Владимир Коларић
Резултати избора у основи су очекивани, и реакције типа „није мој председник“ и „какав смо ми народ“ су незреле и не воде никуда.
Инсистирање на нерегуларности избора је такође бесмислено, већ самим пристанком да се на нерегуларним изборима учествује.
Спрега локалних интересних група и страног фактора је (очекивано) превладала, као и инертност и самозаљубљеност оних који су себе желели да представе као алтернативу
Права борба тек почиње, и она, о чему сам у последње време често мада само у назнакама писао, мора бити усмерена против колонијалног поретка и његових локалних структура, као и „структура“ дубоко интериоризоване колонијалне свести. У том смислу, она мора бити и борба са самим собом.
Та борба мора бити заснована на трансидеолошким и цивилизацијским основама, и подразумевати прецизну артикулацију и организацију, која има у виду глобални контекст, али и јасно разумевање локалне организације моћи.
Она мора бити борба за стварање новог пута, а не вечито бауљање у оном толико пута већ виђеном и искушаном, а толико поразном. Она не сме бити мржња, већ изазов.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Владимира Коларића)
Categories: Забрањено са Владимиром Коларићем
Реакције типа ”какав смо ми народ” не воде никуда. Зато што ми нисмо народ. Ми смо једноставно руља која реагује на надражаје попут неког врло примитивног организма. Зашто да се претварамо да су гласачи АВ рационални субјекти способни да заузму одређени политички став? Огромна већина није. То је емпиријски провериво и летимичан поглед на напредњачки конвој кроз Србију даје нам поткрепљење да верујемо у тако нешто. Само из разлога политичке коректности можемо да се претварамо да ето није то баш тако. А јесте. Нама влада руља, то је болна истина.
Тако је господине Коларићу!