Двадесет шестог августа 1942. на стотине деце ослобођено је из логора Јастребарско
Деца заточеници логора Јастребарско (Фото: Танјуг)
На данашњи дан пре 77 година из усташког логора за децу у Јастребарском ослобођено је на стотине деце, углавном српске националности, а фотографије настале у логору објављене су на страницама „United States Holocaust Memorial Museum”.
Децу, која су довођена из разних делова тадашње НДХ ослободили су партизани, преноси Индекс.
Како се наводи, подаци о броју деце спашене 26. августа 1942. године варирају.
Логор је радио све до октобра 1942. године, преноси Танјуг.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Срамотно понављање историјских фалсификата. Јастребарско није био логор нити је био усташки. Истина је да су деца, покупљена из српских породица које су Хрвати поклали и опљачкали под вођством католичких свештеника (који су често и сами учествовали у мучењу и клању) са идејом да се психичким и физичким мучењем “очисте” и припреме за усвајање уз посредовање “хероја” попут Диане Будисављевић. Престара (5-10 година), премала, превише црна, прековрџава, премршава, предебела, деца са великим младежима или сувише бистра, поносна и пркосна су била бичевана, остављана на зими, без хране и воде до смрти. Деца су била смештена на неколико места у месту, искључиво у католичким шталама, испражњеним магацинима и амбарима. Никакве усташе ни војници нису учествовали у мучењу – искључиво и само католички свештеници, фратри и “часне” сестре (сатанистички ред Сестре милосрђа).
Овај страшан, неистинит и опасан текст, који сте пренели из окупаторских новина, тзв. Политика, је извитоперено, самоубилачко ослобађање кривице највећих крвника и звери које је човечанство видело: Хрвата и њихове цркве и сваљивање све кривице на некакве усташе. То ћете срести свуда по непријатељским књигама и медијима – као да су постојале неке УСТАШЕ и некакви ХРВАТИ, као две неспојиве групе које једна са другом немају ништа заједничко. А истина је да су усташе биле само једна, до душе најсвирепија, од неколицине хрватских група које су, као * *** ***** и њихова вољена католичка “црква” све радили да униште Србе, српска села, гробља, имовину, манастире, истинску хришћанску цркву и културу и да успоставе ово што сад постоји под именом Република Хрватска. Антонић ту терористичку квазидржаву погрешно зове НДХ 2. У ствари је НДХ била Хрватска 1 а ово је Хрватска 2 – сатанистички епицентар који постоји само када силе пакла крену у освајање човечанства, као што је случај сада.
Док читам ваш текст, као да ме прекорно гледају анђеоске очи побијене деце, исте као код моје ћерке.
Највећу акцију спасавања деце у Другом Св рату српски комунисти су крили пет деценија. Најзад је о њој снимљен величанствен филм “Дневник Диане Будисављевић”.
Филм је добио осмоминутну “standing ovation” на пулском фестивалу али је изазвао и негативне коментаре код хрватских националиста у стилу :
– дневник није аутентичан, писан је на немачком
– није добро преведен
– обзиром да је снимљен у копродукцији са српским и словеначким институцијама, базиран је на историјским фалсификатима и монструозној идеолошкој пропаганди :
https://www.hrvatski-fokus.hr/index.php/hrvatska/25776-diane-obexer-budisavljevic-i-srpske-lazi
Питање је ко је ослободио јастребарску децу. У то време није било ни четника, ни партизана. Била је само “Наша војска” искључиво Срби, који су се борили (колико су могли) за спас српства од усташе. Подела те “наше војске” на четнике и партизане (по заслузи комуниста) је почела (колико сам чуо) тек 1943.
@Ђуро Пракљача
“Подела те „наше војске“ на четнике и партизане (по заслузи комуниста) је
почела (колико сам чуо) тек 1943.”
Енглези су кумовали томе!
И Дража и Тито су били инструирани од Енглеза, и свако је само
играо своју улогу, по њиховом сценарију.
Тито је за то знао, а Дража, пуковник-обавештајац Краљеве војске, је наивно
веровао у помоћ Енглеза, заклет на верност Краљу и Отаџбини, и то платио
главом.
Титов гроб засипају цвећем, а Његов се не зна где је, ни до дана данашњег.
Подли Енглези знају где је, али то не откривају.
Драган Славнић
Испаде ово расправа о Диани Будисављевић. не само да комунисти нису схватали да је Диана Будисављевић херој, него то нису сматрали ни нацисти ни усташе, ни малобројна ослобођена деца, ни сама Диана Будисављевић. Она је била део злочиначке усташке политике о трећини покланих, трећини отераних и трећини Дианиних – деце из покланих породица не старије од 7 година која су покатоличена и смештена у усташке породице. Само по себи, Дијанина трећина не би била толико страшна да су католички свештеници и часне сестре могли да се уздрже од свирепог бесомучног мучења и убијања српске сирочади. Нема прецизних података јер је католчка црква уништила све папире који би могли да докажу тачна злодела. Остала су нам сећања преживеле деце и полутајне процене историчара. Зна се да су Кордунашки партизани (игноришући велебитову наредбу да се не сукобљавају са НДХ) спасили из једног центра 500 деце а осталих 1000 нису. Укупно британски историчари, који нам ни мало нису наклоњени, напротив, њихове конструкције су образоване тако да аболирају католичку цркву и Хрвате, као и наши историчари, процењују да је у том паклу било 3336оро деце, да су партизани спасили 350, да је од болести и глади умрло између 449 и 1500 деце а да су на усвајање дата преко Каритаса око 500, док је 1637 дато породицама у околини Јастребарског.
Диани Будисављевић су постхумно доделили ордење Патријарх и Тадић, подигнуто је пар споменика и сл, Али мени се чини да је то велики спин, смишљен да би се на силу смислио неки Шиндлер у НДХ.
Целу измишљотину је изазвала њена унука са наводним дневником. Има много историчара који причају да је Диана херој, али ни један никад није видео њен дневник. Баш бих волео да види моригинал дмевник Диане Будисављевић, да видим од каквог папира је прављен и којом оловком је исписан. Пре тога нико ме неће убедити у неког волшебног хероја који ни сам себе док је био жив, није сматрао херојем.
@Милоше
Видим да и ти, као и поштоваоци НДХ у ХР, сматраш да су Диана и њен дневник “спин”.
Кад будеш видео филм, променићеш мишљење.