Јелена Думић: Метафоре СНС-а о плагијату министра Стефановића

Сви смо научили у школи да је метафора стилска фигура, тј. језички украс који улепшава књижевноуметнички текст. Оно што нас нису научили у школи – то је да је метафора механизам људског мишљења који нам помаже да разумемо стварност око себе на одређени начин. Такве метафоре у лингвистичкој литератури називају се појмовне метафоре.

jd-kurir

Док обични људи појмовне метафоре узимају здраво за готово, или их уопште не примећују, политичари и њихови ,,аналитичари” појмовне метафоре злоупотребљавају у јавном дискурсу како би нам неприметно наметнули своје виђење стварности и оправдали своје поступке за које нема разумног оправдања.

Ако неко још увек верује да су метафоре политичких функционера СНС-а и њима подобних аналитичара безазлене, покушаћемо да га разуверимо анализом метафора Александра Мартиновића, посланика СНС-а, и Драгомира Анђелковића, политичког аналитичара, које су изречене у одбрану министра полиције Небојше Стефановића.

Посланик Српске напредне странке Александар Мартиновић изјавио је на седници Скупштинског одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво да је седница замишљена као политичка трибина Демократске странке, на којој министар унутрашњих послова треба да представља ,,џак с песком у који треба ударати свом снагом”. Исти посланик је рекао и да је афера с наводним плагијатом доктората министра Стефановића заправо ,,политички удар на министра и владу”.

Аналитичар Драгомир Анђелковић нам је потом у Куриру понудио и додатно објашњење: ,,У Русији за овакве покушаје смењивања високих владиних функционера постоји и термин ,научни атентат’, када се преко образовања покушава изнудити нечија оставка. Треба истаћи да су на делу сада и домаће политичке странке, али и ,страни фактор’, а све је то вешто искористила полицијска мафија како би сачувала своје позиције.”

Најпре, поменут је термин ,,политички удар на министра и владу”, што асоцира на „државни удар“. А „државни удар“ је у Речнику српскога језика дефинисан на следећи начин: насилна промена власти. Дакле, за почетак се каже да се чини некакво насиље како би се променила власт. Када се помене насиље, у нашем уму се активира фрејм (ментална структура) који захтева насилника и жртву. Жртва је у овом случају плагијатор, тј. министар полиције. То нам се сугерише помоћу метафоричке слике са џаком – министар Стефановић је метафорички представљен као џак у који се удара свом снагом. На тај начин је једна бескрупулозна особа у свету метафора СНС-а постала жртва насиља. А жртву ваља сажаљевати.

И док су посланици СНС-а у парламенту сажаљевали жртву, Драгомир Анђелковић се потрудио да метафором о научном атентату укаже на насилнике. Насилници, односно атентатори би били наши млади истраживачи из Енглеске. У фрејму (менталној структури) атентата у нашем уму отвара се место и за наручиоцe атентата – према мишљењу Драгомира Анђелковића то су страни фактори, домаће политичке странке и полицијска мафија. А жртва ,,атентата” поново је Небојша Стефановић.

Из ових конкретних метафоричких слика можемо сасвим прецизно формулисати појмовне метафоре које нам откривају како СНС доживљава критику: КРИТИКОВАЊЕ ВЛАДЕ ЈЕ ЗЛОЧИН; КРИТИЧАРИ ВЛАДЕ СУ ЗЛОЧИНЦИ; АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ И ОСТАЛИ ЧЛАНОВИ ВЛАДЕ СУ ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА.

Када се критичари владе метафорички представе као злочинци, тј. починиоци тешких кривичних дела (пучисти, атентатори и сл.), помоћу метафоричког језика се у ствари припрема терен за обрачун са њима. Грађанима се шаље порука да су ти људи опасни јер су помоћу метафора доведени у везу са кривичним делима која се у цивилизованим друштвима вреднују као тешки преступи. А зна се шта потом следује таквим злочинцима и преступницима – хапшење и затвор!

Ако се некоме којим случајем чини да је ова анализа претенциозна и да СНС не поима критику као злочин првог реда, нека се осврне око себе, па ће приметити како се ова странка обрачунава са неистомишљеницима у стварном животу. А у стварном животу почело се и са привођењем људи због статуса на Фејсбуку. Последња особа у низу која је приведена на информативни разговор због статуса на Фејсбуку јесте новинар РТВ Младеновац Драган Николић. Народном посланику СНС-а из Младеновца Милораду Цветановићу није се допало што је поменути новинар на свом профилу пренео пасус из колумне новинара Александра Бећића под насловом „Весић. Горан Весић” са портала Колумниста.

Стога, немојте веровати демагогији премијера Александра Вучића када каже како је критика власти пожељна и добродошла. Верујте метафорама које непрестано читате и слушате – за разлику од политичара, оне никада не лажу и све савршено јасно кажу.

Студенткиња Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду



Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s