла зоро, мајко наша Црна Горо, Једина си за слободу, ти остала српском роду!“ Остали пружају дискретну гласовну подршку, да не мијењају боју гласова који поносно носи пјесму. За пјесмом иде велики триколорни транспарент са четири оцила и натписом „Само слога светиње спашава“. Изнад њега се пружа у висину, благородно и ауторитативно, транспарент са ликом Митрополита Амфилохија и подигнутом руком, која изгледа као да показује смјер.

На изласку из Булевара, литија наставља да тече, као мелодија, без текста. Бијеле, женске капе од вуне, зимске јакне црне и тегет боје, сјећање на младалачку енергију у ходу старих људи, који сваким кораком доказују приврженост животу, свијеће у рукама, родитељске руке на ручкама дјечијих колица, достојанствено подигнути вратови и браде, косе у бојама ноћи, косе у бојама јесени, и златокосе, спојени дланови, укрштене руке са шакама које завршавају у џеповима од капута, љевица ослоњена на сапутникову десницу, пењање на пјешачка острва, придржавање на другово раме, подизање на прсте и осврти назад, све са погледом на бескрај литије. А најбољу перспективу и поглед на колону, имају клинци смјештени на раменима родитеља као осматрачи на броду: „Ихаааа!“

Молитвено окупљање у Подгорици, 27. 2. 2020. (Фото: Рајо Војиновић)

Литија тече и иде ка Храму који чека, да се људи врате, да се народ поново окупи. И сабере.

„Када сам дошао и видио ваша лица која су се око Христа сабрала у оволиком броју, схватио сам да сте љепши и благодарнији него што сам замишљао“, његово блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Луке Радоњића)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s