Упркос убедљивој разлици у односу на ривале, странка Себастијана Курца ће се суочити с рекордно дугим коалиционим преговорима који ми могли да потрају чак 135 дана
Себастијан Курц (Фото: Бета/АП)
Ванредни парламентарни избори у Аустрији, одржани у недељу, нису донели већа изненађења. Према првим прелиминарним резултатима, убедљиви победник недељних избора је Народна странка донедавног канцелара Себастијана Курца с освојених 38,35 одсто гласова – за 7 одсто више него на претходним изборима 2017. године.
Следе социјалдемократи с 21,54 одсто гласова, што представља минимални резултат који би могао да обезбеди њиховој првакињи Памели Ренди-Вагнер опстанак у челној фотељи странке, али и на челу тима грађанске левице у преговорима о учешћу у евентуалној владиној коалицији.
Слободари су после корупционашке афере „Ибица”, која је довела до расписивања превремених избора, претрпели бродолом – освојили су 17,25 одсто гласова, безмало десет одсто мање него 2017. Oни су декларисани изборни губитник. Тиме извесно губе легитимацију за улазак у неку будућу владину коалицију.
Следе Зелени с освојених 12,35 одсто гласова и десни либерали странке Неос са 7,36 одсто гласова.
Уколико овакав однос снага у новом сазиву бечког парламента буде потврђен и после коначног пребројавања свих гласачких листића, данас, односно и после пребројавања око милион гласова, који су пристигли поштом, председник републике Александер Ван дер Белен најкасније ће у четвртак ове недеље поверити мандат за састав нове владе бившем, односно смењеном канцелару Себастијану Курцу.
Математички, у обзир долазе четири коалиционе варијанте: Народна странка у коалицији са слободарима, или са социјалдемократама, или Народна странка у коалицији са Зеленима, или, евентуално, у тројној коалицији са Зеленим и Неосима.
До коначног коалиционог договора и почетка рада нове владе могло би да прође и неколико месеци. У аустријским политичким круговима се као датум почетка новог мандата помиње 11. фебруар идуће године, што би представљало нови рекорд у дужини преговора око формирања нове владе – тачно 135 преговарачких дана. (У прошлости су преговори најдуже трајали 1963. године, приликом састава владе Алфонса Горбаха, укупно 129 дана, а потом 2000. године – Волфгангу Шиселу требало је 124 дана да утаначи коалицију.)
Разлози оваквог застоја су, с једне стране, уско страначки интереси изборних победника, народњака. У следећих осам недеља у Аустрији ће бити одржани земаљски и локални избори у четири од девет покрајина: 13. октобра у Форарлбергу, 24. новембра у Штајерској, а 26. јануара покрајински избори у Градишћу и локални избори у Доњој Аустрији. С обзиром на шаролике коалиције у тим покрајинама, Курц извесно неће превремено открити своје карте и преференције за састав савезне владе.
Различити ставови странака које би могле да оформе коалициону владу, односно такозвани коалициони покер, други су значајан фактор за дуге коалиционе преговоре.
То се, пре свега, односи на народњаке, победнике избора: у њиховим редовима је очигледна подељеност око избора будућих коалиционих партнера. Народњаци понајвише зазиру од обнављања коалиције са слободарима. Као разлог тог заокрета само се априори помиње афера „Ибица”. Званично, Народна странка је у анализама установила да се слободари све више окрећу идеологијама крајње деснице, односно „критичној линији разграничења са странкама блиским екстремизму”.
У прилог реченом иде коментар Ханса Раушера, парадног коментатора блиског народњацима, у бечком дневнику „Стандард”: „Зар да обновимо пакт са странком која диже руку у знак хитлеровског поздрава? Да владамо уз подршку странке која је огрезла у корупцију и непотизам?”
Иза (закаснелог) згражања народа пред нескривеним десничарењем слободара, које им није засметало у претходном мандату, ипак се крије други разлог: народњаци зазиру од новог, умереног предводника слободара, од Штрахеовог наследника Норберта Хофера, који је изузетно популаран међу десно опредељеним Аустријанцима и коме се у анализама приписује потенцијал политичара који би у ближој будућности могао да стави тачку на канцеларску каријеру Себастијана Курца.
У том смислу се непосредно пред изборе огласио и доајен народњака Ерхард Бусек. Некадашњи страначки лидер препоручио је својој партији да се уместо слободарима окрене социјалдемократима и да обнови некадашњу „велику коалицију” која је од свршетка Другог светског рата владала Аустријом укупно 44 године.
Међутим, Бусек је такву коалицију условио одустајањем социјалдемократа од промене социјалних закона које је претходна влада донела науштрб социјално угрожених, али и преко грбаче оних који живе од свог рада. (Законска дозвола дванаесточасовног радног времена, кресање социјалних давања итд.) Управо од ових измена социјалдемократи неће моћи да одустану, уколико желе да поврате стари примат у политичком окружењу. Али таква доследност би могла да одведе грађанску левицу на опозициону клупу, док би странка Зелени добила шансу да као други победник избора уђе у нову владу Себастијана Курца. Све ово јасно указује на сложеност будућих коалиционих преговора и на предстојећи преговарачки маратон.
Честитка Александра Вучића
Председник Србије Александар Вучић честитао је председнику Аустријске народне странке Себастијану Курцу победу на превременим парламентарним изборима. „Уверен сам да ћете спојем младости, знања и политичког искуства, уз Вама својствену енергију, озбиљност и посвећеност, наставити да водите Аустрију чврсто утемељеним путем успеха и напретка.
Радујем се што ћемо, кроз нашу сарадњу, и даље да доприносимо све бољим политичким односима и економској сарадњи Србије и Аустрије, као и миру и стабилности у региону и Европи.
Користим ову прилику да Вам још једном захвалим за подршку Србији на европском путу”, наводи се у честитки Вучића коју преноси Бета.
Милош Казимировић
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар