Стручна комисија ФОН-а: Докторат Синише Малог није плагијат иако постоје извесна одступања од правила цитирања

Стручна комисија ФОН-а потврдила је своје раније мишљење да докторат Синише Малог није плагијат иако постоје извесна одступања од академских правила цитирања, стоји у Стручном мишљењу Комисије

Фото: Н1

Стручна комисија која је поново одлучивала о докторској дисертацији министра финансија Синише Малог наводи да „чврсто стоји на становишту да она не представља плагијат“ и да „нема довољно разлога“ да му буде одузето стечено звање доктора, наведено је у документу који је објављен на Твитеру.

„Мада постоје извесна одступања од академских правила цитирања, које смо детаљно описали у нашем Стручном мишљењу, њихов сумарни значај не може да оспори изнету оцену о оригиналности рада. Докторска дисертација представља резултат самосталног научно-истраживачког и стручног рада кандидата“, наводи се у мишљењу које је адресирано на Етичку комисију ФОН-а, а на којој је наведен датум 14. октобар 2019. године.

Наводи се и да је „изузетно битно да постоји сагласност свих учесника да научни доприноси дисертације нису спорни“, као и да је то према уверењу чланова Комисије „једна од најважнијих компоненти докторске дисертације“.

Чланови Стручне комисије су проф. др Дејан Ерић, проф. др Винко Канџија, проф. др Томаж Чатер и проф. др Драган Микеревић. Микаревић, међутим, на документу који је објављен на Твитеру није потписан.

„Стручна комисија је професионално и објективно обавила свој посао поверен јој решењем декана Факултета организационих наука. Урађена је детаљна софтверска анализа и извршена друга поређења са релевантним изворима, што је све детаљно елаборирано и документовано у нашем Стручном мишљењу и прилозима у обиму од неколико стотина страница“, наводи се у овој одлуци.

Ово мишљење би требало да усвоји Наставно-научно веће Факултета организационих наука, где је Мали одбранио докторат.

И раније је Стручна комисија ФОН-а закључила да докторат Синише Малог није плагијат. На овакву одлуку је поднета жалба, а потом је Одбор за професионалну етику Београдског универзитета наложио Комисији ФОН-а да поново одлучује о докторату.

Инсајдер је раније писао да у решењу Одбора за професионалну етику БУ, којим је наложено поновно одлучивање, пише да се Стручна комисија Факултета организационих наука бавила оним што јој није био задатак – испитивањем научног доприноса доктората Малог, а да није прецизно одговорила на питање да ли је његов докторат плагијат или није.

Одбор је у решењу навео и да Мали није у року доставио одговоре на наводе из жалбе.

„Комисија ФОН-а се бавила оним што јој није задатак“

У образложењу тог решења, у који је Инсајдер имао увид, се наводи да је „основна мањкавост поступка мишљење Стручне комисије које је нејасно, непрецизно и у одређеној мери контрадикторно“.

„Стручна комисија ФОН-а је погрешно применила материјално право, јер се упустила у оцену оригиналности доприноса дисертације науци, тј. бавила се испитивањем научног доприноса оспорене дисертације, што није задатак Стручне комисије “, навео је Одбор за професионалну етику у образложењу решења које је потписао председник Одбора проф. др Вук Радовић.

Синиша Мали (Фото: Министарство финансија)

Одбор истиче да су сва мишљења и одлуке Комисије ФОН-а донете „на основу нерелевантних навода и нејасних закључака о чињеницама које нису од утицаја на решење ове правне ствари“.

„Оно што је требало утврдити је да ли је у изради докторске дисертације било неакадемског понашања – плагирања. Закључак Стручне комисије не одговара задатку због којег је формирана“, указује Одбор.

У решењу пише и да је Одбор за професионалну етику на седници одржаној 14. јуна 2019. донео одлуку да од декана и Етичке комисије ФОН-а, као и од Синише Малог затражи одговоре на наводе из жалбе коју је поднела ректорка београдског универзитета на основу иницијалних жалби професора универзитета.

„Декан и председник Етичке комисије Факултета благовремено су доставили одговор Одбору, у коме упућују Одбор да се обрати Стручној комисији која је и сачинила мишљење, а Синиша Мали у остављеном року није доставио одговор“, наводи се.

Одбор: Софтверска анализа само један од начина утврђивања постојања неакадемског понашања

Одбор је навео да у поновном поступку Научно-наставно веће Факултета организационих наука треба да дâ јасан и прецизан задатак Комисији да изврши процену оригиналности доктората Синише Малог и да „на јасан и стручан начин оцени постојање или непостојање неакадемског понашања, узимајући у обзир резултате софтверске анализе, као и друге методе и стандарде“.

Одбор подсећа и да се у извештају Етичке комисије наводи да је она „једногласно усвојила стручно мишљење Стручне комисије према коме је докторска дисертација резултат самосталног научноистраживачког и стручног рада кандидата“, те да „уочени пропусти по обиму и значају не доводе у питање основе научне доприносе и оригиналност докторске дисертације“.

„Стручна комисија сматра да је Кандидат испунио све законски прописане услове и прелаже да се Кандидат др Синиша Мали промовише у звање доктора наука, како би могао користити сва права која му по тим прописима припадају“, закључила је Стручна комисија.

Овај извештај потписали су проф. др Дејан Ерић, проф. др Винко Канџија, проф. др Томаж Чатер и проф. др Драган Микеревић.

Синиша Мали: Верујем у своје знање

На овакву одлуку Комисије ФОН-а жалбу су поднели професори Универзитета у Београду. Академик Душан Теодоровић је тада с професорком Филозофског факултета Дубравком Стојановић у холу Ректората скупљао потписе запослених професора, док су пензионисани професори, сарадници и остали могли да своју подршку дају у онлајн петицији.

Мали је тада изјавио да „за њега није никакав проблем” што се прикупљају потписи и да је то доказ демократије.

„Немам никакав проблем с тим, верујем у своје знање. То што се тренутно ради је потврда демократије“, рекао је Мали новинарима у Влади Србије.

Редовни професор и шеф катедре за финансије на ЕБС Универзитету у Висбадену Раша Карапанџа је раније на сајту Пешчаника објавио своју анализу доктората Синише Малог, свој став о раду Стручне комисије која је оцењивала докторат Малог и пример жалбе која би могла бити поднета Универзитету у Београду. Он, међутим, није професор Универзитета у Београду, па према процедурама није могао да поднесе жалбу.

У тексту који је објављен на Пешчанику, Карапанџа је навео да извештај који је сачинила Стручна комисија садржи више материјалних грешака.

„У анализи докторске тезе Синише Малог, коју сам (раније) објавио на сајту Пешчаника, износим доказе да је Синиша Мали од речи до речи превео делове тезе др Стефаноса Хаилемариама посвећену реструктурирању и приватизацији у Еритреји. Стручна комисија је анализирала доказе које сам изнео и закључила да је Синиша Мали из те тезе директно превео ’у максималном обиму од три до четири одсто’ своје докторске тезе. Стручна комисија је утврдила како Синиша Мали у референцама уопште није навео ту тезу о Еритреји као извор, али је закључила како је Синиша Мали ту тезу о Еритреји ‘користио као полазну основу’, те да је Мали у својој тези чак прецизније цитирао оригиналне радове од самог Хаилемариама у његовој тези“, наводи Карапанџа.

Афера око спорног доктората Синише Малог започета је 2014. године када је Карапанџа објавио текст у ком, позивајући се на своју анализу, навео да је Мали плагирао више од трећине текста у том раду.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Инсајдер, 22. 10. 2019)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , , , ,

2 replies

  1. Ево и закључка опљачканог и униженог Србља : “ Лик и дело слинише малог јесу плагијат лика и дела млађана динкића иако постоје извесна одступања од правилног плагирања ликом и делом, јер је и сам млађан динкић плагијат радомана божовића…“

    Свиђа ми се

  2. Јасно је да су све комисије њихове. Али стално треба вршити притисак. Ако је комисија факултета дала свој лажан налаз, треба тражити налаз комисије универзитета. Кад и они дају иасти налаз, треба се обратити међународним високообразовним институцијама. Исто као суд у Стразбуру. Све опозиционе странке у своје предизборне најаве треба да уврсте суђење Малом као фалсификатору и суђење Брнабићки као премијеру који је поставио такву личност за министра. Суђење Вучићу више није никаква посебна ставка, она се подразумева по свим људским и моралним огрешењима. Битна ставка је да, кад се докаже фалсификат, моменталне последице претрпе они који су претходно утврдили да се не ради о фалсификату.
    Мора да се повуче вода и добро изриба шоља. Кад очигледне ствари морају да се научно доказују, то је увредљиво и то мора да кошта онога који тако ноншалантно пуни шољу.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s