Слободан Малдини: Две њујоршке изложбе

У Њујорку приређене су две изложбе са југословенским темама: Јасеновац – право на незаборав и Према утопији бетона: архитектура у Југославији 1948–1980.

Споменик у Јасеновцу Богдана Богдановића (Фото: ХРТ)

У Њујорку, у Уједињеним нацијама, отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав“. Експертска група историчара из седам земаља ГХ7 приредила је прву изложбу о холокаусту и геноциду над Србима у Јасеновцу након Другог светског рата. Директор поставке је проф. др Гидеон Грајф, светски признат познавалац нацистичких логора Аушвиц, Мајданек, Јасеновац и Зондеркомандосе. У време када се све више појављују случајеви ревизије и рехабилитације нацизма и фашизма, ова изложба указује на неопходност неговања културе сећања на пале жртве геноцида и холокауста. Представља подршку напорима Уницефа за заштиту права деце. Јер, током Другог светског рата, једино место у Европи где су се налазили специјализовани логори за убијање деце, била је Хрватска. Заједно са логорима за децу у Сиску и Јастребарском, Јасеновац је био поприште погрома најневинијег дела становништва. У процесу „прочишћења Хрватске нације“, у усташкој Независној Држави Хрватској је од априла 1941. до маја 1945. убијено више од 73.316 деце српске, ромске и јеврејске националности.

Према званично објављеним подацима, само у Јасеновцу, усташе су побиле на најстрашније начине 19.544 девојчица и дечака, док према подацима Међународне комисије за истину о Јасеновцу, у овом озлоглашеном логору је убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, међу којима 110.000 деце. Погром над нехрватским становништвом у НДХ, непознат у историји по бруталности, данас се сматра страшнијим од геноцида, а савремена правна ни морална терминологија не познају примерену квалификацију за овакву нељудскост.

У сенци изложбе о Јасеновцу прошла је најава друге значајне изложбе. У њујоршком Музеју модерне уметности од средине јула 2018. до средине јануара 2019. биће одржана изложба „Према утопији бетона: архитектура у Југославији, 1948–1980“. Изложба истражује теме урбанизације великих размера, технологије у свакодневном животу, конзумеризма, споменика и меморијализације, као и глобални досег југословенске архитектуре. Изложба укључује више од 400 цртежа, модела, фотографија и филмских трака из архива градова, породичних колекција и музеја из целе регије.

Обухвата радове истакнутих југословенских стваралаца укључујући Богдана Богдановића, Јураја Најдхарта, Светлану Кану Радевић, Едварда Равникара, Вјенцеслава Рихтера и Милицуе Штерић. Кроз скулпторску унутрашњост Бијеле џамије у Сарајеву до метаболистичке реконструкције земљотресом разрушеног градског језгра Скопља јапанског архитекте Кенза Тангеа и изградње Новог Београда, изложба представља јединствену архитектуру Југославије у њеној специфичној вишезначној појави. Изложба је приређена у организацији Мартина Стиерлија, главног куратора за архитектуру и дизајн Музеја и гостујућег кустоса Владимира Кулића, професора на Школи архитектуре Универзитета Атлантик на Флориди.

(Вечерње новости/Crystal Ship, 2. 2. 2018)

Уводна реченица и опрема: Стање ствари

Прочитајте још

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s