Патријарх Кирил: Европа је изгубила хришћански идентитет

Предвођена поглаваром Руске православне цркве, делегација у којој су архијереји и свештенство допутовала у Београд

Фото: Анђелко Васиљевић

Фото: Анђелко Васиљевић

Где је Христос у западној Европи и ко седи на челу стола уместо њега: политичари, филозофи, писци, бизнисмени? Питање које је поставио патријарх московски и све Русије Кирил примајући јуче у Ректорату почасни докторат Универзитета у Београду, било је реторичко. Био је то увод у беседу руског патријарха о дехристијанизацији Европе и положају хришћана у њој. У процесу секуларизације невиђених размера, како је нагласио руски патријарх, Европа је изгубила свој хришћански идентитет, а верујући хришћани проглашавају се за неуке, конзервативне, људе заглављене у средњем веку који не могу да прихвате нове европске вредности. Као што је својевремено слушао од једног надбискупа у Холандији како га је друштво прогласило конзервативним, јер је забранио служење свештенику који се јавно хвалио да је ожењен, тако патријарх Кирил очекује да ће и њега прогласити конзервативним после оштрих осуда које је изговорио јуче у Ректорату говорећи о истополним браковима, еутаназији, абортусу.

„Чини ми се да се та дехристијанизација не дешава вољом европских народа, јер у Француској, на пример, маса њих је протестовала против озакоњења истополних бракова, али је то ипак тесном већином усвојено”, рекао је патријарх Кирил.

Додела почасног доктората била је само једна од ставки у густом распореду првог дана посете поглавара Руске православне цркве Србији. Тродневна посета започета је свечаним дочеком на Аеродрому „Никола Тесла” и обраћањем медијима, настављена поздравном молитвом у Саборној цркви, доделом почасног доктората, да би се у поподневним часовима руски патријарх састао са државним врхом, председником и премијером Србије.

Патријарх Кирил стигао је у Београд специјалним летом око 10.30 часова са делегацијом у којој су и митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф Одељења за спољне црквене везе, епископ солнечногорски Сергије, чланови патријарховог кабинета и Одељења за спољне црквене везе, али и 18 новинара из Русије, који извештавају о овој посети. На Аеродрому „Никола Тесла” високу делегацију сачекали су представници државе и цркве, министар спољних послова Ивица Дачић и патријарх Иринеј са члановима Светог архијерејског синода СПЦ, бројним владикама и свештенством.

Позивајући поглавара руске цркве да се приликом боравка у Београду осећа као свој међу својима, патријарх Иринеј подсетио је да се ради о уобичајеној црквеној посети, овог пута узвратној, будући да је делегација СПЦ прошле године боравила у Москви.

– Руски човек када дође у Србију, осећа се као код своје куће – била је једна од првих изјава патријарха Кирила по доласку у нашу земљу.

Обраћајући се новинарима на аеродрому, он је истакао да два народа и две цркве везује заједништво у вери, култури, да су тесне историјске везе које нас спајају, заједнички ратови и победе, али и систем вредности. После званичног дочека на аеродрому, патријарха Кирила су испред Саборне цркве у Београду сачекали со, погача и мноштво окупљеног народа који је испунио цркву, порту и оближње тротоаре.

Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

– Нисте први пут овде, а ваша љубав према нашој цркви и нашем народу осведочена је неколико пута, јер сте долазили увек када је било потребно. Пратили сте збивања везана за нашу земљу, нарочито за Косово и Метохију. Људи на Косову и Метохији жељно су очекивали вашу посету која је овог пута морала да изостане. Али, верујем да то не умањује ваше молитве за њих – рекао је патријарх Иринеј.

На свечаности која је отворена универзитетском химном „Gaudeamus igitur”, патријарха Кирила поздравила је академска заједница, ректор професор др Владимир Бумбаширевић, проректори, декани, професори универзитета, студенти. Патријарх Кирил подсетио је на бројне везе Србије и Русије кроз историју. Осврнуо се и на новије прилике, истичући да Руска црква снажно подржава став СПЦ и њену борбу за Косово и Метохију, као и да се диви храбрости људи са Космета који нису напустили земљу својих предака упркос бројним недаћама.

О повезаности две земље говори и то што је одлуком патријарха Кирила Русија донирала израду мозаика у Храму Светог Саве, истакао је председник Србије Томислав Николић приликом сусрета са поглаваром РПЦ у згради председништва.

Сећање на бомбардовање 1999.

Излазећи из оквира уобичајене академске беседе, патријарх Кирил са присутнима у Ректорату је поделио и своје успомене из посете Србији драматичне 1999. године.

– Седео сам тада са владиком Иринејем на обали Дунава, пили смо кафу и још нешто када су се огласиле сирене за ваздушну опасност. Мој најјачи утисак тада био је то што нико од младих људи који су се затекли на кеју није потрчао да нађе склониште, нису се плашили смрти. Питао сам владику Иринеја шта да радимо, а он ми је одговорио: ништа, да наставимо да пијемо кафу – испричао је патријарх Кирил.

Сарадња две цркве и две државе

Председник Владе Србије Александар Вучић примио је синоћ патријарха московског и све Русије Кирила и патријарха српског Иринеја.

Сусрет премијера и двојице патријарха протекао је у срдачној и пријатељској атмосфери, током које се говорило о унапређењу сарадње две цркве и о јачању сарадње две државе.

Током састанка Вучић је изразио захвалност патријарху Кирилу на донацији руске владе која је, по налогу председника Русије Владимира Путина, усмерена на завршетак радова за унутрашње украшавање Храма Светог Саве, саопштила је Влада Србије. Фонет

Јелена Чалија

(Политика, 14. 11. 2014)

Ратко Паић: Долазак руског патријарха који са Србима уме и да плаче и да се радује

Долазак Патријарха Московског и целе Русије у вишедневну посету Србији најбољи је доказ да се на њега не односи примедба Светог Василија Великог који је рекао да „многи од нас плачу са уплаканима, али се не радују са радоснима“, зато што је Свјатејши Кирил итекако умео и да плаче са Србима, када је недавно саучествовао у српском болу поводом великих поплава, а такође је умео и да се радује као на пример на прошлогодишњој свечаности у Нишу, а судећи по програму његове посете Србији, тако ће бити и сада.

Извор: ИТАР-ТАСС

Извор: ИТАР-ТАСС

Наиме, како је предвиђено, руски патријарх ће у оквиру посете разговарати са српским државним врхом, те на Београдском универзитету примити почасни докторат, а затим ће освештати Руски некропољ и спомен-костурницу руских војника из Првог светског рата, а сигурно ће најсвечанији део његове посете представљати онај тренутак када у центру Београда заједно са Патријархом српским Иринејом буде освештавао новопостављени споменик цару Николају Другом, последњем изданку царске лозе Романових, за које је Кирил својевремено рекао да су „учинили стару Русију великом државом од Балтичког мора до Тихог океана“, која се посебно крајем 19. и почетком 20. века, почела развијати таквим економским и војним темпом да би ускоро избила у сами светски врх по производњи робе и материјалних вредности.

А с обзиром да ће челник Руске православне цркве напослетку служити литургију у Храму Светог Саве, то је добра прилика да се осврнемо и на његово запажање које је изнео о том највећем српском светитељу у време његове посете Хиландару, када је Патријарх Кирил подсетио на чињеницу да је Свети Сава био замонашен управо у чувеном руском светогорском манастиру Светог Пантелејмона, што је назвао значајним укрштањем у историји руског и српског монаштва, а ни тада није пропустио да нагласи да су Срби и Руси увек били заједно у најтежим животним околностима, те додао да су увек подржавали један другог.

Наравно, и актуелни догађаји су посведочили у којој мери такво његово запажање одговара истинском стању ствари, с обзиром да је ова посета поглавара руске цркве уследила у веома кратком размаку након значајне посете Владимира Путина српској престоници, што све заједно указује на растући број нити које повезују Русе и Србе у духовном, политичком и сваком другом смислу, иако су оне постојале одувек и раније као снажно везивно ткиво између два блиска народа.

Уосталом да би се схватила наведена међусобна повезаност, као и дубина Кириловог разумевања српског страдања, било би довољно да рецимо у сећање призовемо његову поруку коју је упутио косметским Србима када су проживљавали најделикатније тренутке у новијој историји, у којој је дословно казао да се Руска црква и православни руски народ никада од њих неће окренути, те да их никакве земаљске користи и никаква промена политичке коњуктуре неће натерати да забораве наше многовековно духовно сродство, уз оцену да су Срби који живе на Косову и Метохији постали таоци велике геополитичке игре, у чијем случају видимо, како је истакао, „недопустиву неправду, двојне стандарде и лаж политике која декларише приврженост идеалима хуманизма, заштите људских права, а затвара очи пред паклом који су направили екстремисти уз подршку спонзора из иностранства“.

Такве речи Патријарха Московског и целе Русије само потврђују неподељено осећање да је у посету Србији дошао човек који са Србима „уме и да плаче, и да се радује“, какве је и Свети Василије Велики назвао ретким људима.

(Глас Русије, 14. 11. 2014)



Категорије:Преносимо

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s