Наши политичари на власти (а од њих се не разликују много ни они из неких опозиционих странака) обраћајући се јавности не пропуштају прилику да са усхићењем говоре о непрестаном успону пријатељских веза Србије и САД.

Џозеф Бајден пролази поред српске заставе без поклона (Фото: Танјуг)

То би, ваљда, по схватању обичног српског грађанина – који се наравно не бави професионално политиком – требало да значи како је Стејт департмент учинио потпуни заокрет у политици према нашој земљи, престао да је саплиће на готово сваком кораку, одлучио да се више не ставља на страну њених отворених или прикривених непријатеља, односно, да не ради против интереса Србије.

И то, разуме се, није све. Грађанин Србије који нема политичке амбиције очекује да Бела кућа, макар и после 17 година, изрази жаљење што је 1999. године са својим НАТО савезницима припремила и извела злочиначки напад и бомбардовање СР Југославије, доведе пред суд своје грађане – ратне злочинце који су у томе непосредно или посредно учествовали, изрази спремност да плати ратну штету, помогне бар да се униште касетне бомбе које је посејала по Србији, затвори своју војну базу Бондстил код Урошевца, и, пре свега, одустане од стварања друге албанске државе на Балкану а на територији наше земље.

Док нема ни наговештаја да би се бар део овога могао остварити у некој догледној будућности, а наши политичари причају празне приче о срдачним односима Србије и САД, у Београд – на пропутовању за Приштину – стиже амерички потпредседник Џозеф Бајден, један од главних поборника НАТО интервенције против Срба у Босни, бомбардовања СР Југославије и успостављања самосталне албанске државе на Косову.

Разумљиво је велико одушевљење које изазива његов долазак у Приштину (где га сматрају за једног од главних личности које су им помогле да се „ослободе српског јарма”), али је веома тужан и сраман начин на који је такав човек дочекан у Београду. Џозеф Бајден, ратни злочинац у рангу Била Клинтона, Тонија Блера, Медлин Олбрајт и Веслија Кларка, одавно је заслужио место на међународној потерници, па, према томе и хапшење на Аеродрому „Никола Тесла“.

Хлеб и со за Бајдена (Фото: Фонет)

Уместо тога, пресамићени премијер пред њега износи хлеб и со, указују му се највише војне почасти, док уважени гост чак и не застаје да ода поштовање српској застави, већ поред ње пролази „као поред турског гробља”.

Ипак, мора се признати да је Џозеф Бајден напредовао у свом односу према српским жртвама бомбардовања 1999. године, за које је и сам сноси део одговорности. Успео је да некако преко уста превали изјаву саучешћа породицама погинулих. Изјаву саучешћа, али не и извињење или молбу за опроштај. Што се тек не би могло очекивати од људи његовог кова.

И у Београду је овом приликом, као што је већ правило када неки амерички званичник долази у посету страној земљи, било привремено уведено ванредно стање. Саобраћај се прекидао док високи гост прође, улице потпуно празниле, на њима је било забрањено задржавање; чак и они који су се затекли у продавницама морали су да остану у њима док амерички полицајци не процене да безбедност потпредседника САД више не може бити угрожена.

Сем званичних разговора са Т. Николићем и А. Вучићем, он је стигао и да се мало опусти. Посетио је Скадарлију, плесао, а за успомену је добио и пар српских опанака, те би се могло претпоставити да ће му боравак у нашем главном граду остати у пријатном сећању.

Бајден у Скадарлији (Извор: N1)

Обесхрабрујуће је, међутим, што је, као и у многим сличним приликама када су у Београд долазили они који су му нанели зло, изостала права „добродошлица”. Није било уличних демонстрација против неосуђеног ратног злочинца Џозефа Бајдена. Или су могући организатори потпуно подбацили или им је једноставно забрањено да „таласају” како не би пореметили идиличну слику пријатељских односа у успону српског премијера и потпредседника САД?

Categories: Судбина као политика

Tags: Џозеф Бајден, Александар Вучић, Војислав М. Станојчић, Србија и САД