Владајућа ДПС добила највише гласова али неизвесно да ли ће моћи да формира владу.- Изборе обележила велика излазност, саслушања, хакерски напади…- МАНС поднео 66 пријава
Прелиминарни резултати на основу узорка ЦДТ-а
ПОДГОРИЦА – Демократска партија социјалиста (ДПС) освојила је највише гласова на недељним парламентарним изборима, четвртим од проглашења независности Црне Горе, али недовољно да самостално формира владу, због чега ће морати да тражи постизборне савезнике.
ДПС освојила је 41,1 одсто гласова, односно 35 мандата, саопштио је Центар за демократску транзицију (ЦДТ) на основу 100 одсто обрађеног узорка.
Иза ДПС-а највише мандата освојио је Демократски фронт (ДФ), укупно 18, или 20,6 процената, јавља РТЦГ.
Велика коалиција Кључ и Демократе Алексе Бечића освојили су по девет мандата, или 10,7 одсто гласова, односно 10,5 одсто, док су Социјалдемократској партији (СДП) припала четири мандата на основу 5,4 одсто освојених гласова. Бошњачка странка има 3,3 одсто, односно два мандата.
Социјалдемократе Ивана Брајовића освојиле су 3,2 одсто гласова, односно два мандата, док је Хрватска грађанска иницијатива освојила 0,5 одсто, односно један мандат.
Збирна изборна листа албанских партија освојила је 0,9 одсто, то јест један мандат.
Из ЦДТ-а су саопштили да могућа грешка код Демократа износи +/-1,5, па та странка могу освојити осам мандата. То значи да би ДПС у том случају имала 36 мандата.
Мило Ђукановић гласа на парламентарним изборима у Црној Гори (Фото: Танјуг)
Из Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ) је саопштено да је, на основу 97,7 одсто обрађеног узорка, ДПС освојио 41,4 одсто гласова, односно 36 мандата.
Демократски фронт (ДФ), према до толиком броју обрађених података освојио 20,3%, односно 18 мандата, а Велика коалиција кључ 11 одсто, односно девет мандата.
Демократе Алексе Бечића освојиле су 10 одсто, односно осам мандата, док је СДП освојио 5,2 одсто гласова, то јест четири мандата.
Бошњачка странка освојила је 3,2 одсто или два мандата, док је Социјалдемократама Ивана Брајовића припало 3,2 одсто гласова, или два мандата
Позитивна није прешла цензус јер је освојила 1,3 одсто. ХГИ је освојила један мандат, као и коалиција Албанци одлучно.
Велика излазност, саслушања, хакерски напади…
Изборни дан у Црној Гори свакако је, међутим, обележен „повишеном температуром”, о чему говоре не само притужбе на неправилности, које ће тек бити проверене, већ и ометање у виду хакерских напада на сајт владајуће ДПС и низ портала, за које тамошњи медији наводе да су блиски партији премијера Мила Ђукановића, а покушано је чак и „обарање” Телекома Црне Горе.
Такође, не малу пажњу, чак и медија у свету, изазвало је хапшење, у ноћи између суботе и недеље, пензионисаног генерала МУП Србије Братислава Дикића и још 19 особа, који су осумњичени да су намеравали да изазову нереде и терористичке нападе, а у међувремену је почело њихово саслушање.
На узбудљив изборни дан упућивала је већ и предизборна атмосфера, која је протекла у знаку подела на оне који су „за и против Мила”, као и питање „ко и да ли руши Ђукановића са власти” и да ли ће он после 27 година изгубити власт.
У Подгорици је до 13 сати гласало 40,2 одсто бирача, у централном региону без Подгорице 45,4 одсто, на северу 41 одсто, док је у јужном региону гласало 34,6 одсто грађана са бирачким правом, преноси РТЦГ.
Поређења ради, на председничким изборима 2013. године до 12 сати гласало је 20 одсто бирача.
Право гласа на тим изборима, који се оцењују као избор између ЕУ и НАТО с једне, и Русије са друге стране, право гласа има нешто мање од 529.000 уписаних бирача, који гласају на 1.206 бирачких места.
Осим парламентарних, у Будви, Котору, Андријевици и Гусињу биће одржани и локални избори.
Први незванични резултати избора, према најавама, могу се очекивати сат времена после затварања биралишта.
Бирачка места затварају се у 20 сати.
Изборе за црногорски парламент, кога чини 81 посланик, прати више од 2.600 домаћих и страних посматрача.
То су четврти парламентарни избори од стицања независности Црне Горе.
Посматрачи бележе знатан број неправилности, а на неким бирачким местима гласање је каснило, јер се бирачки одбори не сналазе у руковању електронском опремом за индетификацију бирача, што је новина на тим изборима.
У Никшићу су затворена сва три бирачка места у једној школи у којој се налази бирачко место број 35, због пријаве да се ту купују гласови, док је на другом бирачком месту нестала гласачка кутија и нико од чланова изборне комисије не зна где је.
На већини изборних места у Улцињу на кратко је нестала струја, а у близини бирачких места у Подгорици, Никшићу, Рожајама и Гусињу, на свега неколико десетина метара од бирачког места, партијски активисти дели су изборни материјал.
Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) објавио је да је на једном гласачком месту у Пљевљима бирач гласао уместо два члана своје породице, што је – признато – преноси Танјуг.
Туча у Рожајама – највећа нерегуларност избора
Црногорски медији јављају о неправилностима и нерегуларностима које су посматрачи уочили током данашњих парламентарних избора, међу којима су највећи туча у Рожајама – на чак шест бирачких места.
Посматрачи Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ) наводе да је било случајева нестанка струје, као и да бирачки одбори нису знали да укључе апарат за електронску идентификацију. По отклањању проблема, гласање је свуда настављено.
Туча у Рожајама било је, како су истакли из ЦЕМИ-ја, највеће нарушавање изборне процедуре током дана, преноси сајт ЦДМ.
Након што је у Рожајама неколико десетина припадника Управе полиције интервенисало, на бирачким местима гласање је настављено, а приведено је више лица.
Како додаје ЦЕМИ, било је случајева да су страначки активисти постављали шатор на 20 метара од бирачког места, заустављали пристигле бираче и позивали их да уђу у шатор.
Поред тога, мобилни тимови ЦДТ-а, који су до 15 сати обишли око 450 бирачких места, приметили су на неколико места промотивне страначке материјале у кругу од 100 метара од биралишта, што је забрањено Законом.
На неким гласачким местима чланови бирачког одбора су гласно изговарали имена бирача, било је случајева јавног гласања, а било је случајева да су страначки активисти седели у колима близу биралишта и заустављали гласаче.
„У близини осам посећених бирачких места наши мобилни тимови су приметили партијске активисте који воде евиденцију о бирачима. Упозоравамо политичке партије да се бирачким местом сматра објекат у којем се гласа и двориште објекта у којем се налази бирачко место, те да удаље активисте и не врше притисак на бираче”, казали су у ЦДТ-у – преноси Танјуг.
Агенција наложила искључивање Вибера и Вацапа
ПОДГОРИЦА – Агенција за електронске комуникације и поштанску делатност наложила је свим телекомуникационим операторима да искључе могућност коришћења апликација Вибер, Вацапа и других сличних сервиса, који су током дана употребљене за нежељену комуникацију са корисницима.Према налогу Агенције, оператори су дужни да спроведу ту меру у складу са Законом о електронским комуникацијама, који предвиђа да је комуникације за потребе директног маркетинга дозвољена само уз претходно прибављену сагласност корисника.Могућност коришћења сервиса као што су Вибер и Вацапа биће искључена док Агенција посебним налогом не одреди да се таква забрана суспендује.Компаније Црногорски Телеком, Теленор и М:тел нису уступале податке о својим корисницима и поштују најстроже безбедоносне стандарде и процедуре заштите корисника и њихових података – преноси Танјуг.
Црногорско тужилаштво: Дикић планирао хапшење Ђукановића
Подгорица – Директор црногорске полиције Славко Стојановић саопштио је да је током ноћи (у суботу) ухапшено 20 држављана Србије, осумњичених за стварање криминалне организације и тероризам. Према сазнањима ТВ Пинк М, међу ухапшенима је и бивши шеф српске Жандармерије Братислав Дикић.
Братислав Дикић (Фото Т. Јањић)
У вези с овим догађајем, црногорски медији пренели су и изјаву председника Владе Србије који је рекао да не жели да коментарише хапшење бившег шефа српске Жандармерије Братислава Дикића у Црној Гори како не би ни на који начин утицао на парламентарне изборе у тој земљи, али је приметио да је „чудан дан на који се то десило”.
„Основано се сумња да је почетком октобра у Србији и Црној Гори формирана криминална организација, с циљем утицаја на законодавну и извршну власт у Црној Гори. Сумња се да је план ове организације био да у време проглашења резултата на парламентарним изборима, уз употребу оружја, нападну окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе и службенике Управе полиције, а да потом заузму просторије Скупштине, с намером да прогласе изборну победу одређених политичких партија”, наведено је у изјави за јавност црногорског Тужилаштва.
Такође се, пише даље у том саопштењу, „сумња да је план криминалне организације било лишавање слободе премијера Црне Горе. С циљем реализације наведеног плана организатор групе, Б. Д. је, у раним јутарњим часовима, дошао у Црну Гору с намером даље реализације криминалног плана и командовања наоружаним лицима у намери да заузму Скупштину Црне Горе и друге државне институције”.
Тужилаштво наводи да су осумњичени, „према добијеним упутствима и криминалном плану, приватним возилима дошли у Подгорицу, где су се ради наставка реализације криминалног плана распоредили у најмање три групе”.
„Чланови криминалне организације добијали су упутства да расподеле унапред припремљено оружје ради даље реализације криминалног плана. По налогу Специјалног државног тужилаштва службеници Специјалног полицијског одељења и Управе полиције лишили су слободе организатора и чланове ове криминалне организације у тренутку када су пошли да провере унапред припремљено скривено складиште и допремљено оружје и муницију”, оцена је Тужилаштва”. У току поступка утврђено је да су криминалну организацију, осим лица која су лишена слободе, чинила и лица на чијој се идентификацији и лишавању слободе интензивно ради”.
Ухапшени су: Б. Д. (1970), К. Х. (1977), В. Б. (1995), Н. Ђ. (1995), С. В. (1991), Г. К. (1999), Б. К. (1976), Л. Ђ. (1998), Б. М. (1955), М. Д. (1957), Д. М. (1976), С. Ђ. (1964), А. Ч. (1983), А. А. (1974), Н. Ђ. (1982), С. Ћ. (1979), Д. С. (1974), М. А. (1990), И. М. (1980) и П. А. (1977).
Сви држављани Србије осумњичени за припремање терористичких напада, доведени су у зграду Специјалног тужилаштва на саслушање.
Полиција трага за једном особом.
Председништво Демократског фронта (ДФ) саопштило је да нико из опозиције није имао контакт с Братиславом Дикићем.
„Председништво ДФ-а је одржало још једну ванредну седницу, констатујући да најновија акција режима ’хапшења’ бившег команданта Жандармерије Србије и двадесет анонимних лица представља наставак бљутаве кампање”, пише у саопштењу ДФ-а.
ДФ додаје и да је непобитна чињеница да „Дикића добро познају бивши шеф црногорске полиције Веселин Вељовић и незванични саветник премијера Ђукановића Владимир Беба Поповић”.
„Нико из опозиције с Дикићем никад није имао било какав контакт, тако да је логичније да ако је ова ухапшена група планирала да неком нешто нажао уради пре ће бити да је то било усмерено против опозиције, него што им је био циљ да науде старим пријатељима из црногорског режима”, наводи ДФ.
ДФ је позвао врховног државног тужиоца да не сакрива информације од црногорске јавности и да се „не ставља у пропагандну службу режимских медија пошто се директно меша у изборни процес и чини кривично дело”.
Новица Ђурић
Контроверзни генерал
Минулих година, Братислав Дикић је у српским медијима био оптуживан да је направио криминалну организацију, која се бавила трговином дроге, плаћеним убиствима, изнудом, рекетом и осталим криминалним делима.
Међу наводним скандалима везаним за Дикића, помињали су се формирање посебног одреда по узору на ЈСО, заклетва коју је лично написао, а која гласи „Победићемо или погинути за Србију које нема без Косова”, прислушкивање најближих сарадника…
А половином децембра прошле године, када је поднео захтев за пензионисање због тешке болести, Дикић је подсетио је да је након напада у медијима „неправедно и незаконито смењен с места команданта Жандармерије” и на увид јавности ставио потврде судова и тужилаштава да се против њега није водио нити се води било какав поступак.
Занимљиво је да су медији новембра прошле године објавили да је Дикић био у Подгорици током демонстрација опозиције. Међутим, такве тврдње он је демантовао на свом фејсбук профилу, објавивши фотографију из своје куће.
Дикић је у Жандармерији био од оснивања 2001. године, а на чело те формације именовао га је 2009. тадашњи министар унутрашњих послова Ивица Дачић, на предлог директора полиције Вељовића.
Министар Дачић га је неколико месеци раније унапредио у пуковника, а генерал полиције је од јануара 2011. Братислав Дикић је рођен у Нишу, 19. маја 1970.
Пре него што је јуна 2009. постао командант Жандармерије Србије био је командант Нишког одреда Жандармерије. До именовања за команданта Жандармерије Дикић је 20 година радио у МУП-у, од чега 10 година у Специјалној антитерористичкој јединици (САЈ) и још деценију у Жандармерији.
Генерал Дикић смењен је с места команданта Жандармерије јула 2013, а одмах потом је постао помоћник директора полиције.
Тома Тодоровић
Вучић: Боље је да прећутим
Премијер Србије Александар Вучић није хтео да коментарише хапшење бившег шефа српске Жандармерије Братислава Дикића у Црној Гори како не би ни на који начин утицао на парламентарне изборе у тој земљи, али је приметио да је „чудан дан на који се то десило”.
„Немамо никакве податке о томе. Министар полиције Србије ме је обавестио. Чудан ми је дан на који се то дешава и то је све што ћу о томе да кажем”, рекао је Вучић новинарима и подсетио да је Дикић, иначе, пензионисан. „За све остало боље да се угризем за језик три пута и да прећутим”, рекао је Вучић, пренео је Танјуг. Премијер је додао да ће о том случају више говорити данас.
Премијер је, међутим, поновио да ће се Србија жестоко обрачунати с криминалом без обзира на цену коју може да плати. Вучић је поручио криминалцима из других земаља да се врате у своје државе, јер у Србији то више неће моћи да раде.
„Жестоко ћемо се обрачунати с онима који мисле да им је Београд прћија и да по Београду могу да убијају како стигну, па нек’ добро размисле да ли су јачи од државе или нису”, рекао је Вучић. Он им је поручио да ће Србија да победи без обзира на цену коју ће морати да плати.
Црногорска опозиција не признаје резултате избора
Представници опозиције су донели једногласну одлуку да не признају резултате парламентарних избора у Црној Гори (Фото Танјуг)
ПОДГОРИЦА – Представници Демократског фронта, Велике коалиције Кључ, Демократа и Социјалдемократске партије су на састанку донели једногласну одлуку да не признају резултате парламентарних избора у Црној Гори, одржаних у недељу.
Представници тих политичких субјеката су се, како сазнаје Портал РТЦГ, сагласили да не признају резултате избора имајући у виду да су, како се наводи, овај изборни процес пратиле такве злоупотребе, „које су по садржају и броју надмашиле све претходне изборне процесе у историји парламентаризма Црне Горе”.
„Посебно имајући у виду чињеницу да су поједини медији већ у суботу најавили, а државни органи Црне Горе у недељу саопштили да се током изборног дана десио покушај државног удара. Јасно је, да се у атмосфери државног удара на сам дан избора не могу одржати слободни, фер и поштени избори”, оцењено је на састанку.
РТЦГ преноси да наведени опозициони парламентарни субјекти инсистирају да независна комисија, у оквиру које треба укључити и представнике међународне заједнице, констатује и испита све чињенице у вези са наведеним државним ударом и јавности саопшти ко су извршиоци, а ко налогодавци тог кривичног дела.
Ове четири изборне листе, које су освојиле 39 посланичких мандата од могућих 81, констатовале су да не могу признати резултате избора који су одржани у дану када је извођен државни удар.
У закључку, којим је дефинисана заједничка одлука целокупне парламентарне опозиције о непризнавању резултата избора, наведено је да се тим пре не могу прихватити резултати јер је државни удар извођен дан пред одржавање гласања, као и на сам дан избора, што је неспојиво са слободним и демократским изјашњавањем грађана – преноси Танјуг.
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар