Милош Милојевић: Да ли је Вучић окружен „комплетним идиотима“?

Милош Милојевић

Наравно да јесте! Одговор на насловно питање не треба одлагати ни из реторичких разлога. То не треба да нас ни најмање чуди. Генеза страначког актива, и без педантног социолошког истраживања је јасна – Александар Вучић, председник, надпремијер и ко-зна-шта-све-не у Србији, пригрлио је уза себе разноврстан политички материјал за рециклажу, сваковрсне страначке опортунисте и посттранзициони полусвет, локалне кабадахије и (квази)феудалне велможе диљем наше напаћене отаџбине.

Резултат такве селекције не може да буде другачији нити је, у складу са разрађеном и више пута елаборираном технологијом власти А. Вучића и пожељно да буде другачији.

Пажњу јавности недавно је привукао озбиљан вербални испад једног од споменутих локалних кабадахија, градоначелника Суботице, Богдана Лабана. У типичном маниру древних партијских диференцијација Лабан је ударио на свог партијског колегу Владимира Половину. Судећи према доступним информацијама са терена, Половина је полепио неке проблематичне плакате, то се градоначелнику Суботице није допало па је уследила жестока реакција – несрећном Половини је припретио да ће му „ишчупати гркљан“ а да ће да потом појести попут „питбула“. Осим канибалске претње Лабан је претио и „бетонским ципелама“ и другим техникама из асортимана гангстерских обрачуна. Јавност не зна шта стоји иза ове непријатне конверзацијe, који унутарпартијски дилови нису „испоштовани“ и зашто, ко је коме остао кратак, све је то од другоразредног значаја. И сам Половина према транскрипту објављеном на сајту Курира наводи да му је преча партија од тужилаштва. По свој прилици и тужилаштву ће нешто бити прече од случаја Лабан-Половина.

Градоначелник Суботице Богдан Лабан (СНС)

И овај као и многе друге случајеве прекриће дубока тама заборава. Можда се страначке колеге нагоде. Можда је то био само један несрећни неспоразум људи који неумољиво раде на европеизацији и реформи Србије. Ко зна. Оно што је готово извесно је да Лабан неће трпети никакве политичке последице без обзира што опозиција захтева његову оставку. Још је извесније да ће се надлежни правосудни органи правити невешти. Ништа чудно пошто је многима суд партије и даље једина релевантна судска инстанца.

Но, овакве појаве мало заталасају медијско-политичку жабокречину, запитамо се да ли је могуће да се тако нешто дешава, докле је све отишло. Оданији, слабије обавештени и политички неукији се питају зар је могуће да Вучић не зна шта раде овакви напредњачки кадрови. Наравно да зна. Реч је о важним шрафовима страначке машинерије, људима који ће када куцне час пунити изнова и изнова гласачке кутије подобним листићима. Комплетни идиоти могу да буду и корисни идиоти.

Осврнимо се на неколико случајева када је деловало да су се комплетни идиоти отргли контроли. Да су својим потезима нанели замашну штету СНС-у и њеном вожду иако се касније испоставило да је та штета прилично лако амортизована.

Фантоми из Савамале: епонимни преци комплетних идиота

Многе древне заједнице имају епонимне претке, личности чија се историчност губи у измаглици древних времена и који су ту да објасне генезу заједнице. Комплетни идиоти нису изузетак. Подсећамо читаоце да је Александар Вучић у веселом постизборном расположењу групу људи који су рушили у београдској Савамали назвао комплетним идиотима.

Према његовим речима „мислим да онај ко би то урадио, а да је желео да уради било ко у власти, да је тај комплетни идиот, јер је то требало да уради у по бела дана, јер су у питању бесправни објекти који су ружно изгледали и од којих су корист имали само они чији су били“.

Извор: Фејсбук

„Фантоми из Савамале“, које је Вучић прозвао комплетним идиотима, тада су у напредњачком легендаријуму постали они несхваћени борци за прогрес. Људи који су имали најбоље намере али су невешти грубијани па своју агенду нису умели другачије да изведу. „Нису деца крива што не знају за боље. Добри су то момци“, порука је која се шаље иза привидно љутите реакције. „Како није срамота жуте бандите да се користе оваквим инцидентима да нападају нас који имамо најбоље намере, и који се боримо да Београд и Србију извучемо из глиба у који су нас они довели“, то је обично други део поруке који се експлицитније саопштава.

Овом „комплетном идиотизацијом“ савамалских рушитеља Вучић и екипа постигли су, макар код своје публике, оно што су хтели – да релативизују почињени злочин, суспензију државних закона у центру Београда, узурпирање туђе имовине и малтретирање људи који су се ту несрећним сплетом околности затекли.

Смрт притвореника Николића

У јуну ове године београдски адвокат Феђа Димовић изјавио је како је његов брањеник, Милорад Николић из Црвенке, преминуо у Специјалној затворској болници у Београду.

Према писању медија Николић је ухапшен још крајем 2016. године јер је тобоже угрозио безбедност тадашњег председника Владе Александра Вучића и министра полиције Небојше доктора Стефановића тако што је – пазите сад – слао СМС поруке мобилним телефоном свом познанику Данку Батанићу.

Милорад Николић

Који је медицински разлог смрти Милорада Николића ствар је стручног вештачења. Но, за процену карактера овог случаја прецизни медицински налаз ни није од превасходног значаја. Милорад Николић је био вишемесечни притвореник због слања СМС поруке којима наводно угрожава безбедност важних државних чиновника. Како се слањем СМС поруке угрожава безбедност није јасно нити су правосудни органи то покушали да разјасне. Нама остаје да се питамо ли тужилац и судија који пред собом имају овакве случајеве верују да спроводе правду или да учествују у њеном изигравању.

Одговор на постављено питање је веома важан. Свако пресуђивање и промишљање конкретног правног проблема подразумева одређену дозу аристотеловске практичне мудрости, вољност и спремност да се конкретне околности сагледају у контексту неког правног прописа. „Претња“ коју не прати злочиначки умишљај – о чијем постојању треба да се изјасни суд – је празна тлапња, луфт, нешто блиско старинској клетви као делу наше народне баштине.

Случај Милорада Николића јединствен је по трагичном исходу. Надамо се да ће истрага утврдити да ли је вишемесечни притвор утицао на нарушавање његовог здравственог стања и да ли је у крајњој линији довео до смртног исхода. Оно што знамо је да ако судски органи у страху од „царства Вучићевог“ учествују у изигравању правде у циљу политичког застрашивања (или улизиштва, свеједно) то их квалификује да се уврсте на списак комплетних/корисних идиота.

Новинарска крагна

Међу комплетним идиотлуцима Вучићевог режима својом бесмисленошћу издваја се физичко малтретирање новинара током церемоније председничке инаугурације. Тада су крупни, задригли момци у својству необележених редара Српске напредне странке, физичким захватом у народу познатом као „крагна“ поизбацивали са церемоније непожељне новинаре.

„Давите ме, давите ме, нисам ништа скривио“, речи су једног од тада одстрањених младића над којим се иживљавало обезбеђење Српске напредне странке. Какав год да је председник, ове речи не звуче као најбољи начин да се отпочне председнички мандат. Председник се убрзо, према писању Крика, извинио јавности (што је симптоматично, извињење се увек упућује јавности а не конкретно оштећеном – Владимиру Половини, новинарима на инаугурацији или Наташи Јеремић, на пример). Убрзо је Вучић – једна мала паралела са Савамалом – релативизовао злочињење страначких силеџија указујући да су они овом непримереном реакцијом ипак радили на томе да спрече „масакр и немире“ на свечаности. Како би младићи и девојке који су уклоњени са свечаности извели таква злодела није речено. Да ли су били наоружани, опремљени експлозивом спремни да разнесу присутне или би можда испровоцирали напредњачку руљу да се обрачуна са онима који јој се не допадају није нам ни даље јасно.

Фото: E-Stock.us/Александар Бачлија

Пошто органи надлежни за процесирање силеџијства нису ништа предузели (из МУП-а је стигло саопштење да нису пријављени напади на новинаре) новинари су покушали да сазнају ко стоји иза оваквих напада на њихове колеге. Како је писао београдски недељник НИН новинари овог листа су покушали да добију информацију на конференцији за штампу новоименованог председника ко су људи који су се физички обрачунали са њиховим колегама, „јесу ли они чланови његовог обезбеђења, припадници СНС-а, или његове параполиције“. Уследила је потпуно предвидљива хистерична реакција – председник Вучић је млатарао фотографијама тобоже пијанице која је учествовала на протестима иако је реч о глумцу који је ваљда у некој представи играо улогу пијанице. Недостојан, али за напредњачку публику ефектан маркетиншки трик. Како даље саопштава НИН одговор је ипак дао посланик СНС-а у републичком парламенту Владимир Ђукановић. У питању су – гле чуда! – заиста људи СНС-а.

Организација истраживачких новинара Крик успела је да идентификује неке од батинаша који су учествовали у инциденту. Владимир Ђукановић је овој екипи пружио подршку речима: „Пуна подршка за момке који са скупа СНС који је био у складу са законом пријављен ефикасно склонили оне који су дошли да провоцирају“, поручио је Ђукановић са свог Твитер профила.

Независно од тога што је овај инцидент подцртао везе СНС-а са сумњивим структурама и осуђеним лицима тешко је докучити зашто се уопште ово десило? Вучић је убедљиво добио изборе и могао је да наступи са позиције великодушног победника. Чак и да су се неки новинари појавили да провоцирају (што највероватније нема везе са истином) физички обрачун са њима на дан свечаности је нешто најглупље што би вожд СНС-а могао да подржи. „Та дођите да заједно прославимо. Та Србија је земља свих нас“, могао је Вучић у том смислу у веома препознатљивом патетичном тону да приђе овим непожељним гостима.

Наравно, догађаји се поново могу редуковати на слабо артикулисано чињење „комплетних идиота“. Међутим, на шта ћу се касније детаљније осврнути, овакви инциденти се превише добро уклапају у вучићевску технологију власти да би били случајни.

Грађанин Теша: Државни непријатељ број један

Друштвене мреже потресла је под шифром хитно следећа вест: неименовани службеник Безбедносно информативне агенције, пише НСПМ, упао је у стан новинара и водитеља Јутјуб продукције „Балкан инфо“ Теше Тешановића са намером да прибаве снимак интерјуа са Ђорђем Вишекруном.

Снимак је, наводи се на друштвеним мрежама, направљен у Амстердаму. Домагој Маргетић је објавио да је у просторијама продукције Балкан.инфо извршена преметачина без одговарајућег налога како би се интервју са Вишекруном узаптио. То им је и пошло за руком и други по реду интервју са Вишекруном по свој прилици неће бити објављен.

Теша Тешановић, својеврсна српска Јутјуб сензација, није први пут на мети државних и парадржавних органа. Истакнуто место које је задобио на вишедневним демонстрацијама по одржаним председничким изборима и потом сучељавање са левичарским активистима који су настојали да промене карактер протеста довели су до тога да коју опаску о њему изрекне Александар Вучић лично.

У невештом покушају да буде духовит на конференцији за новинаре Александар Вучић, председник Републике Србије, симбол државног јединства и надполитичка личност, покушао је да оклевета учеснике демонстрације на отприлике следећи начин. Указао је да демонстрације немају студентски карактер и како Милован Бркић, новинар Таблоида и Теша Тешановић, нису студенти. „Можда и јесу, али вечити“, парафразираћу речи нашег председника.

Ако сте пребрзо или са мање пажње прочитали горњи одељак замолићу вас да се заједно вратимо на њега. Председник Србије је смишљао како да доака Теши Тешановићу и то је као своје врхунско интелектуално достигнуће (није да их има много) саопштио аудиторијуму на конференцији за штампу. Сви добри обичаји, крхке институције, хијерархијске шеме које одржавају српско друштво, правила пристојности су се истумбали као у бубњу машине за веш овим пламсајем постмодерног деспотизма.

Вратимо се укратко на најновији узурпацију видео снимка. На њему је, као што рекосмо, забележен интервју са Ђорђем Вишекруном. Вишекруна је бивши члан СНС-а, инсајдер и како сам тврди човек из блиског окружења Александра Вучића (судећи по Вишекруниним ранијим наводима толико блиског да о томе пристојан свет неће да говори). Намеће се питање: да ли је Вишекруна могао да каже нешто што је толико проблематично, толико компромитујуће да би власти реаговале готово панично? И да ли су му само – у духу других недела комплетних идиота – овим учврстили кредибилитет у јавности?

***

Када погледамо овај избор параполитичких и параполицијских дешавања који су добили мању или већу пажњу јавности претходних годину, годину и по дана, питамо се шта такви догађаји казују о напредњачкој односно Вучићевој технологији власти?

Аутор ових редова је на недавном традиционалном српском ћаскању о политици са пријатељима чуо мишљење да је наивно и латентно вучићевски претпоставити како „комплетни идиоти“ раде и греше самостално, и како је за све крупније медијске и политичке операције задужен лично Александар Вучић са својим најближим окружењем. Налазимо се на клизавом терену и можда не би требало ићи предалеко у закључцима.

Вучић је вероватно добро упознат са свим кључним дешавањима, страначким, полицијским и безбедносним акцијама. Око тога не бисмо требали да имамо било какве сумње. Да ли се понекад из улизичке посвећености или страха понекад оде предалеко? Вероватно. Да ли су последице понашања оваквих личности и група понекад непредвидљиве, а медијска пажња већа од очекиване? Сасвим извесно.

Из једне од предизборних кампања

Претерано је Вучићеву технологију владања, по суду овог аутора, сматрати беспрекорном машинеријом где све ради као подмазано, где је степен манипулације и послушности потпун и где се исходима вешто управља. Поједини Вучићеви медијски наступи снажно указују да и сам понекад скрене са колосека, да садржај и начин онога што говори не доприноси или чак штети слици коју изграђује у јавности.

Но, све ово домишљање да одгонетнемо да ли је „цар“ неурачунљив или само покварен и није од превеликог значаја. Вучић успева да влада кризним ситуацијама, а за сада су најважније кризне ситуације оне које производе кабадахијске главешине СНС-а. Он не само да успешно амортизује штету коју ови направе већ их и ставља у заштиту и поручује – будите одани и сва сагрешења ће вам бити опроштена. И они јесу одани. И сагрешења им се праштају.
Чак и када не делују под директним вођством страначког и државног врха „комплетни идиоти“ знају да делају онако како је пожељно. Пожељан, бахати и насилнички, модел понашања установљен је на самом врху. Да ли се нешто другачије може очекивати од хетерогене скупине која је само по имену странка а у ствари је покрет са јединим смислом и задатком да одржава на власти Александра Вучића?

Реч је о руљи која је сплетом несрећних околности регистрована у апееру. Што пре то схватимо пре ћемо разумети природу изазова који се пред нас поставља.

Advertisements

3 thoughts on “Милош Милојевић: Да ли је Вучић окружен „комплетним идиотима“?”

  1. Сећам се, као да је јуче било: Година 1991. На перону жељезничке станице Блажуј, сакупило се мало веће друштво активних радника, радника станице и покоји путник. Међу њима Капатина Саво, радник ЖТО-а Сарајево, с Врела Босне, старости – ту негде, око 50 година. Сви чекају локални путнички воз за Сарајево. Обично се започне дискусија око догађања у Словенији и Хрватској, сецесији и мучном предосећају и неверици да ће се распад земље пребацити и на БиХ. И док је нас већина имала поверење у актуелно руководство државе, у ЈНА, у Србију, Милошевића – Капатина Саво би, мимо свих очекивања, одмахивао руком и сасвим озбиљно псовао мајку свим Србима!!? Сада, кад ово пишем, никако ми није јасно шта је то Капетина Саво знао, видио и (пред)осјећао што ми нисмо разумели и видели и закључивали. Ја, који се сећам тих разговора, који то преносим могу само да закључим – Капетина је био у праву, видео је више од нас и резоновао је да су Срби нејединствени, површни и да им прете тешка дешавања и реприза прошлих ратова… Нека је лака црна земља Капетини Сави, који се упокојио од душманске руке, 1992.г.

    Шта хоћу да кажем?
    Кроз школовање сам учио, поред осталог, и о српској историји. До појаве интернета, односно одласка у пензију, закључујем да сам историју Срба учио непотпуно, површно и наопако. Да би несрећа била већа, то се наставља и даље, и дан-данас.Деретића и Српску аутохтонистичку историјску школу исмевају, игноришу и настављају по старом бечко-ватиканском програму.
    Зато нам се ово данас и догађа, мада не само због тога, јер је питање положаја и опстанка српског народа исувише компликовано, сложено и много зависно и од других фактора; замисли и циљева других, јачих и утицајнијих (не)видљивих играча… који, очигледно, нису наклоњени Србима.
    У описаној теми Милоша Милојевића и дилеми да ли је Вучић окружен комплетним идиотима, могу да потврдим – Да, и да додам: таквог вођу српски народ није имао, од постанка Срба и српске државе до дана данашњег! Суштина, по мени, је у чињеници да је Вучић до сада добро одиграо своју улогу и да Редитељ није погрешио у избору главног глумца. Вучић је „пронашао“ чаробну формулу владања; изјављује да побеђује сваког противника, чак ће победити и онај кога он номинује! Он се, дакле, досађује, исмејава се са народом, радницима и пензионерима, доноси одлуке противне законима и Уставу Србије. Он је Бог, Месије… још кад се онако скрушено погне, сажаљиво насмеје, поправи наочаре с покретом руке која одаје припадност масонима или неком другом тајном друштву; као да поручује – ово може само да прокужи Предраг Поповић, Драган Милашиновић или Миодраг Новаковић – новинари, или ЦИА лаборанти!

    Елем, Његош би (је) рекао: „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“! Вучић је брука довијека, окружен са истомишљеницима – политичким идиотима и економским убицама и поданицима (народом) који не виде даље од носа!

    Свиђа ми се

  2. Поздрављам коментар – драгоцено сведочење – Онуфрија Великог.

    И ја се сећам тог времена кад су кренули сукоби у Словенији. Сви смо мислили и надали се да се то никада неће проширити на Хрватску, Босну-Херцеговину и даље.
    Ја тада нисам сретао људе који би, као Капетина Саво, нешто осећали и знали. Тек доста касније сам схватио да су Југославију рушили они који су је водили и који су морали да је чувају, тј чланови колективног председништва и ЦКСКЈ. На последњем конгресу, они су се посвађали (федерација, конфедерација, Србија укида покрајине, навала на савезни буџет), разишли, и од тог тренутка свакоме од њих најважније је било да сваки у својој републици остане на власти и сачува привилегије. Чак и по цену рата. Неки од њих су то успели врло дуго, на пр Мило Ђукановић . . .

    Као Онуфрије, и ја сам живео једну лажну стварност и учио извитоперену историју. По мени, то је кривица комуниста а не Беча и Ватикана. Даћу само један пример : масовно и радосно смо славили „7 јули“, у медијима и уџбеницима историје наведен као „дан устанка“ у Србији, дан кад је „планула прва устаничка пушка“. Много касније, сазнали смо шта се тога дана стварно догодило.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s