Амазонија је највећа тропска шума, највеће рударско подручје и главни биоенергетски резерват на планети. То је једна од рајских територија наше планете, већ вековима угрожена од оних којима је профит религија

Пожар у Амазонији (Фото: CNN)

Амазонија је била угрожена много пре него што је прашуму пре три недеље почео да пустоши актуелни пожар, који се из Бразила проширио и на друге државе региона

Као потомак народа Ашанинка из Перуанске Амазоније, осећам ужас који је задесио моје сународнике, али и целу планету, у овим пожарима изазваним зарад стицања профита мултинационалних компанија.

Била је 2002. година, суви период у Амазонији, далеко сувљи него што је то данас.

Обаметантатсири: велики учитељ племена Ашанинка, обраћајући се народу, подсећао их је на значај повезаности са територијом. Говорио је о значају борбе зарад одбране земље и достојанства, одбране свог храма: џунгле. Док је причао извадио је свој добро увијени табако, запалио га уз помоћ ватре која је била у самом центру круга и удобно се сместио у турски сед. Плачним гласом је почео да нас моли, када пођемо у свет „беспотребних кула”, како је називао периурбана и урбана насеља, да нас не повуче са собом Демон новца или Бог белог света, који тера људе да изгубе свој идентитет. Тај Демон, кога Ашанинке називају Зохори, влада Пиштаки људима – Белим вампирима, који су населили земљу Амазоније крајем петнаестог века. Погледа ме тада испод ока, дајући ми до знања да и ја имам те крви.

Амазонија је била угрожена много пре него што је прашуму пре три недеље почео да пустоши актуелни пожар, који се из Бразила проширио и на друге државе региона. Домородачке заједнице боре се са илегалном експлоатацијом, сечом шуме и губитком своје земље, свог дома и свог идентитета од момента „открића Америке”, 12. октобра 1492. године, односно од момента када је капитализам открио Америку. Амазонија не представља само плућа планете, дом аутохтоних народа, најразноврсније флоре и фауне, већ и извор великог богатства мултинационалних компанија. Што су богатији извори прашуме, што су богатије реке, земља и подземље, то је реч о већим капиталистичким интересима.

Маја Т. Искјердо (Извор: Политика)

„Ла Селва”, познатија Европи као Амазонија, јесте површина која обухвата 5,5 милиона квадратних километара. Насељена је најмање 11.000 година и данас броји 34 милиона људи. Скоро три милиона су домороци, састављени од 420 различитих племена, од којих око 60 живи у потпуној изолацији и представљају најугроженију врсту кишних прашума. Као што је већ увелико познато, Амазонија садржи трећину примарних светских шума и кроз реку Амазон и њене притоке протиче 20 одсто свеже воде на планети Земљи. Шума апсорбује више угљен-диоксида него што емитује и ослобађа кисеоника. Крчењем шума смањује се капацитет апсорпције угљен-диоксида, који је главни састојак гасова стаклене баште, чије повећање утиче на глобално загревање, односно на главни окидач убрзаних климатских промена. Ова гигантска биохемијска машина даје нам представу о њеној важности и објашњава зашто се ова прашума назива плућима света. Другим речима, Амазонија представља еколошко благо нападнуто од стране капитализма, превасходно у облику сече шума, стварајући на тај начин екоцид глобалних размера.

Империјалистичке мултинационалне компаније прождиру Амазонију због садње ГМО соје, те је то главни разлог зашто се деведесетих година прошлог века потенцирала вегетаријанска исхрана и добробити соје. Данас им она пре свега служи за масовно храњење стоке, пилића и других животиња чије месо завршава на полицама супермаркета, или на шалтерима брзе хране и осталих представника инстант-културе. Потом, Амазонија је простор богат минералима, рудама, али и нафтом. Само у „строго заштићеном” делу Амазоније одобрено је више од 800 места за подизање рудника, док тренутно 6.800 чека одобрење, што је довело до фрагментације хабитата и уништавања домородачког народа.

Још једна индустрија која прети постојању Амазоније јесу хидроелектране. Према подацима водећих НВО, у току 2016. године постојало је око 200 брана за производњу енергије. Пораст броја брана у овом поднебљу угрожава природни ток река, мења природне циклусе и ризикује угрожавање риба, док потрага за „црвеним златом”, односно сечом махагонија још не јењава, као и у време грознице каучука у току 19. и почетком 20. века, када су убијене хиљаде домородаца. Уз то треба додати и масовну сечу биљке ајаваска, која је једна од главних компоненти амазонског шаманизма и спиритуалности, али са развојем духовног бизниса у Амазонији, као и у остатку света, полако нестаје из свог хабитата.

Амазонија је највећа тропска шума, највеће рударско подручје и главни биоенергетски резерват на планети. То је једна од рајских територија наше планете, која је већ вековима угрожена од стране оних којима је профит религија. Такав менталитет доводи до свих споменутих проблема и геноцида над староседеоцима.

Светска федерација пејзажне архитектуре – Пејзажна архитектура без граница, чији сам активни члан и представница за Европу, тренутно интензивно ради на идејама за ревитализацију амазонског подручја, које је захваћено највећим пожаром изазваним до сада.

Аутор је редовни професор универзитета

Опрема: Стање ствари

(Политика, 3. 9. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Амазонија, Маја Т. Искјердо, екологија, неолиберализам