Драгана Трифковић: Како сам постала опасност за власт у Црној Гори

Kako su srpski i ruski ekstremisti pripremali podršku protestima DF-a

Lideri Nove srpske demokratije i organizatori okupljanja Demokratskog fronta Andrija Mandić i Slaven Radunović imali su punu podršku u organizaciji podgoričkih okupljanja DF-a od istaknutih članova kleronacionalističkog pokreta u Srbiji, kao i funkcionera Koštuničine Demokratske stranke Srbije konektovanih sa uticajnim pojedincima iz ruske Dume i Centralne kozačke vojske Ruske Federacije, piše Pobjeda.

dt-pobjeda

Podaci o povezanosti, da bude interesantnije, uopšte nijesu neka obavještajna tajna: na Fejsbuk profilima glavnih protagonista može se lako utvrditi mreža uticaja i međusobnih odnosa.

Tako, na primjer, fotografija objavljena 18. septembra na profilu izvjesnog Dana Jukića iz Novog Sada govori o skupu podrške devet dana prije protesta na kojem su osim Andrije Mandića i njegovog savjetnika Vladimira Dobrosavljevića i Saša Adamović, Miki Vukašović, Borko Ilić, nacionalni aktivisti iz Srbije.

Kafanske pripreme za protest: Vojvoda Andrija Mandić u društvu svog savetnika Dobrosavljevića i nacionalnih aktivista iz Srbije, među kojima su Borko Ilić i Dano Jukić

Kafanske pripreme za protest: Vojvoda Andrija Mandić u društvu svog savetnika Dobrosavljevića i nacionalnih aktivista iz Srbije, među kojima su Borko Ilić i Dano Jukić

Jukić nije poznat crnogorskoj javnosti, ali već se iz njegovog profila može uočiti da i nije baš tako neaktivan društvenopolitički djelatnik. Ovaj rođeni Podgoričanin, nastanjen u Novom Sadu, bio je član vojnih jedinica Vojske SRJ i sam ističe vlastito učešće u borbi protiv NATO pakta 1999. godine. O političkom profilu Jukića govori i fotografija Ratka Mladića uz dirljiv komentar – ,,Jedan od onih koji se imao rašta roditi“.

Ovaj borac protiv NATO-a opet se povezuje i sa još jednom zanimljivom osobom – Draganom Trifković, članicom Glavnog odbora Koštuničine DSS. Koštuničina stranka je danas minorna politička partija u Srbiji i nije baš neka zastrašujuća prijetnja po crnogorske državne interese.

U ruskoj službi: Dragana Trifković i Dano Jukić u Moskvi

U ruskoj službi: Dragana Trifković i Dano Jukić u Moskvi

No, članovi te stranke su još iz vremena Koštuničine vladavine izgradili razgranatu mrežu uticaja u Moskvi. I to se da precizno dokumentovati. Trifković, koja je inače direktorka Centra za geostrateške studije iz Moskve, zadužena je za pronalaženje ruskih analitičara čije propagande stavove zastupa – uglavnom protiv NATO-a, ali obilato i Crne Gore. Tako Trifković već poduže plasira analitičke tekstove preko patriotskih ruskih medija Rusija danas, Sputnjik i sličnih ,,nezavisnih“ glasila.

I tu se uočava mreža uticaja. Tako se 20. oktobra na profilu Jukića pojavljuje njegova i slika Dragane Trifković u posjeti Centralnoj kozačkoj vojsci Ruske Federacije. Dočekao ih je i u prijateljsku posjetu primio ataman Sidorin Genadij Nikolajević, kozački pukovnik i savjetnik predsjednika Putina po pitanju kozačke vojske. Tom prilikom Trifković i Jukić su darivali Kozake ikonom Svetog Save.

Što su još pričali nemoguće je saznati iz Fejsbuk profila. Ali nije baš neka velika mudrost otkriti konekcije sa crnogorskim istomišljenicima u Crnoj Gori. Jukić, očito, želi istaći ideološku bliskost pa objavljuje zajedničku fotografiju sa ,,sa srpskom braćom iz Crne Gore“ usred Moskve. Na slici poziraju, pored Jukića, i funkcioneri Nove Slaven Radunović i Budimir Aleksić.

Da Rusija ruši Mila: Zahvalni Dragana Trifković, Slaven Radulović, Dano Jukić i Budimir Aleksić - dvoje iz Srbije, dvojica iz Crne Gore (Radulović i Aleksić)

Da Rusija ruši Mila: Zahvalni Dragana Trifković, Slaven Radulović, Dano Jukić i Budimir Aleksić – dvoje iz Srbije, dvojica iz Crne Gore (Radulović i Aleksić)

Da postoji veza Mandićevog savjetnika Vladimira Dobrosavljevića i Dana Jukića sa ,,bratskim“ medijima u Crnoj Gori opet se može dokazati: 20. avgusta Dobrosavljević i Jukić su u posjeti portalu IN4S, vlasnika Gojka Raičevića, jednog od članova nevladine organizacije ,,Ne u rat, ne u NATO“. Sam Raičević je takođe dobar drug sa članovima srpskog kleronacionalističkog pokreta ,,Obraz“, sa kojima se rado uslikava.

Čarobna formula: Dobrosavljević je, inače, jedan od organizatora nedavnih protesta ispred zgrade Ambasade Crne Gore u Beogradu, skupa sa ekstremnim nacionalim srpskim pokretom ,,Dveri“, ,,Obraz“ i srpskim nacionalnim radnicima poput Đorđa Vukadinovića.

Politički analitičar Vukadinović posebno se istakao u Crnoj Gori krajem ljeta kada je doveden da prezentira famozno istraživanje koje je DF-u dalo 21 odsto podrške, iako je po svim istraživanjima javnog mnjenja u tom trenutku rejting Fronta bio oko šest odsto.

Da stvar bude još čudnija, Vukadinović je na nezgodna pitanja tvrdio da ne zna ko je naručio, niti ko je uradio istraživanje, već da je on zamoljen samo da prezentuje podatke. Nazočnost profesora Vukadinovića protestu ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu možda sada jasnije otkriva ozbiljnost njegove ,,analitike“.

Ali i političku logistiku na relaciji Podgorica – Beograd – Moskva. ,,Formula srpske slobode – neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može“, poručuje već pominjani Jukić i najavljuje odsudni datum i čas kada borba počinje: 27. 9. u 18 sati.

Mirno nasilje: Nekoliko dana kasnije na portalu IN4S pojavljuje se najava onoga što su neki planirali. Na pravilnom engleskom: ,,The War has begun in Montenegro“. Ili u prevodu na maternji, da cijeli svijet razumije:,,Rat je počeo u Crnoj Gori“, sve sa nacističkom svastikom na crnoj pozadini.

Nagradno pitanje za, recimo, milion rubalja ili dinara: Kako se takva najava može tumačiti kao poziv na miran, građanski protest? Može, ako ste pasionirani čitalac nezavisnih i prema vlastima kritički nastrojenih crnogorskih medija. I uglednog ,,Kurira“: tamo je, u virtuelnom životu, Milo Đukanović pao nenasilnim otporom i mirnim protestom prije nego što je okupljanje i počelo.

Фотографије и потписи: E-novine

(Pobjeda/Analitika, 26. 10. 2015)

Драгана Трифковић: Ђукановићева хипокризија

Поводом текста „Како су српски и руски екстремисти припремали логистику за подршку протестима Демократског фронта, подгоричка „Побједа“ 26. 10. 2015.

Драгана Трифковић

Драгана Трифковић

Уколико би данас неко поставио питање Милу Ђукановићу ко је одговоран за разорни земљотрес 1979. године у Црног Гори, он би без задршке одговорио да су Руси и „великосрпски националисти“ за то криви. С обзиром да је политичку каријеру утемељио на покушају преумљавању Срба из Црне Горе у Црногорце, односно вођењу отворене анти-српске политике, то више није питање ни става, него просто навике.

У изјави коју је дао хрватски медијима, видно уздрман развојем догађаја у Црној Гори и чињеницом да је одслужио и далеко више него што се могло очекивати, као главне кривце за немире у Црној Гори је означио своје зацртане „непријатеље“.

Ђукановић је упозорио јавност да је спроведен „покушај угрожавања уставног поретка Црне Горе са јасном амбицијом да се дође до смене власти и ревизије стратешког правца државне политике Црне Горе“. Овоме је врло озбиљно додао да је Црна Гора независна држава.

Главну претњу он без сумње види у Русији и појединим странкама из Србије. Ђукановићеве тврдње немају никакве везе са реалношћу, и могу се посматрати као његова потреба да у Србији и Русији види непријатеља коме је потребно приписати све што му падне на памет.

Из тог разлога је руски званичник Дмитриј Песков као коментар на Ђукановићеве тврдње изјавио да позива на здрав разум. Ниједан озбиљан званичник не би могао да изјави ништа друго у вези са таквим тврдњама.

Много је примера када људима овлада манијакална мржња и лицемерство.

Узроци немира нису Руси, јер – за разлику од Запада – они никада нису користили подмукле методе разарања других држава организовањем преврата, већ су се залагали и залажу се за поштовање међународног права, и иступају против мешања у унутрашња питања других земаља.

Што се тиче Србије (званичне државе или голих институција Србије које спроводе нечије туђе интересе), она се одавно не интересује ни за сопствену државу и води политику сличну Ђукановићевој. Може се рећи да је и у Србији и у Црној Гори исти режим. То свакако не омета црногорског „владара“ да окриви опозицију у Србији, која се уз велике потешкоће бори са својим проблемима трпећи велике притиске са свих страна.

Мило Ђукановић

Мило Ђукановић

Узрок немира лежи у чињеници да свака лаж може да траје само онолико колико траје сила која иза те лажи стоји. Тако и Ђукановићева лажна демократија за коју су и многе диктатуре само позитивна мисао, трпи због повлачења силе која већ годинама прекраја границе по Балкану и зида своје куле од песка.

Руски званичници, као и српска опозиција су дипломатски „подржали“ протесте против једног суштински диктаторског режима који управља на силу и по туђој вољи. Та „подршка“ се огледала у јасном изношењу ставова везаних за диктатуру, притиске, одузимање права и слобода народу. Ништа више ни мање од тога.

У нападу хипокризије Ђукановићеве власти, моја фотографија се нашла на насловној страници режимских црногорских новина, па сам ничим изазвано добила бесплатну рекламу у овом додуше аматерском листу, чији новинари се баве истраживачким новинарством разгледајући слике на Фејсбуку и пуштајући машти на вољу. У том писанију он је довео у вези „Коштуничину“ партију са десним екстремистима, аналитичарима и козацима те разне мреже утицаја које све са четницима јуришају на пречасног Мила. И они сви заједно чине велику опасност по Црну Гору. Уколико би се додали још неки елементи, као на пример инвазија скакаваца и чудно понашање црних врана, од тога би могао да се развије сценарио за домаћи научно-фантастични филм.

dt-p-1

Сјајну анализу „Побједе“ одмах су пренели и остали медији (портали) под контролом истог режима, између осталих и чувени портал „Е-новине“ који увек на шаљив начин употпуни сувопарну пропаганду. Да не остане недоречено, када говорим о власти тј. привидној власти она може бити Ђукановићева, Вучићева, Тадићева, Тачијева итд а када говорим о режиму, он је један.

Страх Мила Ђукановића је јасан показатељ завршетка једне епохе у Црној Гори, која је природно истрошена. Не значи да ће Црној Гори одмах сутрадан сванути, али значи да постоји шанса да се ситуација временом поправи на боље.

А што се тиче козака они би били заинтересовани једино да одсвирају Ђукановићу неку песму за крај. Ништа друго.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6ba



Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , , ,

2 replies

  1. Odavno sumanuti i izbezumljeni Petar Lukovic – Onionic – O(na)nionic cini samo ono sta najbolje zna: laz, laz i nista drugo osim lazi i prevare su njegov glavni ‘proizvod’.
    Takav kakav je, hiljadu puta ja gori od (svakog pravog) fasiste.

    Свиђа ми се

  2. Има једна стара прича, када је неко питао Блажа Јовановића некадашњег предсједника Црне Горе колико ће комунисти остати на власти, овај је одговорио: док нас народ буде хтио, на шта му је мудри представник народа рекао: ко је са пушком дошао на власт, неће без пушке отићи… Mutatis mutandis, ко је дошао на власт митингом, могао би тако и отићи…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s