Владимир Коларић: „Путинова издаја“ или Без праве српско-руске платформе

Владимир Коларић

После избегавања да пружи отворену подршку Марин Лепен на председничким изборима у Француској, изјава председника РФ Путина, приликом сусрета са српским премијером Вучићем, о томе да је уверен како ће избори у Србији бити „спроведени на високом нивоу“ и да „жели успех садашњој власти“ оправдано могу бити схваћени као подршка Вучићу у кандидатури за председника.

У Србији је, међу Вучићевим противницима, који свакако доминирају на интелектуалној сцени и на друштвеним мрежама, ова изјава позитивно примљена само од оних који у њој виде потврду ауторитарне природе оба режима, односно лидера. С друге стране, панику оних који поново говоре о по ко зна којој по реду „руској издаји“, лако је неутрализовати очигледним аргументом да Русија, као и свака држава, води политику у складу са сопственим интересима, и да, на крају крајева, ни Путин ни Руси неће бити ти који ће изабрати Вучића за председника Србије, него српски бирачи.

Русија у овом тренутку своје одлуке доводи под великим притиском хибридног рата који против ње воде интервенционистичко-хегемонистичке транснационалне елите са упориштем у англосаксонским империјалним структурама.

Структура моћи и систем одлучивања који руководе Руском Федерацијом су веома сложени и треба имати на уму да су кључне, нарочито спољнополитичке одлуке, резултат бројних компромиса, при чему је главни курс руске државне стратегије у највећој мери усмерен ка капиталистичкој модернизацији друштва, државне управе и економског система.

Србија свакако није у најужем кругу руских виталних интереса, и Русија својим деловањем на Балкану не жели кључно да угрози своје односе са Европом, посебно Немачком, према којој англосаксонске силе поново активирају претњу операцијом „Гладио“, као инструментом одржавања контролисаног хаоса.

Ни руске ни српске елите још нису формулисале дугорочну политичко-идеолошку, али ни културно-цивилизацијску платформу која би трајно и несумњиво усагласила њихове интересе и развојне тежње. Док Русија, кроз бројне од државе подржане и врло компетентне експертске групе, чини озбиљне кораке у том смеру, у Србији као да тако нешто још није ни на помолу.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Владимира Коларића)

Advertisements

One thought on “Владимир Коларић: „Путинова издаја“ или Без праве српско-руске платформе”

  1. Руси су били у Приштини /на приштинском аеродрому /1999-е па су га напустили.
    То је стратешки промашај и пропуст Русије, јер да су остали, не би било ово што се догађа у Украјини, а за то Русија плаћа врло високу цену!
    Руси сугеришу “српскпој елити “/где нема ни “с” од српске, а ни “е” од елите, сем оно “л” – од лажи, лицемерја, лоповлука…/ – да немају ништа против да Србија уђе у ЕУ, а да се не покваре односи са Русијом?!
    А да ли је то могуће и изводљиво???
    Наравно да није, јер нико не може два господара служити, и обојици бити веран!
    Тим пре, што се Руси и ЕУ /НАТО/ “воле ко мачка и миш”!
    Ово је политичка мина на коју су нагазили наши “политичари”, мислећи да могу и “јаре” /ЕУ/ и “паре” /Русију/!
    У ствари то је илузија, да Србија треба да буде “копча Истока и Запада”, на коју су насели ови наши тѕв. политичари.
    Ово, у најмњу руку, није фер и поштено са руске стране.
    Ако се томе дода ова тврдња – да “ЕУ ће узети Косово, Републику Српску и Војоводину, а неће платити ништа…”, као и да би “…најбоље решење за Косово била кантонизација или нека врста поделе Косова…” говори у прилог тврдњи да се Руси неће, не могу и не желе да баве Србијом и Србима.
    Они су сада заокупљени Евроазијским пројектом, Евро-Азијом, па је сада питање помоћи савезнику Србији морало бити стављено у други план /на само зачеље руских приоритета/.
    Срби су истртошен и измрцварен народ, и зато их не треба замајавати сада неким новим политичким пројектима “на дугом штапу”.
    Нека Браћа Руси дефинишу и заокруже Еврoазијски пројекат са свјим савезницима из Азије, а онда нека недвосмислено рангирају своје приоритете, па ако се ту негде, у врху листе, нађе и Балкан са Србијом и Србима, онда има смисла да се Срби недвосмислено изјасне по овом пројекту. Овако, ово је пројекат тек у повоју, комплексан, деликатан…са дугорочном
    перспективом, тако да до његовог респектабилног успостављања и функционсања треба да прођу године, и године, и године…
    Србима је потребна помоћ ОДМАХ, САДА и ОВДЕ!
    Пошто се то из овог дугорочног пројекта не може објективно очекивати, онда – “НЕКА БУДЕ ШТО БИТИ МОРА!”, ПА ШТА НАМ БОГ ДА!
    Војнички речено: Србији се сугерише да “издржи” до самога ИЗДИСАЈА?!
    А онда?
    А онда ће се земаљска Србија преселити у “НЕБЕСКУ СРБИЈУ”, зар не?
    Болеснику који је у животној опасности треба преписати /дати/ РЕАНИМАЦИЈУ, а не – ДИЈЕТУ!!!
    И да подсетимо: Русима се увек добро вратило када су Србима помагали!
    У Првом рату су нам братски помогли, а ми братски узвратили – примањем хиљаде руских избеглице после Октобарске револуције.
    Слично је и у Другом светском рату, када су Срби 27. мартом /погубно по Србе!/
    привукли Хитлера на себе и тако одложили инвазију на СССР за 6 недеља, што је било стратегијски погубно за Хитлера /као и за Наполеона!/, због немилосрдне руске зиме.
    У току целог рата, Срби су својом борбом везивали за себе око 6ооооо немачких војника /12 дивизија, од тога више елитних – СС и оклопних/, и тако ублажили притисак на Источни фронт – братски руски народ.
    То се догодило и 1999-е, када су НАТО зверови /њих 19/ насрнули на Србију и србски народ, као генерална проба за исти такав удар и на сестринску Русију и братски православни руски народ.
    Но, без обзира на све, хвала драгом Богу, православној сестринској Русији и православном руском народу и на досадашњој помоћи, која ни издалека није колика би могла и требало да буде, на корист и потребу оба народа!

    Такође, има она флоскула која се лукаво подмеће Србима, да “РУСИ НЕ МОГУ БИТИ ВЕЋИ СРБИ ОД СРБА“.
    Да, то је тачно, само ако би Србија била сила, а не Србија која је, такорећи, на издисају.
    Ипак, влика је грешка повлачење Руса из Приштине 1999-е.
    Неки кажу, да Руси не би отишли, али су србске власти то тражиле,тачније – С, Милошевић.
    Но, чак и да је тако, то није требало да се догоди.
    Американци су на Космет дошли због себе, а не због Албанаца, и никога нису питали – да ли ће или неће доћи и остати, па ко је могао да спречи и Русе да дођу и остану, ако су желели, хтели или могли, због себе, а не због Срба!
    То је пропуст, и за то плаћају превелику цену!!!
    Није њима као нуклеарној сили била потрбена никаква сагласнот да остану, нити их је могао било ко силом у томе спречити, па су приче да су Космет напустили „на захтев власти из Србије!“ „кратког даха“ и „не пију воду“.
    Једноставно речено: Руси су направили неопростив гаф, а то им уопште није било потребно нити им је на корист.
    Зато, у Име Божије, у потпуности подржавам став: “Колико се Запад меша у наше унутрашње ствари, кад би се Русија мешала само 50 % од тога – народ би прогледао.“.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s