Анастасија-Весна Илић: Довољан је један поглед – широм затворених очију

vesna-ilic

Анастасија-Весна Илић

Више пута сам гледала филм Стенлија Кјубрика „Широм затворених очију“. Млади лекар игром случаја упада у клупко опскурне организације у којој су блуд и криминал уплетени на највишем нивоу, и после једне ноћи у којој се сусреће са мрачним лицем велеграда и његовим искушењима, једва извукавши живу главу, враћа се кући, својој прелепој жени и слаткој ћеркици. Можда филм и није од најбољих Кјубрикових, али је високо естетизован, а његови морбидно лепи призори и напета, мрачна атмосфера, држе вас на танкој граници између одвратности и уживања.

У суботу, на семинару Алфа-Омега Клуба, гледали смо одломак из тог филма, кога се ја уопште не сећам, а који је заправо окидач радње и који открива тему самог филма.

Догађај је, привидно, једноставан. Необавезно дружење у спаваћој соби добростојећег млађег брачног пара, уз џоинт и доста смеха, претвара се у једном трену у вртлог незаустављивoг хаоса популарно названог – брачна криза. Све је покренуто наоко безначајним флертом са мушке стране, који ће изазвати апсолутно непримереном силом изражену женину одмазду. А одмазда се не састоји ни у разводу, ни у тучи, нити у превари, ни у било којем поступку, већ у причи о једном ПОГЛЕДУ.

О једном у пролазу упућеном, овлашном погледу неименованог, неописаног, невидљивог, непознатог младог официра, који је у удатој жени запалио пламен због кога је била готова да жртвује цео свој живот.

Све време гледамо витко, помало ћошкасто, дечачко тело Никол Кидман, обучено у полупрозирни боди, толико једноставан да мора да је купљен у најскупљој радњи на Петој Авенији – како се прелама и крши у налету незадрживих емоција, њене извајане бутине које као да сијају на линији изреза, мале дрске груди и вретенасте руке балерине како изводе тај ломећи плес кроз који се тело – скулптура препушта бесловесној сили која га води.

Никол Кидмен у филму "Широм затворених очију"

Никол Кидман у филму „Широм затворених очију“

На супротној страни, не померајући се са ивице уздрмане брачне постеље, полукрупно сликаних питбуловских рамена радњу трпи Том Круз, а у његовим чиодастим очима како сцена одмиче постепено се помаља назнака преласка на следећи еволутивни степен – емоција. Он је апсолутно збланут.

Одмах након спознајног шока бациће се у барокно гротло блуда, помешаног са страхом од претеће блиске смрти… Три у један адреналински шок.

Кажу да су очи врата на која улази блуд. Напајајући се сликама раскошних лепотица, старозаветни судија Самсон нештедимице им се предавао, да би од једне, Далиле, на концу и пострадао. Тек пошто је ослепљен, отворио му се унутрашњи вид пред којим је пукла пучина чистоте.

Није да сам напрасно постала задушна баба. Нити да се залажем за шеријатске методе. Али ако блуд није ваша страст, пазите да не постане. Довољан је тек један поглед – широм затворених очију.

Наслов: Стање ствари

(Фејсбук страница Анастасије-Весне Илић)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6j4



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. Izuzetno lepo napisan i bogat tekst koji osvezava i podmladjuje Stanje Stvari

  2. Ретка прилика да се Деда Ђолу да плус — за иронију, али од мене га неће добити јер је он ипак у својој злоби то рекао озбиљно. 🙂

    Иначе, тема је вулгарна, а цео филм, холивудски еквивалент „хамбургера“ из Мекдоналдса. Губитак је трошити лепоту србског језика и ауторски таленат на овакве баналности.

Оставите коментар