Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) кровни је закон доуниверзитетског образовања у Републици Србији. Покрива све најважније области предшколског, основног и средњег образовања, као и образовања одраслих. Сви остали закони и подзаконска акта морају бити усклађени са њим. Он треба да представља темељ на коме се заснива процес образовања и васпитања свих предшколских и школских установа у држави, али и да покаже тренд којим се образовање креће.

Током мандата претходног министра, Срђана Вербића, постојала је идеја да се усвоје измене и допуне постојећег ЗОСОВ-а, што би значило интервенцију на највише 30% чланова Закона.

Нови министар, као представник нове врсте људи у Србији, енергичних, предузимљивих, оних који спавају четири сата, могу да не иду у тоалет читавог дана и из дубине душе презиру и грде све који им по радним навикама нису слични, одлучио је да донесе сасвим нов кровни закон и за израду нацрта овластио извесну радну групу. У изради овог Закона нису учествовали представници синдиката, као ни представници Националног просветног савета, еснафских удружења наставника. Учествовали су само „неки људи“. Који? Немамо појма. Знамо само да су измислили појам „укор разредног већа“, док „укор одељењског већа“ не постоји (Члан 167). Експертски.

Пошто сам имала увид у радне верзије нацрта од 19. и 23. јануара, примећујем да је ова коначна верзија разрешила велику глупост која је постојала у претходним верзијама. Школски одбор неће имати до девет чланова, већ увек девет чланова, са структуром коју је и до сада имао: по три представника запослених, родитеља и јединице локалне самоуправе. Стоји и да је општина ДУЖНА да верификује мандат чланова које предложе установа и савет родитеља, уколико је избор спроведен по закону. Лепо.

Међутим, убудуће ће директоре бирати министар лично (Члан 75.). ШО спроводи конкурсну процедуру, формира конкурсну комисију, прибавља мишљење СВИХ запослених (не само наставника), врши проверу документације, а онда све те ‘артије шаље министру, који ће по њему знаним критеријумима одабрати директора. При том га ни на шта не обавезује ни мишљење запослених, ни мишљење ШО. Министар Шарчевић је овакав потез у јавности покушао да образложи тиме што многим директорима није проблем да обезбеде просту већину међу члановима ШО, што је до сада био случај, па нам онда свакојаки постају директори. Након додељивања Светосавске награде председнику Извршног одбора Српске напредне странке (који је и председник општине УБ и по признању председника Владе РС његов кум), и постављања повереника Српске напредне странке у Шапцу за помоћника министра, прилично је јасно о каквим ће се критеријумима радити.

И да – број мандата остаје неограничен. Ко са свим властима уме лепо, може на функцији мирно да чека пензију. Радио, не радио. Захвално удружење захвалних директора школа имаће свог представника у Националном просветном савету (Члан 20).

Нови ЗОСОВ предвиђа и да наставници у школи проводе 30 сати недељно (Члан 147). Поред 24 часа непосредног рада с ученицима, додајте дежурство, родитеље, тим, а остало смислите шта ћете да радите у школи. Након што одседите прописано време, трчите кући да све што треба куцате на својим рачунарима, да листате своју стручну литературу, правите презентације на својим рачунарима и на крају одштампате све што вам треба на својим штампачима. Преписали смо тај део из нечијег закона, али смо заборавили да препишемо и њихове услове рада, зар не? Колеге које путују до радног места или раде у неколико школа, нека не брину. Све ће то директори које вам министар одабере лепо да организују.

Узгред, како то изгледа у другим земљама можете погледати у овом тексту, који је написан пре две и по године.

Даље, нови ЗОСОВ не препознаје норму од 18 часова наставницима са обавезним писменим задацима. Свима је норма 20 часова (Члан 148). Беше нисмо довољно уштедели отпуштањима? Сада ћемо.

Што се колега из Чачка тиче, што су одбијали екстерну евалуацију, одбијали су. Сада је то разлог за одузимање лиценце (Члан 138, став 5).

Били су то само неки од чланова који су ми упали у очи. Тичу се наставника и функционисања политизоване и централизоване школе.

Међутим, постоји низ чланова који ће можда још озбиљније упропастити наше образовање. Тичу се општег тренда у делу западних земаља којима се ђацима једноставно даје моћ. То нема никакве везе са идејом да ученик треба да буде у центру наставног процеса. Та је идеја добра. Нема везе ни са тим да се у школи сви морају понашати уљудно. И то је нормално. Ови чланови се тичу веома непрецизних дефиниција неких појмова, које могу довести до бројних злоупотреба, увек на штету просветног радника и увек у корист ученика, како год се он понашао.

• Из Члана 60:

„У установи је забрањено свако понашање запосленог према детету, односно ученику, детета, односно ученика према запосленом, детета, односно ученика према другом детету, односно ученику којим се врши физичко, психичко и социјално насиље, злостављање и занемаривање и сексуално злостављање.“

Ово уопште не би било спорно, да нема следећег дела текста у истом Члану:

„Под психичким насиљем, у смислу става 1. овог члана сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета и ученика.“

Ко је тај ко одређује да ли је нешто довело до тренутног угрожавања психичког и емоционалног здравља детета? Да ли ту спада ученик који плаче јер је једва добио тројку (у складу са Правилником о оцењивању), а тако је желео четворку? Да ли ту спада и ученик кога је наставник десет пута у току истог часа опоменуо да не омета наставу, па му једанаести пут подвикнуо да се смири, а ученик се онда силно разљутио? Има ли ико у овој држави свест о томе какве генерације правимо оваквим тетошењем?!

• У Члану 157, став 2. пише да ученик има права на уважавање личности. Опет, ништа спорно да је бар мало дефинисано, а није. Зато има шта јесте:

„Ученик, родитељ, односно други законски заступник детета и ученика може да поднесе писану пријаву директору установе у случају повреде права из става 2. овог члана или непримереног понашања запослених према детету и ученику, у складу са општим актом установе, у року од осам дана од дана сазнања о повреди права.“

Значи, кад год родитељ процени, а по причи свог детета, да личност његовог детета није уважена, може да пријављује наставнике директору.

• Из Члана 117:

„За ученика који на крају наставне године има оцену недовољан (1) из највише два наставна предмета, школа је дужна да организује продужну наставу коју је ученик обавезан да похађа, одмах након завршетка наставне године.

Трајање продужне наставе утврђује педагошки колегијум.

Трајање продужне наставе утврђује се по наставним предметима и не може бити краће од 10 и дуже од 25 часова по наставном предмету.

Уколико ученик током продужне наставе оствари основни ниво стандарда, наставник предлаже одељенском већу да закључи ученику прелазну оцену.

Уколико ученик током продужне наставе не оствари основни ниво стандарда, упућује се на полагање поправног испита.“

Идемо са додатним охрабривањем лењости, нерада, неодговорности ученика и кампањским учењем. Идемо са продужном наставом за оне који су и са редовне наставе бежали, на допунску нису ни долазили, а од 1. септембра до половине јуна умели само да кажу „Нисам спреман“. И још да им дамо шансу да за тих десетак часова (два радна дана) поправе јединице, да се деца не малтретирају за време лета. То су и иначе такви вундеркинди, посвећени учењу, да ће за десетак часова да заблистају!

Права детета и ученика (Члан 157) побројана су у 13 тачака. Обавезе ученика (Члан 163) имају седам тачака, укључујући и очување животне средине.

Играмо се школе.

Продајемо маглу.

Под паролом стварања подстицајног амбијента стварамо неодговорне и размажене ђаке.

Искрено се надам да ће Нацрт ЗОСОВ-а наићи на оштру критику стручне јавности и озбиљну забринутост свеукупне јавности. Не, нисте добар родитељ ако омогућите свом детету да се лагано провуче кроз школу и извуче са свим прекршајима које направи. Добар сте родитељ ако од детета направите одговорног и свесног човека, а нама неодмагањем помогнете да га образујемо.

Не заборавите да деца богаташа у свету иду у школе у којима су правила изузетно строга и запитајте се зашто.

(Клотфркет, 1. 2. 2017)

Categories: Преносимо

Tags: Љубинка Боба Недић, ЗОСОВ, Министарство просвете, образовање, просвета