Улсон Гунар: Путин искључен из комеморације поводом холокауста

Летимичним прегледом наслова стиче се утисак да је председник Путин недолично одлучио да не присуствује комеморацији поводом холокауста у Пољској.

samit-predsednici

У показној вежби пласирања дезинформација, Ројтерс у свом чланку „Путин неће присуствовати комеморацији поводом холокауста у Аушвицу“[1] наводи: „Ројтерс је у понедељак, преко својих извора, сазнао да се Путин вероватно неће придружити светским лидерима на месту некадашњег логора смрти Аушвиц јер је неповерење изазвано конфликтом у Украјини онемогућило договоре.“

У стварности, Пољска која је домаћин комеморације није позвала руског председника.

Дезинформације које прате геополитичко постројавање пуштају се са намером да се ојача перцепција по којој је данашња претња руске хегемоније у равни са нацистичком Немачком током Другог светског рата. Да ли може да постоји искривљенија слика стварности од ове?

Операција Барбароса покренута је 22. јуна 1941. Три велике немачке армије муњевито су продрле у Совјетски Савез у намери да се оствари дуго планиран циљ нациста – освајање Русије. Инвазионе трупе брзо су сломиле отпор неприпремљених руских снага и немачке армије су за кратко време дошле пред врата неколико великих руских градова, међу њима и Москве.

У свом походу, нацистичке снаге су масовно хапсиле и стрељале источноевропске Словене, Јевреје и Русе. Руски народ је са својим савезницима пружио огорчен отпор, по цену милиона живота, да би у почетку успорио, затим зауставио инвазију и у контраудару, после крвавих борби, освануо у Берлину.

Европски Јевреји – који су прво затварани, а у каснијим масовним ликвидацијама страдали на милионе – захвалност за своје ослобођење дугују херојским жртвама које је дао руски народ, који је поднео највећи терет рата у Европи против нацистичке Немачке, годинама пре него што су се Американци 1944. искрцали на обале Нормандије.

Руски председник Владимир Путин представља народ и људе који су предводили борбу против нацистичке пошасти и зауставили фашизам у Европи. Док су амерички војници после рата у шоку и неверици откривали страхоте Хитлерових логора смрти, руски народ је на својој кожи осетио ужасе немачког систематског геноцида који је током ратних година спровођен. Искључивање Путина из комеморације поводом холокауста је више од обичне политике. То је црвено светло упозорења да се стари непријатељ поново уздиже из мрака.

Након завршетка Другог светског рата, Американци су заједно са новоформираним НАТО савезницима брзо нашли начин да искористе нацисте који су се радије њима предали него да падну у руке Совјетима где би били суочени са правдом за своје масовне злочине против човечности. Американци су их укључили у неке племените програме, попут истраживања космоса, али и у мрачне мреже укључујући обавештајни рад, пропаганду, чак и у домаће терористичке мреже (злогласна „Операција Гладио“).

Бивши нацисти и њихови идеолошки савезници на територији Совјетског Савеза, попут Украјине, после завршетка Другог светског рата уживали су подршку НАТО у свом отпору совјетској власти. Ове мреже су се одржале у континуитету и манифестују се чак и данас, у форми садашњег режима у Кијеву који је насилним путем збацио изабрану владу Украјине, почетком 2014.

Уз пуну подршку НАТО, ови наследници нацистичких колаборациониста који су дословно служили у трагичном покушају Адолфа Хитлера да оствари глобалну доминацију и помагали геноцид који је био део подухвата, извршавају слична недела у источној Украјини, у мањој мери по размерама, али ништа мање трагична. Подсећајући по форми на шокантно бешчашће нацистичке пропаганде коју су ширили пропагандисти попут Јозефа Гебелса, западни свет се изместио из ових историјских и данашњих реалности и инсистира да Русија, а не фашисти који буквално шетају под нацистичким заставама, данас представља нову фашистичку претњу Европи.

Искључивање председника Путина из комеморације поводом холокауста директно је на правцу формирања и јачања овог наратива. Не постоји већа увреда која би могла да се нанесе жртвама, преживелим и херојима који су све прошли и савладали нацистичку пошаст, од намерног извртања историјских чињеница – уздизањем наследника злочинаца, а осудом представника милиона изгубљених руских живота у борби против таквих злочинаца и народа који је поново спреман да им се супротстави.

Европа опет опасно прилази тачки са које се сурвава у трагедију. Фашизам, стари и нови, гноји и шири се у свим правцима док се европски лидери – и посебни интереси који их воде – враћају смицалицама, старом занату коришћеном када сви покушаји уједињења и организовања народа пропадну. Русија поново усамљено стоји наспрам нарастајућег ужаса дуж њених граница и поново се руски народ без велике буке спрема да поднесе жртву достојну херојске оставштине својих предака.

Да ли ово мора да се деси? Шта ако је народ прозрео тешку хипокризију и издају спремљену Пољској и види гнојни фашизам, који је тој земљи донео велику трагедију у прошлом рату, како се поново излива? Шта ако људи схватају, без обзира на њихова осећања према Русији, да их пут на који су изведени води у самоуништење? Има ли Европа у целини снаге да прихвати да постоји и средњи пут, пут који води између екстрема који су јој понуђени? Наредне недеље и месеци донеће одговоре на ова питања. Они међу нама који су будно једним оком гледали у историју, а другим пратили данашња збивања морају да нађу снаге и надају се најбољем, а у исто време да се спремају на најгоре, призивајући лекције Другог светског рата на којима су одрастали, чак и ако изгледа да о тим лекцијама нико други ништа не зна.

19. 1. 2015.

Улсон Гунар (Ulson Gunnar) је геополитички аналитичар из Њујорка. Пише за онлајн магазин „New Eastern Outlook“

http://journal-neo.org/2015/01/19/et-tu-poland-putin-excluded-from-holocaust-commemorations/

Виталиј Чуркин одговорио шефу пољске дипломатије на његову погрешну изјаву да су Аушвиц ослободили Украјинци

Стални представник Руске Федерације при Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин рекао је данас свом колеги из Пољске Богуславу Виниду да је нацистички логор смрти ослободила армија Совјетског Савеза.

Он је замолио Винида да то објасни свом шефу дипломатије, Гжегожу Шетини, који је раније изјавио да је затворенике логора смрти Аушвиц-Биркенау у Освјенћиму ослободио Први украјински фронт и Украјинци.

„Називао се Први украјински фронт јер је пре доласка у Пољску ослободио Украјину од нациста. Као и сви остали делови Црвене армије, био је вишенационалан по саставу и сачињавали су га Руси, Украјинци, Белоруси, Грузини, Јермени, Азербејџанци, представници народа централне Азије и многи други припадници више од сто етничких група из Совјетског Савеза. Амбасадоре Винид, молим Вас објасните то свом министру иностраних послова који је дао веома чудну изјаву, а ја сам уверен да није желео да увреди те људе“, наводи његове речи агенција ТАСС.[2]

Напомињемо да је фронт, пре него што је добио назив Први украјински фронт, носио назив Вороњешки и Брјански[3] према називима територија које су делови из његовог састава ослобађали.

Још веће чуђење изазива ова погрешна изјава министра иностраних послова Пољске ако се зна да је Шетина по образовању историчар.

21. 1. 2015.

http://rusvesna.su/third_world/1421868400

_____________________________________

[1] http://www.reuters.com/article/2015/01/13/us-auschwitz-anniversary-putin-idUSKBN0KM0QD20150113

[2] http://itar-tass.com/politika/1712977

[3] https://ru.wikipedia.org/wiki/Воронежский_фронт

Посрбио: Aerial6


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3cN



Categories: Посрбљено

5 replies

  1. Надам се да доцирање екселенције Чуркина није највише што Москва може (сме) да учини поводом овог шиљења пољског… патка 🙁

  2. Оно што Улсон Гунар каже о специјалној операцији за дискредитовање Путина је тачно, као и добар део његовог текста. Једино није доста специфичан у приказивању Другог светског рата, у коме је до операције Барбароса дошло тек у његовој другој фази. У првој фази (01.09.1939 – 21.06. 1941) која је почела немачком инвазијом Пољске, СССР је имао споразум о ненападању са Немачком, а и снабдевао ју је свим неопходним стратешким сировинама за вођење те фазе рата. Осим тога – и територијално се тада проширио, извршивши војну окупацију источног дела Пољске и балтичких држава. И иначе је до тада постојала дуготрајна и дубока историјска омраза Пољака према Русима, која се овим још више продубила (јер су Пољаци на СССР неоправдано гледали као на “Русију“). Наравно, не треба заборавити ни Катинску шуму… Потпуно је логично да у овој, као и свим другим приликама Пољаци користе сваки могући и немогући изговор да шире и продубљују омразу према Русији и Путину. Друга фаза Другог светског рата је почела 22.06 1941 г., немачким кршењем Пакта о ненападању са СССР-ом, операцијом “Барбароса“. Гулсон Унар такође меша Русију са СССР-ом, када каже: “…Инвазионе трупе брзо су сломиле отпор неприпремљених руских снага…“. Зашто су јединице совјетска Црвене Армије биле неприпремљене? О томе од њега нећете чути… Идиотизам пољског минитра спољних послова о томе да су Украјинци ти који су ослободили Аушвиц је, наравно, смешан – али ни Чуркин није баш најспретније нагласио да је назив “Украјински фронт“ било само треће по реду оперативно име тог фронта, које се напредовањем Црвене армије сукцесивно мењало. Иначе, Улсон Гунар је можда заиста геополитички аналитичар из Њујорка, мада се о њему практично ништа изван “New Eastern Outlook“- а не може наћи, али тај онлајн магазин “New Eastern Outlook“ је у ствари руски онлајн магазин “Новое Восточное Обозрение“ и седиште му је у Москви: 107031, г.Москва, ул. Рождественка, д.12, офис 111, Телефон: +7 (495) 624-40-91(http://ru.journal-neo.org/about/).

  3. Чуркиново објашњење можда није логично али је тачно. Совјетски фронтови су добијали називе према географском простору ка коме су оријентисана њихова дејства. Интересантно како сте муњевито постали експерт за совјетску војну историју?

    Такође ми није јасно какав би значај требало да има порекло магазине за који аутор пише и што његова биографија није широко доступна? За многе новинаре чије сам текстове имао прилике да читам, Можда му је ово први текст, можда је педесети, можда је на почетку каријере.

    Али без обзира на све то тачност података и оцена у тексту ни најмање не зависе од тога шта и за кога ради аутор. Уосталом сарадња са руским медијима је код руских људи јасна и транспарентна (ако сте могли то да докучите из летимичне претраге на Гуглу) за разлику од много перфидније пропаганде западних држава.

  4. Катинска шума је била освета за то што су Пољаци у хаосу Октобарске револуције у једној акцији заробили побили преко хиљаду руских кадета. Тешко је наћи тачку у прошлости од које је „све почело“ – можда прилазак Пољака католичанству?.

  5. Нормална званица не би смела да се појави на комеморацији ослобођењу, ако зна да ослободиоци нису позвани.

Оставите коментар