Протојереј Андреј Ткачов: Крштење Господње

Исуса Који је показао да је Христос, заволимо. Богу, Који је на водама објавио да је Тројица, поклонимо се с вером. А онда можемо и у ледену воду да скочимо

Протојереј Андреј Ткачов. (Фото: Православие.ру)

О, Јордане! С које стране мислено да ти приђем?

Да ли с истока, одакле је из пустиње дошао народ, којем је предстојало да наследи земљу иза твоје границе и којем си дозволио да пређе преко твог дна, које се осушило по наредби Бога?

Или са запада, одакле су на твоје воде долазили људи, који су желели Јованово крштење? Тежак је био овај пут и многе опасности су вребале путнике. Али, очигледно је био снажан глас „вапијућег у пустињи“ ако су људи ризиковали да буду опљачкани, али су ишли по духовно благо.

Једнима је некад предстојало да пређу Јордан како би се населили у земљи, у којој тече мед и млеко. Други је требало да се погрузе у Јордан како би поверовали у Онога на Кога је Јован указивао.

***

„Почетак света је вода и почетак Јеванђеља је Јордан.“

Христос није ишао међу људима говорећи им гласно или на ухо: „Ја сам Месија.“ У Јеванђељу врло ретко чујемо глас Исуса, Који о Себи говори да је Обећани и Дугоочекивани. Треба имати сведочанство од другог. И овај други треба да буде човек достојан сваког поверења, несебичан, праведан, који ревнује за Истину. Јован је био такав.

***

Свештенички син, којег су отац и мајка родили у позним годинама, становник пустиње, морао је изгледати као Анђео Јеврејима. Питали су да ли је он Илија, да ли је Месија. Одговарао је Исаијиним речима. Они који су га слушали требало је да схвате.

Он је дошао да посведочи, да укаже на Онога Коме је сматрао да је недостојан да одвеже каишеве на обући.

***

У Јовановој проповеди је главно покајање. Ни капи сентименталности. Сам страшан глас као лавовска рика, окупио је око њега мноштво људи из свих крајева Обећане земље. Ишли су да виде, да се промувају, али су морали да слушају. Он је говорио и они су обарали главу. Затим су, лица црвеног од стида, улазили у воду и он их је погружавао у њој (крстио) у покајање и ради вере у Онога Ко је требало да дође.

Онај Ко је требало да дође је дошао.

***

Јован Га је препознао. Не по речима описаном или насликаном портрету, већ по дамарима срца, по узбуђењу душе, по обавештењу од Духа Светог.

– Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш мени! – рекао је пророк.

– Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду, – одговарала је Истина.

Исус треба да се придржава закона и да поштује пророке. Јован треба да се смири. Тако грубе људе Промисао смирава ломећи их о колено, а смирени и чисти се још више смирују од благодати.

***

Безгрешни је ушао у воду и молио се, како каже Лука. И по Његовој молитви се десило оно што славимо: „Тројици јавленије на Јордање бист“ („Тројица Се јавила на Јордану.“) Истинити Бог се јавио као Тројица. А Исус из Назарета се јавио као Христос.

Отац Се јавио гласом.

Син је стајао у води Јордана.

Дух је сишао на смирену Реч (Логоса) у обличју голуба.

***

Јован је рекао: „Нисам Га знао, али ми је Онај Ко ме је послао да крстим у води рекао: на Кога видиш како силази Дух и пребива на Њему, То је Онај Који крштава Духом Светим“ (Јн. 1, 33).

Кажемо: „Јавилсја јеси днес вселенеј и свјет Твој, Господи знаменасја на нас“ („Данас си Се објавио васељени и светлост се Твоја, Господе, показала на нама.“).

Отац је рекао: „Ово је Син Мој Вољени.“

***

У сваком празнику постоји догма и постоји поука. Постоји правило за ум и постоји закон за понашање.

„Ово је Син Мој Вољени“ је догма.

„У Теби је Моје благовољење“ је учење о немогућности да се угоди Богу Небеском ако човек не слуша Његовог оваплоћеног Сина. Исто ће Отац рећи апостолима на гори Преображења са временом: „Ово је Син Мој Вољени,“ – и додаће: „Њега слушајте“ (Лк. 9, 35).

Догма и заповест. Заповест и догма. Ако раскинеш везу одвојићеш душу од тела, односно, починићеш убиство.

***

Даље имају различите путеве.

Син Дјеве ће отићи у пустињу како би се борио с ђаволом и први пут људској природи дао могућност да одбије све његове нападе и ударце.

Јелисаветин син ће извршивши службу, ускоро бити бачен у подрумску тамницу да из ње не изађе другачије до само кроз проливање крви и одсецање своје праведне главе од свог испосничког тела.

Свештенички син ће заћутати. Маријин Син ће наставити проповед.

„Он треба да расте, а ја да се умањујем,“ – рећи ће Јован (Јн. 3, 30).

Али, ни Син Човечији није дошао да Му служе и зато ће Своју проповед почети понављајући Јованове речи: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско“ (Мт. 4, 17).

***

А шта ћемо срцем чути ми, мноштво нас са флашама и чутурама, које као да је измучила жеђ, па смо дошли на појилиште?

Дошавши по воду примићемо Дух, а заједно с Духом страх како бисмо се поправили. Замислимо да је нама, а не неком другом, Јовановим устима речено: „Породе аспидин! Ко вам је рекао да бежите од будућег гнева? Дајте плод достојан покајања“ (Мт. 3, 7-8). И немојмо ни помислити да кажемо за себе: „Ето, ми право верујемо. Добри смо. Ни, ето, нисмо овакви, него смо напротив, онакви.“ Јован нам каже да Бог од камења може подићи децу Авраму. Још каже да је секира покрај корена сваког дрвета. И биће посечено дрво које не донесе плод. И неће се угасити огањ у којем ће горети.

И то је речено ради нас.

***

Исуса Који је показао да је Христос, заволимо.

Богу, Који је на водама објавио да је Тројица, поклонимо се с вером.

А онда можемо и у ледену воду да скочимо.

Нећемо се прехладити.

Опрема: Стање ствари

(Православие.ру, 20. 1. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s