Демократска странка Србије објавила је да ће учествовати на парламентарним изборима наредне године
Демократска странка Србије дефинитивно излази на парламентарне изборе, а почетком новембра формираће нови покрет који ће окупити више локалних политичких организација, пише Блиц.
Новом покрету, како пише лист, приступиће и председник Војног синдиката Србије Новица Антић, а главне тачке окупљања биће обрачун са партијском државом и промена изборног система како би грађани могли да бирају своје представнике по имену и презимену, а не преко партијских листа.
Председник ДСС-а Милош Јовановић рекао је да се ради о доста широком окупљању и да је то логичан наставак онога што је до сада урадио за ДСС.
„У ситуацији када је Кија Коцкар постала политички аналитичар или када неко покушава да одбрани Стари мост који су Немци саградили 1942. године, неко мора да направи искорак и то да реши. Нови покрет ће окупити значајан број људи који као и ми мисле да је потребна потуна промена система“, навео је Јовановић.
Он је рекао да је грађанима досадило да бирају између садашњих и будућих министара.
„Ми покушавамо да их понудимо нову, трећу могућност“, рекао је Јовановић.
Према писању Блица у новом покрету око ДСС-а биће локална организација из Краљева коју води Иван Матовић, Покрет за живот Злате Ђерић, Група експерата за препород (ГЕПС) Јована Филиповића и други.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Ovaj gospodin samo nije saopštio koliko to košta Vučića. Koliko je Predsednik isplatio za izlazak DSS? Budući da je Sergej odbio pola miliona, realno je da izlazak DSS ne košta više od dvesta hiljada. Možda manje, ali sigurno ne više.
Прво, већ 30 година разне српске опозиције се баве “окупљањем” и “сабирањем”, што се, у принципу, своди на ону босанску: “хајде Алија нек` је више војске”. Колико је то корисно, знамо.
Ја не видим зашто ДСС треба да сакупља око себе неке људе и покрете које мало ко у Србији зна и не знам шта се тима постиже? Зар неко заиста мисли да ће то да донесе који проценат више?
Једна партија, програмски препознатљива, један вођа са бар мало харизме, па ко хоће нака се учлани или јавно подржи, директно, ту партију.
Друго, ако се не варам, ДСС на челу са Коштуницом је била један од најећих заговорника пропорционалног система, зато што је СПС са 30%-40% подршке добијао апсолутну већину. Када би се сад одржали избори по већинском принципу СНС би имала 250 посланика у Скупштини. Међутим, није то проблем, то је само напомена. Проблем је нешто друго. Већински систем постоји у Америци и Британији, на пример и из српске перспективе ти системи изгледају много добро, па ја разумем захтев да се такав систем уведе и у Србији. Но, сам изборни систем не може да поништи неке друге разлике. Српске политичке партије су устројене као Северна Кореја са том разликом што се дисиденти не стрељају. Неко би рекао да не би било лоше да је сличност потпуна. Како било, већински систем има смисла где посланик има слободу деловања. Ми видимо у Америци и Британији како посланици исте странке гласају за различите ствари, видимо озбиљну унутарстраначку борби и видимо, да упркос томе, партије нико не растура. Када би политичка култура у Србији била таква, онда би већински систем имао смисла. Овако, већински или пропорционални, са постојећом партијском дисциплином, људи ће опет, практично, гласати за странку, само ће мање странке бити избачене из игре. Нажалост, то није једина разлика. У Америци постоји баланс снага између председника и представничких тела, а у Британији, по правилу, вођа странке постаје премијер, дакле, људи знају за кога гласају. У Србији, гласају Вучића, он постави лезбејку на формално најјачу државну функцију, а он обавља и њен и свој посао и још по неки, успут, док је њен једини посао да брука Србију. Дакле, сам прелаз на већински систем није нека суштинска измена.
Ако већ треба да се играмо демократије, ја бих предложио следеће.
Да се председник бира већински и да он, истовремено, буде и председник владе, као у Америци. Да већински изабрани посланици не могу страначки да се смењују, а увео бих и овај детаљ: да министар може да буде само неко ко је посланик, па нека партије мало мисле кога кандидују да не би сутра министра бирали између Маријана Ристичевића и Ђуке Бизона, може да штети на следећим изборима, ако ништа друго. Хоћете демократију, а не меритократију, да министар не мора да буде из струке, онда му бар дајте неки легитимитет. Сумњам да ће Јовановић прихватити ове идеје, али нека стоје, `леба не траже, што се каже.
Коначно, предложио бих нешто и ДСС.
ДСС је тако сада идеолошки профилисана и има такав наступ да за њу могу гласати људи типа Милоша Ковића на пример, па нека се прерачунају колико ће таквих гласова накупити. Сада када су Дверци издали остао је простор на националистичком и конзервативном делу политичког спектра, како би то рекли другови аналитичари. Е сад, тамо осим ликова као што је Ковић има и некох других ликова и ти ликови неће бити импресионирати речником и наступом које не разумеју. Пре свега, то понављам одавно, тој странци треба променити име, то је странка са најглупљим именом у Србији, у светлу чињенице да већ постоји ДС. Потенцијални гласачи са тог десног, националистичког и конзервативног дела спектра не “откидају” на демократију, свакако. Коначно, треба променити наступ да се “шире захвати” у том “десном”, а то са начином како сада ДСС наступа није могуће. Ја не кажем да треба да изигравају радикале, напротив, али чак су и Дверци са својим наступом, 2012. на пример, били у стању да “ухвате” оно што ДСС није никад могао. Мислим, не треба да цртам, јасно је то сваком ко је пратио.
@Kosta Dori
Izvini, ali kakva je bila podriguša u sendviču koji si dobio za komentar?
Значи, после оних сјајних и славних деведесетих година, када су “они који треба” оформили прве “опозиционе” политичке странке после 1944 г., сада се и керамичар латио истог посла? Ма, досадно је то све…
@Kosta Dori
23. октобра 2019. • 14:00
Prihvatam odmah, samo navedi jedan jedini dokaz za tvoje tako opskurne i paušalne tvrdnje. Kad nemaš šta da kažeš, jednostavno pljuješ po Milošu Jovanoviću.