Изасланици Епископског савјета упозорили су да новоусвојени Закон о слободи вјероисповијести корјенито и недопустиво задире у слободу вјероисповијести
Владика Методије и протојереј Радомир Никчевић (Фото: Митрополија црногорско-приморска)
У понедјељак 3. фебруара 2020.године изасланство Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори, његово преосвештенство епископ диоклијски, г. Методије, и протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намјесник херцегновски, имали су састанак са званичницима Стејт департмента у Вашингтону. У необично дугачком и плодном разговору са представницима четири различита огранка Стејт департмента разматрани су тренутна ситуација и стање основних људских права у Црној Гори – поштовање вјерских слобода, права на посједовање имовине, права на окупљање и правa слободног говора, као и примјери вјерске, језичке и националне дискриминације у тој земљи.
Изасланици Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори упозорили су да новоусвојени Закон о слободи вјероисповијести државе Црне Горе, који до данашњег дана изазива масовне мирне протесте, православних вјерника, и српске и црногорске националности, али и грађана других вјероисповијести, корјенито и недопустиво задире у слободу вјероисповијести, посебно у колективном аспекту. Најпроблематичније одредбе закона су оне које је Влада прогласила за „политичка питања“. То су питања нове евиденције и регистрације цркава и вјерских заједница и конфискације њихове имовине – сакралних објеката и земљишта које им вјековима законито припада. За ту потребу, Влада је увела и неприхватљиву ретроактивну примјену права која је и самим Уставом Црне Горе забрањена.
У разговору са америчком страном констатовано је да је спорни црногорски закон усвојен без свеобухватног, институционалног и према јавности отвореног дијалога, не само противно препорукама Венецијанске комисије него и изричитом ставу високог амбасадора САД за вјерске слободе, г. Сема Браунбека, исказаном приликом његове посјете Црној Гори 15. новембра 2019. године. Наши представници су такође указали да се из анализе овог Закона јасно види да најзначајније препоруке Венецијанске комисије од 24. јуна 2019. године или нијесу усвојене или су минимизоване до бесмисла, и да такође ни веома важне и обавезујуће препоруке ОЕБС/ОДХИР из Смјерница из 2004. и 2014. године уопште нијесу увршћене у текст закона. По њиховим ријечима, обилује правним нормама које су у супротности са Уставом и чланом 9 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Осим тога, ниједан предлог правне природе, који је Епископски савјет дао, није био усвојен.
Изасланици Епископског савјета истакли су, најзад, да је спорни закон у функцији дискриминације првенствено наше Цркве као најмногољудније (о томе су више пута говорили и највиши представници Владе и Скупштине Црне Горе), јер уводи правни партикуларизам, правну ликвидацију стеченог и судски потврђеног правног субјективитета наше Цркве и конфискацију црквене сакралне и остале непокретне имовине у ad hoc дискриминаторном поступку.
Изасланство Епископског савјета Српске православне Цркве у Црној Гори наставља своју посјету главном граду Сједињених Америчких Држава, гдје ће и наредних дана имати састанке са америчким државним званичницима.
(Митрополија црногорско-приморска, 4. 2. 2020)
Разговор са члановима Хелсиншког одбора
У наставку своје мисије упознавања америчких званичника и јавности Сједињених Америчких Држава у целини са тешким стањем у Црној Гори, изазваним грубим нарушавањем људских права од стране државних структура, изасланици Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори, Његово преосвештенство Епископ диоклијски господин Методије и протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намјесник херцегновски, сусрели су се у Вашингтону и са члановима Хелсиншког одбора Конгреса Сједињених Америчких Држава.
Делегација СПЦ у Вашингтону (Фото: СПЦ)
За разлику од Хелсиншких одбора у другим државама, овај одбор у САД није невладина организација већ један од значајних одбора америчког Конгреса, државна комисија задужена за надзирање и унапређивање људских права, војне безбедности и економске сарадње у 57 земаља Европе, Евроазије и Северне Америке. Девет чланова Хелсиншког одбора америчког Конгреса чланови су вишег конгресног дома – Сената, девет чланова нижег – Представничког дома, а три члана су извршни грански званичници.
Како се наводи и на званичном сајту Одбора, Црна Гора, „најмања од бивших југословенских република“, досад је била предмет појачане пажње Хелсиншког одбора америчког Конгреса као земља у којој је уочена трговина људима и земља са наглашеном «унутрашњом разноврсношћу, чији су носиоци националне мањине и битни део православне словенске популације која више настоји на одржавању тесних веза са Србијом него што истиче неки свој различити идентитет“.
Изасланици Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори документовано су предочили члановима Одбора најновији и најдрастичнији пример кршења најосновнијих људских права, озакоњеног усвајањем тзв. Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који Епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори настоји да лиши њихове вековне имовине и готово им онемогући даље деловање, кршећи тиме право на неповредивост својине и самим православним верницима право на слободу вероисповести. Представници наше Цркве указали су исто тако на атмосферу уцена и претњи учесницима молитвено-протестних ходова и медијских манипулација од стране носилаца власти у Црној Гори, којима се крше људска права на мирна окупљања и слободу говора. Подсетили су и на дугогодишњи процес изгона српског језика и писма и културе из јавног живота и школства Црне Горе у чијем се систему образовања форсирају једнострана тумачења и схватања владајуће партије и њених идеолога, и намећу системски као једини истинити поглед на садашњост и прошлост Црне Горе.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар