Јован је крстио људе у Јордану крштењем покајања и говорио је: Онај што долази за мном јачи је од мене (Мт. 3:11). Христу који му је пришао он је рекао: Ти треба мене да крстиш. А добио је одговор: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду.
Крштење Христово, руска икона, уље на плочи, крај 19. века
Право је време да се размисли шта је то у овом случају Јован је крстио људе у Јордану крштењем покајања и говорио је: Онај што долази за мном јачи је од мене (Мт. 3:11). Христу који му је пришао он је рекао: Ти треба мене да крстиш. А добио је одговор: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду.
Право је време да се размисли шта је то у овом случају „свака правда“.
Јасно је да то није јерархија духовног значаја. За Претечу Христос даље говори: Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега (Мт 11:11; уп. Лк 7:28, где Господ назива Јована пророком). Али колико је виша величина Сина Божијег! И поред тога испуњење „сваке правде“ састоји се у томе да Њега крсти Јован.
Овде се појављује искушење да се размотри пример смирења и да се спроведу непријатне аналогије. Међутим, не исплати се то чинити не зато што су непријатне него зато што није релевантно.
Његово оваплоћење је био чин величанственог Божанског смирења, „кенозиса“ (умањења). Претходио му је чин највећег у историји људског смирења, основаном на потпуном поверењу у Бога: Благовести, јављању анђела Дјеви Марији с вешћу да ће она постати Мајка Божија, и њеном пристанку. Тако се остварио Домострој, то јест брига Бога о свету усмерена на наше добро. Христос, савршени Бог, дошао је код нас и постао савршени Човек да би спасао свет. Али, да би сваки човек имао удела у спасењу, потребан је био још један услов. Управо оно. На нама недокучив, тајанствен начин Христос је Крштењем узео на себе грехе света, Сам остајући безгрешан. Тиме је изједначио нас (заједно са свим нашим гресима) са Собом, и од тада постао Први човек, што му је помогло да даље постане Првенац међу мртвима, то јест Први васкрсли, Победник над смрћу. Тачније, помогло је то нама – да се надамо да ћемо га следити у васкрсењу и у живот будућег века. И такво је било дејство светости Сина Божијег на природу света, да у дан Крштења Господњег све воде река на земљи постају свете воде, светиња.
То слеђење воље Божије и означава испуњење сваке правде: у име правде потребно је „просто“ следити вољу Божију и никако не стварати логички низ величина, мерених по нашим људским мерилима.
Овде се може размислити и о следећем: Не можемо увек здраво судити о Божанском предодређењу. А и како да знамо у чему се састоји та воља? Никакви земаљски ауторитети не могу нам у томе бити апсолутна помоћ, зато што „нема човека који је жив а не греши“. Остаје да се следи те речи Христове које се, по мом мишљењу, могу сматрати основним (ако не и најважнијим, просто зато што су “најважније” све његове речи): Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вјечни; а баш она свједоче о мени (Јн 5:39).
Ето и сад имамо основно питање „Како се спасти?“, а требало би „Како познати Бога и Његову вољу?“ А одговор на то питање је дао Сам Христос: истражујте Писма.
Categories: Преносимо
Оставите коментар