Папа Франциско: Бог није мађионичар који је био у стању да учини све

Римски папа је изјавио да се истовремено може веровати и у Бога и у теорију „Великог праска“, који је био почетак универзума и из кога је настао живот. Он је ово рекао у разговору с члановима Папске академије наука, пише „The Independent“.

papa-ind

Понтиф је признао да читајући библијске стихове о стварању света „ми ризикујемо да Бога замислимо као неког мађионичара са чаробним штапићем, који је био у стању да учини све, али да то није тако“.[1]

„Велики прасак, као, у наше време, најпризнатија концепција о постанку универзума, не противуречи божанској интервенцији Творца, већ, шта више, потребује то“, – рекао је папа Франциско[2].

Римокатоличка „црква“, која је много пута у историји стицала репутацију антинаучности, прелази у нову фазу свог развоја. Францискови погледи су слични погледима папе Јована Павла II, који је 1996. године најпре устврдио да је теорија еволуције више од хипотезе, а касније да је она „ефектно доказана чињеница“.

Ове Францискови речи експерти су већ оценили као „крај псеудо теоријама креационизма и интелигентног дизајна“, које је активно заступао његов претходник Бенедикт XVI. Пређашњи папа је изјављивао да он не подржава креационистичке погледе на постанак живота и теорију „интелигентног дизајна универзума“, већ је себе називао припадником „теистичке еволуције“ – учења према којем је природу и човека Бог створио путем еволуције.

По материјалу са: dsnews.ua
Превод и приређивање: Борба за веру
Наслов и опрема: Стање ствари

(Борба за веру, 3. 2. 2017)

________________________

[1] Прим. СС: Реч је о нешто старијем тексту лондонског „Индипендента“ (28. 10. 2014). Доносимо и енглеску верзију папиних речи:
“When we read about Creation in Genesis, we run the risk of imagining God was a magician, with a magic wand able to do everything. But that is not so,” Francis said.

[2] Прим. СС: На сајту „Борба за веру“ папу зову „Фрањо“.

Advertisements

50 thoughts on “Папа Франциско: Бог није мађионичар који је био у стању да учини све”

  1. Усудићу се да изнервирам наше римокатоличке читатеље али ми папа Франциско делује као филозофско-теолошки најплићи понтифекс последњих деценија (а можда и векова). Бенедикт је за њега доктор ангеликус!

    Свиђа ми се

  2. Приметила сам да се људи све више одушевљавају идејом о спајању науке и религије (углавном под капом науке). Тај њуејџ процес наравно није од јуче. Она удружења атеиста ми понекад делују поштеније (мада знам да нису наивни ) него све те организације и појединци које говоре да се наука и религија не искључују. Као да заборављамо да се покушај да се рационално и теолошко објашњење света споје већ десио у Европи у зори просветитељства. Ипак, чини ми се, тадашњи покушаји на западу су били трагалачки, ово данас личи на замајавање људи који су све мање (парадоксално у ери у којој је на врху пирамиде разум) способни да размишљају. Све се у тој цивилизацији продало, остало је само да се дефинитивно прода и оно мало преостале духовности умотано у шарени папир физике.

    Свиђа ми се

  3. Не видим да се овде спајају наука и религија. Идеја папине изјаве је да одређено научно уверење није контрадикторно теистичким уверењима (а није, или у најмању руку нико није показао да јесте). Моје мишљење је да папа Франциско то ради слабије од многих других римокатоличких теолога и филозофа. А да је такво промишљање део хришћанског светоназора не од “зоре просветитељства“ већ од првих светоотачких списа нешто је што је апсурдно и доказивати.

    Свиђа ми се

  4. Ух, то је сложена тема, није ми то био циљ. Хтела сам да укажем на нешто што ми личи на тренд (а где је тренд, ту су и трендсетери), а горњи текст је био добар повод. Није се тицало папе и коментара. Поздрав.

    Свиђа ми се

  5. Проблем са овом изјавом је што је у директној супротности са Симболом вере где стоји да је Бог Сведржитељ, Свемогућ. Преносим латинску и хрватску верзију

    Credo in unum Deum, Patrem omnipotentem,

    Vjerujemo u jednoga Boga, Oca svemogućega,

    Мада, једна јерес више или мање….. 🙂

    Свиђа ми се

  6. Још је Декарт веровао да све несагласности морају бити у сагласности са природном светлошћу (људским, природним разумом), у коме је Творац утиснуо “знак“ истоветности и посејао “семе знања“. Истине разума не могу противречити истинама вере. Декарт је веровао да парцијална рационалност, на основу природне светлости, спознаје Божју рационалност. Парцијална рационалност онда узима та сазнања као вечне истине које важе (и) за Бога. Управо то ради и данашњи папа Франциско.

    Зато Достојевски у Идиоту пише: “Римокатолицизам није уопште вера, него непосредан, одлучан наставак Западне Римске Империје, и код њега је све потчињено тој мисли, почевши од вере… Зар је могло да то не одведе у атеизам? Атеизам је од њих рођен, од тог самог римокатолицизма!“.

    Свиђа ми се

  7. @Varagić Nikola
    Тако ће се наћи неки твој брат са запада па да каже како су гулази природна последица православља.
    Ванконтестуална злоупотреба Достојевског…

    Свиђа ми се

  8. @Марко Радаковић

    Достојевски у Идиоту такође пише:

    “И социјализам је пород римокатолицизма и римокатоличког порекла! И он је, као и његов брат атеизам, поникао из очајања, као морални отпор римокатолицизму да собом замени изгубљену власт религије, да утоли духовну жеђ ожеднелог човечанства, и да га спасе не помоћу Христа, него насиљем! И то је слобода преко насиља, то је уједињење помоћу мача и крви“.

    Свиђа ми се

  9. @Varagić Nikola
    Римокатолицизам је поникао у Православној цркви. Нису католици пали са Марса, како би Мали Перица, а и ти, замишљали. Тако се открива твој манихеизам и неверовање у Христа. Ти си само класични егземплар катарских тенденција против којих су се Немањићи борили огњем и мачем! Тако Немања: „Учитељу и начелнику (богомила) њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Христа, сина божјег. Књиге његове нечастиве спали, и изагна га, запретив да се никако не исповеда нити помиње триклето име. И сасвим искорени ту проклету веру, да се и не помиње никако у држави његовој, него да се слави једнобитна и нераздељива и животворна Тројица: Отац и Син и свети Дух, свагда и сад и увек на веке векова“.
    Првовенчани не описује да се Немања молитвицама бранио од богомилске јереси, него мачем и огњем. А са истим Латинима је склапао војне савезе. Зато мало промишљања пре него што нешто напишеш не би било згорег…

    Свиђа ми се

  10. @Марко Радаковић

    Римокатолици су отпали од Православне цркве. А ти савези и примање круне су пре свега настали у доба када су Латини харали Цариградом. Свети Сава је у духовном смислу био окренут само ка Православној цркви.

    Но, то је мање важно у контексту текста (папе) и мог првог коментара (Декарта). Суштина је у следећем.

    Да ли истине разума не могу противречити истинама вере и да ли парцијална рационалност може, само на основу природне светлости, да спознаје Божју рационалност, или, зашто узима та сазнања као вечне истине које важе (и) за Бога?

    “Истине разума јесу природне ‘јер’ су самоочигледне; оне јесу нужне ‘јер’ су логички изведене из самог разума: а природа ван разума није друго до огледало разума и обрнуто. Те ‘истине’ учитавају се у природу под знаком истоветности природе и разума: природе и природе разума. Истине разума су неразводиве од историчности контекста њиховог настанка“ (Богдан Лубардић).

    “Ако је философија оно и само оно што разум може да нађе у самоме себи, онда је историја философије нешто што треба да буде грађено more geometrico (‘на геометријски начин’), тј. треба установити унутрашњу везу чистих појмова и показати како један појам дијалектичком, односно природном нужноћшу прелази у други… Све се мора сводити на ‘разумевање’, на механичко објашњење, објективна слобода прелази у субјективну и у томе је садржај историје: натуралну привреду замењује капиталистичка, и то је садржај историје“ (Лав Шестов).

    “Немачки просветитељи не само што нису ничим допринели разобличењу и критици хришћанства (и других религија) – поготово с обзиром на његову умешаност у легитимирање старорежимске власти као од Бога дате, као и небројених освајачких ратова као ‘праведних ратова’ – него су заправо изградили мост од традиционалне ка модерној религиозности, од старе вере ка новим духовним синтезама, од пијетизма ка романтизму. Свако разматрање политичке теорије немачког просветитељства мора стога започети, с једне стране, том његовом предодређеношћу на симбиозу са пијетизмом, а с друге стране, његовом великом подложношћу искушењима романтике… Временом, ипак, пијетизам се еманциповао од своје првобитне фиксираности на чисто и искрено религиозно осећање, темељено на ‘унутрашњем светлу’, и развио се у систематизовано учење, које је такође било подложно рационалној разради. У томе је важну улогу одиграо управо просветитељски покрет, који је паралелно са пијетизмом почео да осваја Прусију“ (Александар Молнар).

    Дакле, уместо чистог и искреног религиозног осећања, темељеног на “унутрашњем светлу“, развијено је систематизовано учење, које је не само подложно рационалној разради, већ и потчињено. Уместо усвајања “већ објективно датих истина од Бога“, усвајају се “истине“ разума, или “славних људи“ (видети и мој коментар испод текста Џорџа Монбиота). Па можемо да идемо и даље, до неразликовања створених или нестворених енергија Божјих…

    Једноставно, као што је неко већ написао у коментарима, ово што је папа изјавио, ако је тачно пренето, није у складу са Символом вере. То је само наставак рационализације и профанизације свега, лаицизирања метафизике, гушења Духа, итд. О томе Достојевски пише. Достојевски је могао да замисли да “2 плус 2 дају 5“. А Декарт је признао да му “није дат такав дух“ да може да замисли да “1 плус 2 нису 3“ или “брдо без долине“.

    Свиђа ми се

  11. @Varagić Nikola
    Твоја изјава „Римокатолици су отпали од Православне цркве“, је потпуно идентична ономе што ти кобајаги разумеш кад наводиш Достојевског, да су социјализам и атеизам продукт римокатолицизма. Али то повезивање дуго путује до твоје свести. Не капираш ни најмање да те је сам Достојевски осудио. Најлуђе је када наводиш мог доброг познаника Лубардића који те једнако крпи по овом питању. Немајући историјску свест ти се учитаваш.
    Не разумем уопште дискурс о „недискутибилним“ истинама, да тако назовем оно што је у схоластици још било проблем, а после се избрусило преко Декарта, Спинозе, Хјума, Канта и Лајбница, који покушаваш да протуриш као „ортодоксни“ или не знам шта. Видим име Шестова, али је то само занимљиво, а не и „православно“, јер ти је онда једнако православан Шопенхауер или Ниче. Не би било лоше да на једноставном српском кажеш шта имаш против става да разум и вера нису супростављене ствари. Јер ја овако могу да видим само лупетање, као кад се метална кофа баци низ степенице, па на то не може да се одговара. Надам се да ме разумеш?

    Свиђа ми се

  12. Старац Пајсије Светогорац каже:
    „Бог није у уму /разуму/, Бог је у срцу!“
    Ко живи умом – замара се, а ко живи срцем – одмара се!“
    „Вера не подлеже логци!“
    Једно су мисли човечије, а сасвим друго и недокучиво – мисли Божије!
    Човечија и Божија мисао могу бити сличне, али никада подударне.
    Подударно се разликује од сличног као што се Небо разликује од Земље.
    Ово је геометријски доказиво и неспорно!
    Може да се каже да су коцка и квадрат слични, али никада се не може рећи
    да су – подударни: квадрат је само пројекција /слика/ коцке у две димензије
    /у равни/, а коцка је тело у три димезије /у простору/.
    И ово је, разуме се, геометријски доказиво!

    „Римокатолицизам је поникао у Православној цркви.“?!
    Ако је ово тачно/?!/, онда је природно очекивати да се Римокатолизам врати у
    Православље, свом изворишту!
    И блудни Син је поникао од Оца Небеског, али је својом вољом заблудео,
    па се у неком моменту покајао, схватио да је заблудео, схватио да му је место
    уз Оца и свог незаблуделог Брата – Православље.

    „Римокатолици су отпали од Православне цркве“
    Ако је ово тачно/!!!/, онда је природно очекивати да се Римокатолици врате у Православље!

    А што се тиче војних савзништава, то је све било само у равни политике и оства-
    ривања крајњег циља – заштита од могућег непријатеља или његов пораз у већ
    започетом рату, али никако одрицање од своје вере и прихватање вере војног
    савзника.
    У сваком рату се, сасвим природно, склапају савези, ако се очекује позитивн
    исход рата.
    То је у складу са људском логиком, и тако се чинило од памтивека.
    Ето, савзништво Совјета /комуниста/ и Британаца, Американаца, Француза… у
    борби против Хитлера.
    То савезништво није подразумевало да западни савезници прихвате совјетски
    коминизам и атеизам, а ни ови – Совјети – да прихвате капитализам и западња-
    чке религије – католицизам, англиканизам, баптизам, адвентизам, методизам…

    Свра војних савзништава је борба против заједничког непријатеља, и није никада било условљавано преверавањем – одрицањем од своје вере и прихватање вере савезника.

    Само ако се прихвати ПАПИНА „НЕПОГРЕШИВОСТ“, по питањима догмата –
    као Божије „рационалности“, онда се“, НА МАЛА ВРАТА“, уводи и ПАПИНА
    „НЕПОГРЕШИВОСТ“ на људску и/рационалност!
    Папа претендује да буде АЛФА и ОМЕГА на Земљи, да Христа учини сувишним,
    па је, самим тим, и други долазак Христов излишан и непотребан.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  13. @Марко Радаковић

    Одакле вам да је Шестов православан? Нисам сада поред књиге и компјутера, али цитат Лубардића је мислим баш из његовог докторског рада о Лаву Шестову, где доказује да није православан. Није православан ни професор Молнар, тако да не знам како сте дошли до тих закључака. Можда баш због тога не треба толико веровати у тај “исправни разум“ који је “у складу са природом“ у стању грехопада. Или ви тривијализујете последице пада у грех?

    Такође, привиђа вам се дискурс о „недискутибилним“ истинама. Овде говоримо о вери. Са друге стране, зар треба хришћанину говорити о разлици имеђу разума и ума, разума и вере, о високоумљу и гордости, да “знање надима“, да човек мора да се ослободи физичког знања да би стекао духовно знање, итд.

    “Греховна повређеност духовне природе човекове појавила се најпре у помрачењу разума – ока душе. Грехом се разум наших прародитеља одвратио од Творца и окренуо твари, од богоцентричног постао егоцентричан. Грех тако дејствује на разум да овај из себе рађа и производи мисли грешне и зле и држи човекову мисао у кругу смртнога, пролазнога, временскога… Разум се одриче себе, када престане сматрати себе самобитним творцем истине, мерилом истине, вођом истине, и самоодречним подвигом вере преда себе Господу Христу, да му Он буде и творац истине, и мерило истине, и вођ истине“ (Св. Јустин Ћелијски).

    Зато је важно да разум постане ум и да се ум врати у срце.

    Само тако човек може да види, чује и осети оно “што око не види, и ухо не чу, и у срцу човеку не дође“ (1 Кор. 2; 9).

    Дакле, да ли је ова изјава папе у складу са Символом вере и православним учењем? Да ли ви лично верујете, попут папе, да Бог није у стању да учини све и да је живот настао из Великог праска? Да ли вам и даље није јасно о чему говорим?

    Свиђа ми се

  14. @Varagić Nikola
    „Дакле, да ли је ова изјава папе у складу са Символом вере и православним учењем? Да ли ви лично верујете, попут папе, да Бог није у стању да учини све и да је живот настао из Великог праска? Да ли вам и даље није јасно о чему говорим“?
    Наравно да је папина изјава 100% православна. Проблем је што ја не знам које си ти екстрације, и да ли заиста припадаш званичној ПЦ, пошто данас имамо мноштво секти које би себи да присвоје прерогатив православности.
    Наравно да Бог не може да све уради. Не може нпр. да се самоубије… Не може да не воли, не може да буде неслободан итд. Може да воли и да не створи свет, то да, али не може да не воли.
    Александријци, као и добар део кападокијаца, као на западу Амброзије и Августин су говорили о атемпоралном стварању у једном хипу. И сви су они православци: qui vivit in aeternum creavit omnia simul (Ecclesiasticus 18:1 VULGATE). Стварање свега одједном и заједно је у складу са Биг Бенг.

    Свиђа ми се

  15. Јесте ме насмејао фра Радаковић кад рече да „Наравно да је папина изјава 100% православна“ 🙂 Али није овде питање да ли је православна, и да нам наводи цитате и сличне схоластичке заврзламе, овде је неко лепо поставио питање

    ЈЕЛ ПАПИНА ИЗЈАВА У СУПРОТНОСТИ СА СИМВОЛОМ ВЕРЕ

    И не треба бити ни геније ни римокатолик ни теолог па видети да је у супротности јер онда Бог не би био Сведржитељ (Свемогућ), кад не би могао да уради све.

    Драго ми је да је фра Радаковић (девојачко Ђуровић) истеран на чистину и да је отворено признао
    – да су римокатолици настали у Православној Цркви, значи да су отпали како неко лепо рече
    – и што је отворено и пред свима признао да је и он јеретик, да не поштује Символ вере (не би ме изненадило да и он изговара И ОД СИНА ИСХОДИ…) не само Папа кога толико воли……

    То је он урадио несвесно… открила га је подсвест…. у превеликој жељи да одбрани Папу испаде отворени јеретик…

    А подсвест га је издала и кад је узео за лажно име световно име нашег Владике Артемија (Марко)…. Знали смо ми да се фра ава потајно диви нашем Владики Артемију, а сад је то несвесно и признао

    Свиђа ми се

  16. Слажем се са овде нареченим МР да је тумачење домета Божје свемоћи старо филозофско питање на које није баш лако дати одговор. Ако под “Бог може све“ подразумевамо баш све што можемо семантички да изразимо онда је лако генерисати парадоксе типа “Бог може оно што Бог не може“ (нећу да улазим у детаљно образлагање јер тренутно сам у великој стисци са временом). Укратко не мислим да је ова Францискова изјава неправославна и таква размишљања су део хришћанског светоназора (и теистичког у ширем смислу) последњих два, два и по миленијума; мој први коментар је да је Францискова изјава недоречена и неразјашњена у односу на ниво филозофске софистицираности која је доступна ина римокатоличком Западу и на православном Истоку.

    Ако се не варам у историји западне мисли било је и оних мислилаца (“волунтариста“) који су сматрали да Божју свемоћ не ограничавају ни логичка (или квазилогичка правила) и да су покушаји домишљања о њеном опсегу нешто излишно. Виљем Окамски и вероватно Декарт су заступали слично гледиште. Можда сам у заблуди па молим да неки бољи познавалац историје филозофије разради ово питање.

    Свиђа ми се

  17. @Артемијевац
    Ипак је и теологија некаква наука па треба факултет да се не би лупале глупости… А најгоре је када позападњачени умови узму да говоре о православљу! Ево сада како овај слепац узима да против православног Симбола полемише са западњачке позиције!
    Текст вели: Πιστεύομεν εἰς ἕνα Θεὸν Πατέρα παντοκράτορα, што у исправном преводу гласи: „Верујем у једног Бога Оца сведржитеља“, док је погрешан латински превод: Credo in unum Deum, Patrem omnipoténtem. Погрешно је ставити зарез (у грчком га и нема) иза „једног Бога“, јер се вели „једног Бога Оца“, а онда малим словом иде „сведржитеља“, јер нема одређеног члана, као и зато што се наставља са „творца“, такође малим словом, јер су то све предикати који се односе на божанске енергије или акције, а правописно изједначавати ипостас са енергијама је сумануто и јеретички. Јер, Отац је лично име, док сведржитељ, творац се односи на акције ад екстра, на оно што је „око Бога“, и не односи се на ипостаси или саму божанску суштину.
    Сведржитељ не значи свемоћан (омнипотентан); то тек у некој далекој интерпретацији може да се дода, али не и у самом тексту. Као што и сам назив творац (ποιητὴν) не вели да је свемоћан и да је све створио ни из чега! То не стоји ни у Вјерују ни у Библији. То је само потоња отачка елеборација.
    Зато је папа 100% у праву.

    Свиђа ми се

  18. @ Фра Радаковић

    – Пантократор се у речницима страних речи преводи као СВЕДРЖИТЕЉ, СВЕМОЋНИК, СВЕВЛАДАР.

    – Прихватам указивање на разлику између термина Сведржитељ и Свемоћан.

    Немам ја времена да се овим бавим али за два три минута нађох на интернету мишљење Флоровског:

    „Латински и енглески термини (Omnipotens и Almighty) указују на Божију потенцију, грчка реч Пантократор сугерише да Бог активно користи своју божанску моћ.“

    – Дакле, никако се не може рећи да је папа чак и да је користио реч Пантократор, тј. да исповеда православно Вјерују, могао да каже да „Бог није свемогућ“. Ја разумем то тако да „Пантократор активно користу своју божанску моћ – Свемоћ“!

    – Нисам схватио ово „нигде у Библији не пише да је творац свемоћан… “

    Псалам 91, 1

    Који живе у заклону Вишњега, у сјену Свемогућега

    -Честитам поново што сте узели име Марко, световно име нашега Владике Артемија…… И хвала што ми рекосте да сам слепац

    Свиђа ми се

  19. И даље уживам у надгорњавању „православаца“ свих врста. Пре више од тридесет година, држах ја наставу марксизма у Југословенској допунској школи у белом свету. Ученици бејаху клинци у другом или трећем разреду средње школе. Није ми падало на памет да им причам о марксизму, а нико ми то није дао ни у задатак. Више су то били разговори, највише о историји. Беху ту деца различитог порекла. Најречити је био момак који је био католик, па је и веру унео у наше разговоре. И на моје запрепашћење, после мог питања, како он замишља Бога и где му је тај Бог, дечко ми објасни, да је Бог ту негде око нас, у нама. Није га збунило ни питање о еволуцији, месецу и звездама, већ се све то уклапало у његово виђење и веровање у Бога. Ја сам га зблануто слушао и полако схватао, да су питања вере НЕДОКАЗЉИВА. Дечко је очигледно веома добро разумео ствари око којих се ви овде натежете, надгорњавате и доказујете, ко је боље разумео старе списе. И сада када читам надгорњавања, шта је рекао и мислио папа, све ми се чини, да је и раније у католичкој цркви било неких учитеља, који научише тог клинца, боље него учитељи који су све вас учили. Без обзира на то, по мом схватању католичка црква је злочиначка организације, с обзиром, да има државу, банке и све учињене злочине током историје. Можда би у размишљању и дискусији вредело, да одвојите световне од верских тенденција у цркви, када разговарате о вери. А надгорњавање у тумачењу списа је потпуно бесмислено.

    Свиђа ми се

  20. @Артемијевац
    Знамо да ти јача страна није интелигенција… Сада би ти да преведеш Вјерују по твоме. И онда се чудиш зашто те називам слепцем? Па слепац је свако ко хоће да наш светосавски превод, сведржитељ, замени са свемогући! И сада ја, који не допуштам да ми мењаш текст симбола вере, сам новотарац, а ти који га мењаш си шта?… Упиши сам.
    Онда, као ****, се позиваш на Флоровског, који је био екумениста, да би доказао нешто што не постоји, јер сам Флоровски ти објашњава ову разлику у преводу коју сам ја изнео. Но ти кад би нешто разумео не би био слепац. Зар не?
    Ел Шадај из Пс 91, 1 не значи то што ти замишљаш. Не постоји ни најмања могућност да тај јеврејски назив се може тако превести, а поготово да може попримити значење наше филозофије из 16 века па наовамо. Једноставно, нема ниједног јединог научника који би рекао да то именовање значи Свемоћан (чак ни филолошки, а камо ли у нашем философском смислу).

    Молио бих да ме ових ********* поштедиш, тако да не наводиш као цитат из мене нешто што никада није написано у мом тексту: – Нисам схватио ово „нигде у Библији не пише да је творац свемоћан… “

    Дакле, не интересују ме твоји влажни снови и халуцинације, него само одговарање на оно што је написано.

    Свиђа ми се

  21. @ Марко Радаковић

    Имам утисак да је фра Радаковић (девојачко Ђуровић) кренуо да губи живце… Свакако ми је жао што Уредништво није пустило његов цео коментар. Ови „влажни снови“ ме баш најсмејаше…. Подсвест ради код фра аве, исто као кад је изабрао за лажно име баш световно име Владике нашег Артемија.

    Флоровски екумениста? Да ли то значи да сви екуменисти по свим питањима увек лажу!? 🙂

    ————
    Кога озбиљно занима ова расправа нека прочита

    Виктор Савић: Свемогући и(ли) Сведржитељ у српскословенском језику

    http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/knjizevnost_58-1.pdf

    „У старословенским споменицима постоје особени
    лексички дублети из хришћанске терминологије, меðу којима
    су вседржитељ (грч. пантокрÀтwр) и всемогући (лат. omnipotens;
    грч. пантодÿнамој).“

    А ово што пише фра Радаковић, „нико не би превео Шадај као свемогући“, на стр. 13 стоји:

    Име Божије — „Шадај“, из исказа „Ани Ел Шадај = Ја сам Бог Свемогући“, у Књизи постања преводи се у Септуагинти као Бог „твој/ мој“, да би се тек у потоњим књигама преводило као „Пантократор“
    Ово је нашло свој непосредни одраз у древном словенском преводу, задрÿавајуãи се и у српским рукописима. Примера ради, у 1. књ. Мојсијевој (Постање)
    У Даничићевом, пак, преводу Бог је свемогући, као што је још и у хебрејском, латинском, руском“

    ————
    О меритууму ствари треба рећи да је да папа не поштује ни латински Credo; о томе да је тиме што негира свемоћ Божију постао „православан“ има у горњој расправи како је наш равноапостолни Свети Сава више пута користио „свемогући“. (страна 17)

    И још каже др Савић:
    „(omnipotens је, наиме, функционално, али не сасвим творбено и семантички једнако грчком пантократор). Значење које се овде (код нас) реализује у вези је са моћима Божијим (он је ‘најмоћнији’ да би нешто подарио), а не у вези са његовим положајем (подарити = поставити). Иако не постоји грчки предложак с којим би се стање сравнило, семантичка подударност указује на то да је оно изведено у складу са грчким пантодÿнамој.“

    ДАКЛЕ, OMNIPOTENS ЈЕ ФУНКЦИОНАЛНО ЈЕДНАКО ПАНТОКРАТОРУ. Што не значи да ћемо ми сад мењати Вјерују (пу, пу….), а фратар нека не брине него нека путује и нек не брине за наш православни манастир

    Свиђа ми се

  22. И само да додам да ово што су „сведржитељ и свемогући дублети“, то (дублет) значи да су „два равноправна назива за исти појам“

    Свиђа ми се

  23. @Артемијевац,
    „ДАКЛЕ, OMNIPOTENS ЈЕ ФУНКЦИОНАЛНО ЈЕДНАКО ПАНТОКРАТОРУ“.
    Теби је слободно да мењаш Симбол вере. Не постоји закон који може да те у томе спречи. Твој проблем је што желиш да наш, светосавски превод, сведржитељ замениш латинским. Сатано, ја твој превод не прихватам. Мени је довољан наш, словенски, превод са „сведржитељ“ који је савршен у изразу са грчким оригиналом.

    Свиђа ми се

  24. Фра Радаковић (девојачко Ђуровић) ме награди овим „Сатана“. (Хвала Уредништво што је пустило тај коментар у целини). И сад сам ја тај нечастиви, а Папа који тврди да Бог није Пантократор јесте Православац!!!! И то сто одсто… Још само да Фрањо није језуита, и јеретик, и Бог да га погледа.

    Увреде на страну, оне показују само мањак аргументације…. Али, ако неког заиста занима суштина спора и где др Радаковић (девојачко…) испаде танак, и више него танак, то је да је папа кад је рекао „Бог није свемогући“ практично и директно деловао против Символа вере, јер је рекао да „Бог није пантократор“. А фратрово убиацивање магле око дублета Свемоћни-Сведржитељ (грч. Пантократор) само је покушај да брани оно што није могуће одбранити.

    А то да ћу ја да мењам Вјерују упућује ми онај који служи заједно са онима који исповедају јеретички симбол вере (И ОД СИНА ИСХОДИ), а не би ме изненадило и да се причешћује из исте чаше са јеретицима!!!!!

    И да поновим да сам поносан на фратра што је учинио дивну ствар и узео за лажни надимак световно име Владике нашега Артемија, уз напомену да

    …. не значи да ћемо ми сад мењати Вјерују (пу, пу….), а фратар нека не брине него нека путује и нек не брине за наш православни манастир

    Свиђа ми се

  25. Фра Радаковићу,
    Видим да смо од озбиљних питања прешли на она која постављају „мале Перице“ широм интернета.

    ово ваше питање ме подсетило на једно са Форума Светосавља и гласи

    „Једно питање ме мучи већ неколико дана уназад: Ако је Бог наш отац свемоћан, да ли може створити планину коју ни он сам не може померити?“

    Ни ја не бих могао боље одговорити него о. Срба са Светосавља, није ваљда и он екуменист!?… па ево његовог одговора малом Перици

    Апсурд тог примера се састоји у томе, што би Господ Бог требао да буде „савршен у немоћи” исто колико и у моћи. Јер, питање је слично оном: да ли Бог може да превазиђе сам себе? Ако не може – није свемогућ! Ако може – није савршен! Стога, оваква питања показују немоћ, ограниченост, конфузију и апсурд нашег разума, а не недостатак и немоћ Божију. Јер, како би неко могао да буде „савршен у немоћи”? Или, какво би то „савршенство” било, које би се могло превазићи и још више „усавршити”? Али, то се не види на први поглед. Јер, проблем је у томе што ми ни из далека, ни приближно, не схватамо значај, дубину, ширину, висину и тежину појмова, као што су „свемогућ” или „савршен”.

    Због тога што нама није тако очигледно да наш ум не може да обухвати сву величину ових појмова, као што су „свемогућ” и „савршен”, итд.

    Да ли је Бог свемогућ, https://svetosavlje.org/da-li-je-bog-svemocan/

    Свиђа ми се

  26. @артемиту безумни,
    Управо ти је демонстрирано да Бог није мађионичар, што вели и папа и сасвим је у складу са православљем. Нађи нешто друго.

    Свиђа ми се

  27. @Артемијевац
    Срамно је, што држиш предавања под псеудонимом. Као да исти лик, покушава, да уђе у расправу и да се надгорњава без озбиљних разлога и све обесмишљава, јер је на личном нивоу. Ако си „артемијевац“ јасно је да си јеретик и у некаквом расколу. Рече неко, чини ми8 се Србољуб, да ће Артемије још неку годину, да „води“ Цркву у егзилу. Очигледно је, да ће аутоматски та „црква“ и престати да ради. Што се о томе не надгорњаваш са овдашњима, већ оштриш „памет“, на некоме који није у „твојој“ Цркви? Што не покушаш, да мени „невернику“, а крштеном не приближиш твоја веровања, него „паписту“ Марка покушаваш, да научиш? Каква је сврха твојих напора?

    Свиђа ми се

  28. @ Марко Радаковић

    Припадам СПЦ, нисам артемијевац, али се овде слажем са Артемијевцем. Заиста је за неког ко је вашег образовања ово неозбиљна аргументација у покушају да се одбрани неодбрањиво, а то је да папа, гледано из православног (хришћанског) угла, није у праву. И још пишете “то је само потоња отачка елеборација“.

    Свиђа ми се

  29. @Varagić Nikola
    Можда други разумеју, али ја не разумем у чему се слажете са Артемијевцем? Дотични је све и свашта саопштио.

    Свиђа ми се

  30. Фра Радаковићу, ја и иначе не одговарам ово због вас него да не смућујуете народ….. Нема тог цитата који нећете оповргнути или извршити замену тезе… Драга вам је истина али вам је папа дражи…. Одлично да је макар неко (@Никола Варагић) разумео у чему је проблем, а „човека јеретика после другог и трећег саветовања клони се“…..

    Ви, фра Радаковићу (дев. Ђуровић), као унијата браните језуиту а из мрака историје чује се пљесак друга Млинаревића (марксисте). То само показује колико је био у праву покојни Професор Никола Милошевић кад је написао књигу „Марксизам и језуитизам“

    Свиђа ми се

  31. @ Слободан Млинаревић

    Господине-друже Млинаревићу пишем под пседоунимом јер нигде на овом сајту није забрањено….. Ако јесте укажите ми на то и напустићу коментарисање. Додуше, мој надимак је очит, а смета вам…. А не смета ваш што је Ђуровић узео право (лажно) име и презиме, да језуитски заведе Православни народ… Да је узео надимак Унијата, то би било и поштено и људски

    Нико није ни очекивао да ће вама бити нешто јасно, али да пробам сада, нађох још један извор, Појмовник српске културе, где јасно стоји да се за Бога тврди да је СВЕМОЋАН, што папа језуита и ваш омиљени јеретик и унијата одбијају

    „Према хришћанском схватању Бог је нематеријалан, нестворен, вечан. У Светом писму се, између осталог, говори о томе да је Бог невидљив, безграничан и недостижан, неизменљив, неизмеран и свеприсутан, свезнајући, СВЕМОЋАН, разуман и премудар, праведан, свет, трпељив, љубав и пун љубави, благ, дарежљив, милосрдан, праведан, пун славе и величанства, бесмртан, савршен. Он је сведржитељ, врховни владалац неба и земље, живи дух са најсавршенијим разумом и творац света.“

    http://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/b/bog.php

    Свиђа ми се

  32. @слободан млинаревић

    Ради се о томе што би ова изјава папе имала смисла у контексту људске слободне воље и одговорности за спас своје душе (бити и одлучан у акцији, а не само у молитвеној контемплацији, итд.), али у контексту теорије Великог праска, папина изјава је само наставак онога што је Владика Николај пре више од пола века, у доба тријумфа “организованог атеизма“, тако добро описао следећим речима:

    “Јеретички богослови назвали су православну цркву погрдним именом ‘окамењена црква’. Због чега? Због тога, како веле, што ова црква ‘не иде за временом’ или што се ‘не прилагођава времену’! Међутим баш у томе је слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену, сходно заповести светога апостола Павла: Не владајте се према овоме вијеку. Рекао је славни Господ наш: Ја не примам славе од људи. Јеретички став је баш супротан овоме ставу Спаситеља света. Они траже славу од људи. Они се боје људи. Они се због тога хватају за такозване ‘славне људе’ из историје људске, да би подупрли Евангелије и да би постали угоднији људима овога света. Једном речју, прилагођавањем и уједначавањем бавили су се јеретички богослови још од отпада Запада од Истока, а најинтензивније за последњих 150 година“ (Св. Владика Николај: “Против екуменизма“).

    Свиђа ми се

  33. @Varagić Nikola
    Они који дуже прате овај сајт, можда се сећају, да сам имао онолико примедби на Ваше текстове и коментаре. Без обзира на то, ја сам се трудио, да разумем, шта и о чему пишете. Исти би могли, да се сете, да сам НАПИСАО, да сам поводом неких тачака, спреман и да будем слуга у остварењу Ваших идеја. Није ми јасно ово Ваше објашњење, али је то у сваком случају бар покушај, да ми се нешто разјасни. Нажалост, а узимајући у обзир, Ваше текстове, рекло би се, да би објашњења, вредело упутити многима на овом сајту, који саговорника, не покушавају, да разумеју. О наведеном цитату, који је мени разумљив и заиста ми је тешко, да нађем било какву замерку и нејасноћу, би МОРАЛИ да се изјасне коментатори. Нажалост, анонимуси, се баве омаловажавањем и дисквалификацијама сваке врсте. И још пишу и спомињу ЗАБРАНЕ!!?? И напустиће сајт, ако им неко нешто забрани! Уопште не успевам, да схватим, шта се у том мозгу дешава.

    Свиђа ми се

  34. @Артемијевац
    Заборавио си, да је Лазић објавио ко се крије иза Марка. Заборавио си, а баш те је било и брига, што је ту повређена „анонимност“ из које се кријеш. Јуначе мој, да ли си нешто тим поводом написао? Зар није било ред, ако се бориш за право на анонимност, да нешто кажеш? Наравно, твоја „анонимност“ МОРА бити заштићена, али те баш брига за туђу!? Имаш прилику, по две теме, да нешто кажеш о ономе шта сам написао, а ти се бавиш мојим „господством“ и идеологијом и још ме проглашаваш за „глобалисту“. Зар не читаш или не разумеш српски, шта сам о томе јасно написао, под пуним именом и презименом?

    Свиђа ми се

  35. @слободан млинаревић

    Моја препорука људим који не разумеју хришћанство, а који су део европске цивилизације и културе просветитељства, је да читају, као прелаз или припрему, Кјеркегора и Шестова, а онда Флоренског.

    Кјеркегор се од Хегела окренуо праведном Јову.

    Флоренски разликује три ступња људског сазнања са обзиром какав однос имају према стварности вере (према власти разума над или против вере):

    1. Верујем јер је апсурдно
    2. Верујем и разумевам
    3. Разумевам верујући

    Можда ће онда неком атеисти или агностику постати јасније Писмо и светоотачка литература, и можда ће му то постати једина литература… У сваком случају, вера не долази из разума, већ из срца. Вера је осећање љубави према Богу.

    “Вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих. Јер у њој стари примише добро сведочанство. Вером сазнајемо да су светови саздани речју Божјом, тако да је видљиво постало из невидљивога“ (Јевр. 11; 1-3).

    Свиђа ми се

  36. @Артемијевац

    Ја сам узео псеудоним да не бих више вређао лазићеве религијске осећаје, јер кад види моје име и презиме, рипа до плафона као Том у једном цртаном:)))
    А када ме је бановао, ниједан мој коментар није ишао. Овако му је лакше, а гле чуда, само је мој идентитет открио:))
    Иначе, све сам увек јавно говорио и писао, никада нисам имао ник. Али ви и када видите неког попа са мудима узмете да се подсмејете…

    Свиђа ми се

  37. @Varagić Nikola

    Ви када видите папу, као када во види у кориди црвено платно! Да каже: „Баш се киша испада данас“, ви бисте и то прогласили да је против Симбола вере!

    Проблем је што не читате Библију нити знате отачко предање. Нигде у Писму не стоји да је Бог из небића створио свет. Наведи ми тај стих. Каква је бесмислица заповест из Мт 5, 48: „Будите савршени као Отац ваш небески“! – Ко може да буде тако савршен? Нико. Па зашто нам даје бесмислену заповест? – Заповест је смислена јер ти не разумеш јеврејски менталитет. Или: „Ја сам с вама до свршетка света“ – Значи, после неће бити са нама:)))
    Или: “ А мудрост говоримо међу савршенима“ (1Кор 2, 6). Који црни савршени? Или, Филип 3, 15: „Ми, дакле, који смо савршени, овако да мислимо“.

    Свиђа ми се

  38. @Varagić Nikola
    Камо среће, да смо способни у неком реалном времену, да прочитамо све. Можемо обрнути приступ. Покушајмо, да све око нас сагледамо разумом. Ја могу, да волим људско биће. У том смислу сва моја љубав излази из срца. Ви ми нудите, да заборавим разум, а да волим „из срца“ нешто недокучиво? Некако ми је контрадикторно? Данас, сутра, постави Вама супруга, љубав Вашег живота, да бирате између ње и некога на небесима, шта би Ви изабрали? Да ли би рекли, тебе волим разумом, а онога горе срцем? Нешто ми ту не иде.

    Свиђа ми се

  39. @Varagić Nikola

    „У сваком случају, вера не долази из разума, већ из срца. Вера је осећање љубави према Богу“

    Ово је, управо, садржано у двема највећим Заповестима Божијим:
    1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.
    2. Љуби ближњега свога као самога себе.“

    Најбољи пример је апостол Павле, када га се дотакла сила Божија – дотакла се
    његовог срца, када је доживео преумљење. Од тада је престао да буде Савле /по разуму!/, и постао Павле /по срцу!/!
    И као што гранична вредност /лимес/ тежи ка бесконачном или нули, али никада
    не достиже апсолутну бесконачност или апсолутну нулу, тако и Ви, Поштовани
    Никола, само срцем тежите ка томе, и нећете остати без одговора, слично као и
    Апостол Павле.
    Не осврћите се на Философију, јер крај сваке Философије је спознаја да треба
    да умреш – мирно да умреш, а то може само ако је разум зауздан, у границама
    срца.
    Наше тело је храм, наш ум је свештеник, а наше срце је олтар /жртвеник/ на који Ум – свештеник – приноси молитву као жртву троједином Богу; Оцу, Сину и
    Духу Светоме.
    Зато су Свети Оци практиковали – УМНО-СРДАЧНУ молитву, молитву УМА У СРЦУ, са неколико речи: “ Господе Исусе Христе, помилујј мја“
    Свети Јован Кронштатски говори:
    “Ти мислиш посредством Оца, говориш посредством Сина и дишеш посредством
    Духа Светога.
    Оно што је мисао за тело /разум/ – то је Бог Отац за душу;
    оно што је храна за тело – то је Христос за душу:
    оно што су топлота и ваздух за тело – то је Дух Свети за душу.“
    И Јеванђеље говори: “Нека вам буде по речи вашој!“
    И нека нам буде по речи нашој – “ДА СЕ СРЕТНЕМО ПРЕД ВРАТИМА РАЈА“,
    како је врло шесто говорио блаженопочивши Старац Клеопа.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  40. @ Драган Славнић
    И нека нам буде по речи нашој – “ДА СЕ СРЕТНЕМО ПРЕД ВРАТИМА РАЈА“,
    A замисли да те на вратима раја дочека Тома Аквински! Да ли би ушао или се захвалио? Молим те за одговор…

    Свиђа ми се

  41. @Марко Радаковић

    Код Старца Клеопе, чије сам речи цитирао, нисам нашао да је пред вратима
    раја замишљао да Га/нас дочека Тома Аквински.
    Али, што је људима немогуће – Богу је СВЕ МОГУЋЕ, па и да се пред вратима раја нађу сви пали анђели и њихови следбеници, само ако се покају, искрено,
    од срца, а не само умом – притворно – као фарисеј, у Јеванђелској причи о Митару и фарисеју.
    Ето нам, сада, за који дан, и недеља БЛУДНОГ СИНА, који се од срца /а не умом – притворно/ покаја, исповеди свом Оцу грехе своје, замоли за опроштај, и би уз
    веден у царско достојанство, како му и следује.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  42. @ Драган Славнић
    Аквински је умро као католик, дакле, није се „покајао“. Проблем је што имамо православних аутора који признају светост католичких светаца (св. Франциско: Амфилохије, покојни пт. Павле…). Дакле, шта би ти урадио када би видео Тому, а он католик какав јесте?

    Свиђа ми се

  43. @VolEmDaZezamFraAvuDjurovica
    Још увек се нисам покајао што сам православан! :)))))) На Поукама, у једној полемици, о. Сава Јанић, ваш омиљени екс сабрат, запевао је: Што ти већ не пређеш код католика кад им признајеш свете тајне и ослободиш нас мука?
    Умро сам од смеха::::::::))))))))))))

    Свиђа ми се

  44. Папа(н) је 100% у праву!
    Бог није мађионичар!
    Бог је „само“ Отац, Син и Свети Дух!
    Да је Бог мађионичар, радио би попут папа(на) и осталих кловнова, у Великом Ватиканском римокатоличком циркусу „Колосеум“!
    А пошто Бог није мађионичар, Он, за разлику од било ког мађионичара може све оно што мађионичар не може: да створи свет за 6 дана, да 7. дан и „дремене“ (ако пожели), да створи читаву Васељену кад, како и за које време хоће, једном речју све оно што Он као Бог увек може, а мађионичар никад не може!!!
    Ето, још један о доказа како је папа(н) увек у праву!
    Такав нам треба!
    Живео римски папа(н)!!
    Папа(на) за председника!!!
    Уааа Вучић, Николић, Јеремић и Јанковић!!!!

    Свиђа ми се

  45. А ово је са истог такмичења, у земљи победници, следеће године!
    Руси се нажалост, ни на једно од такмичења нису пласирали! :(((

    Свиђа ми се

  46. Очигледно незадовољан слабим пласманом свог тима, вођа руске зборнаје команде, изразио је сумње у саборност и регуларност овог такмичења! Зашто „побогу“??? :(((

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s