Ђурићу, пиши: „Под хитно обезбедити човеку да и даље нема! Док сам ја председник сваки Србин ће на Косову и Метохији немати довољно, то Вам гарантујем
Александар Вучић се обраћа окупљеном народу (Фото: Д. Миловановић/Вечерње Новости)
– Господине председниче, ја бих желео да останем на Косову и Метохији, али…
– Решено, остајеш!– Не, нисте ме саслушали до краја…
– Рачунајте да је и то завршено, никоме нећу дозволити да Вас понижава и саслуша до краја!
– Не, не, не…хтео сам да кажем како немам…
– Ђурићу, пиши: „Под хитно обезбедити човеку да и даље нема! Док сам ја председник сваки Србин ће на Косову и Метохији немати довољно, то Вам гарантујем!“
– Немам посла, господине председниче, то сам хтео да кажем.
– Буди без бриге – нећеш га имати ни даље и немој да те неко лаже како ће бити другачије! Ако га и добијеш не секирај се – остаћеш без њега…
– Није само посао, председниче, имам и петоро деце која…
– Браво! Ђурићи записуј и подвуци: „Обезбедити човеку и шесто дете како би што више Срба остало на огњиштима…“
– У томе је и проблем, од куће ми је остало само огњиште, па ако може…
– Наравно да може, а кад будеш у прилици сазидај и кућу, иде фебруар, биће вам хладно само крај огњишта човече! Неозбиљан си, бре!
– Чиме, господине председниче кад…
– Ето видиш – ништа без комшија! Док год имаш ко да ти спали ниси сам а и држава је уз тебе…
– Мислио сам на питање безбедности, не осећам се безбедним у…
– Ето, чим нешто осећаш значи да смо већ доста учинили, а поврх свега добићеш и једног јелена, донација јагодинског зоо- врта да појачаш сточни фонд, па полако…
– Не треба мени јелен већ слобода, господине председниче!
– Слобода је, пријатељу, релативан, апстрактан појам, а јелен је оно што заправо теби треба али и не знаш да ти треба.
– Ма, нећу јелена, хоћу нормалне услове да останем на својем…
– Добро, хоћеш фоку ако нећеш јелена, мада лично мислим да је за опстанак Срба на Косову и Метохији важнији јелен, ал ако ти је већа вајда од фоке молим лепо…
– Не тражим стоку, аман, већ слободу и мало мира да ми деца без страха прошетају по…
– Завршено ти је и то – слободно нек шетају, само пази да их неко не нападне, знаш..
– О томе и говорим све време, господине председниче, али…
– Па, зато и немаш што само седиш и причаш за разлику од мене који седим ко Деда Мраз с овим мојим вилењаком Ђурићем и испуњавам жеље…
– Па, онда желим и да ми се врате отац, брат, стриц, ујак…
– Вратиће се, не брини, сад ћу да пошаљем Ђурића да их потражи и…
– Не, не, нису отишли нигде већ их је Харадинај одвео још пре…
– А, на Српској листи су, јел? Лепо од њих, баш лепо…
– Јесу, али не на тој већ на оној коју је Рамуш правио без права гласа против…
– Па нису ни ови моји против ничега што Рамуш предложи, не разумем која је то паралелна српска листа..?
– Она која се никад није вратила а има томе…
– Ђурићу, бре, који су ти то који одлазе и не враћају се Рамушу, а?! Јесмо ли сетако договорили или да му се нађу увек кад је тешко..?
– Можда човек мисли на оне које је Харадинај ’98. и 99. одвео да…
– Извините, господине, не чујем Вас више баш најбоље, галама је, али за фоку не брините – стиже! Ваше је само да останете на огњишту и да не будете лењи већ сазидате кућу а за остало не брините – неће га бити ни у будуће!
– А отац, брат, стриц, ујак…
– Не чујем Вас најбоље! Шта сте рекли: „Парови“, „Задруга“…можете да уђете али мислим да је Ваша обавеза да останете на вековном огњишту, тешко је у ријалитију, не бисте Ви поднели те муке, Ристичевића смо после једног морали да убацимо у посланичку групу на рехабилитацију, али…
– Нећу у ријалити, побогу, хоћу живот, само пристојан живот!!!
– Пробајте ипак прво с фоком па да видимо како иде? Њу смо понели а за живот се нисмо баш припремили мада сам питао Ђурића шта народу на Косову и Метохији недостаје а он рекао: „Па, један циркус у директном преносу би био екстра“, зато смо и потоварили фоке, бамбије, јелене, читаву плејаду кловнова… а обећавам да ћемо за следећи пут наћи спонзоре и за живот, само да видим у чију надлежност то спада, не могу ја баш све сам….
Ђурићу, не дремај него пиши: „Пристојан живот, по могућности да није много прешао и да је релативно очуван…“
Ма, не знам ни ја шта му је то, дај му два сендвича, флашицу воде и неко чврсто обећање, можда је на то мислио, а..?
Categories: Преносимо
Оставите коментар