Грађење бољих односа довело до тога да Вашингтон временом почне да показује разумевање за неке интересе Београда, и да се отвори простор за нове преговоре о статусу Косова, рекао је Милован Дрецун
Милован Дрецун (Извор: Н1)
Председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије Милован Дрецун изјавио је у Новом дану ТВ Н1 да очекује да ће амерички званичник Вес Мичел у Београду указати на политику континуитета САД према Косову. Ипак указује да би побољшање односа са Вашингтоном у будућности могло да отвори врата за нове преговоре о статусу Косова.
Помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију Вес Мичел боравиће од вечерас у Београду, где ће се састати са председником Србије Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и опозиционим лидерима.
Уочи ове посете, медији у Србију су данима најављивали да функционер Стејт департмента долази у Београд са конкретним планом који се односи на питање Косова, али је сам Вес Мичел то демантовао речима да је његова посета Балкану усмерена на наставак дијалога Београда и Приштине.
Дрецун је у Новом дану подсетио да је Мичел Београду већ упутио одређене поруке током своје посете Приштини, а то су да нико нема право да стави вето на формирање оружаних снага, да Београд и Приштина треба да наставе дијалог, те да ће САД наредне године бити активније када је реч о Косову, иако није прецизирао шта то тачно значи.
Те поруке су, према оцени Дрецуна, једностране и одражавају тврд став америчке администрације да је Косово за њих независна држава и да се од Србије очекује да се тако понаша. Оцењује и да посета Мичела, поред тога, за циљ има потискивање утицаја Русије у региону, а то је, како каже, најлакше учинити преко Косова.
Дрецун истиче да није добро што САД увлаче регион у своје геополитичко сучељавање са Русијом, и упозорава да никако не би било добро да се Србија прогласи реметилачким фактором на евроатлантском простору, јер би то само створило веће проблеме.
„Не можете да идете у даље заоштравање (односа са САД), то нас неће довести до решења. Имаћемо само већи проблем. Хоћемо ли да се свађамо? Да ли ћемо онда бити ближи решењу у нашу корист? Па, нећемо”, констатовао је Дрецун и истакао да би грађење бољих односа у оним областима где САД и Србија немају несугласица, довело до тога да Вашингтон временом почне да показује разумевање за неке интересе Београда, и да се отвори простор за нове преговоре о статусу Косова.
Гост Новог дана поручио је и да две ствари за Србију нису прихватљиве – да се призна самопроглашена независност Косово и да се отвори пут ка чланству таквог Косова у УН.
„Нама је потребно да се поново почне разговор о статусу. Евидентно је да је та творевина неуспешан експеримент. Ако желе да реше кључне проблеме, треба да седну да разговарају са Србијом”, навео је он и подсетио да би председник Александар Вучић крајем марта или почетком априла требало да изнесе своје виђење решења проблема Косова, око којег би, како каже, требало постићи што шири унутрашњи консензус како би на крају тај папир био стављен на сто као српски предлог за наставак дијалога о статусу.
Дрецун сматра и да је Србија, преко бриселског дијалога, показала да није та која ствара проблеме у региону, већ да жели да их решава. Питање је само, како каже, када ће САД схватити да Косово не може даље да иде овим путем и да Србија неће подлећи притисцима и прихватити столицу за Приштину у УН.
Да у Вашингтону ипак постоје мишљења у том правцу, Дрецун је закључио на основу оставке специјалног тужиоца за ратне злочине на Косову Дејвида Швендимена. Он претпоставља да Швендимен није хтео да попусти под притисцима и да је намеравао да терети челнике ОВК да одговарају за злочине по командној одговорности, али да је неко одлучио да сачува Хашима Тачија као довољно јаку политичку личност међу Албанцима, која би могла да испреговара коначно решење са Србијом.
Дрецун сматра и да Приштина намерно одуговлачи са формирањем Заједнице спрпских општина, јер жели да је држи као адут у рукаву, којим би могла да тргује у преговорима са Београдом.
Подсећа и да ЕУ није дефинисала како види правно обавезујући споразум Београда и Приштине, и сматра да ће се у том документу наћи све што је договорено и све што ће бити договорено, што би на крају било потписано у статусно неутралном формату.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Подсећања
Ко је Милован Дрецун звани Дрецко?
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=295&cl=15
Drecunovo novinarstvo
O Milovanu Drecunu, kolaboracionisti, izdajniku-spavaču, nabeđenom novinaru, bitangi rodom iz Surdulice koji je uz pomoć podataka VBA napisao sijaset knjiga o stradanju Srba na KiM, dovoljno je reći da to nije činio iz patriotskih razloga, već iz finansijskih, ali i da pridobije mase rezervista i svih poštenih građana kako bi dali svoj glas za pobedu njegove sadašnje stranke SNS.
Drecun je svoja ratna izveštavanja, umesto sa prvih linija fronta ka Albaniji, pravio uz pomoć stranih i naših obaveštajaca u izletištu Grmija, pored Prištine. O kakvom se čoveku radi, svedočio je naš poznati vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski, i to u sred rata 1999. godine u maskirnoj uniformi ispred kuće bivšeg rukovodioca sa KiM Džavida Nimanija, rečima da je Milovan Drecun neprevaziđeni lažov, samoreklamer i šizofrenik spreman na sve.
Šta bi danas Drecunu rekli, njegovi ratni komandanti i drugovi u Hagu (kako on voli da ih nazove), generali Ljubiša Pavković i Vladimir Lazarević? Zašto ih je izdao? Ustvari, sad se vidi da je on bio ta ubačena krtica koja ih je cinkarila haškim istražiteljima. A Hag njegovo “novinarstvo” zove- ratnohuškačko novinarstvo.
On je jedan od onih koji su skoro četvrt veka, glumeći ulogu zadrtih velikosrpskih nacionalista, slomili sve ljude koji su mislili trezveno i svojom glavom, oterali ih u beskućnike razbili im porodice, ostavili ih bez posla i imovine, i pomogli im da kasnije skončaju na ovaj ili onaj način.
I Vučić i Drecun i general “Dukađini” i svi njima slični, sve vreme rata su lagali i držali vatrene i patriotske govore o vraćanju Srbije u granicama Dušanovog carstva. To su oni koji su nas ubeđivali da je za naše nedaće kriv drugi, da je za sve što nam s dešava, kriv ceo svet!
To su oni koji su nas ostavili brz pravih prijatelja u svetu, jer se u mraku najbolje vlada, krade i ubija. To su oni koji su učestvovali u takozvanoj “jogurt revoluciji” devedesetih, to su oni koji su nam se predstavljali kao Mesije.
To su oni koji su slali najbolje srpske sinove i kćeri da ginu za veliku Srbiju, za lažne ideale, a zapravo, za njihov džep. To su oni koji su doveli do reka izbegličkih kolona iz Hrvatske, BiH i KiM. To su oni koji su vatreno zagovarali granicu Karlobag-Karlovac-Virovitica. To su oni kojima nikada nije bilo dosta srpske krvi i patnje srpskog naroda. To su oni koji su proglašavali svakog za izdajnika ko nije hteo na ratišta, ko je hteo da se rat završi civilizovanim pregovorima svih naroda, da se izbegnu ogromne ljudske žrtve i stradanja i onemogući rat sa celim svetom koji je kasnije eskalirao. To su oni koji su se obogatili na tuđoj nesreći…