(PressTV, 19. 3. 2014)

Поводом референдума за независност Крима, Хилари Клинтон је рекла да је председник Путин „нови Хитлер“. Бивши национални саветник за безбедност, Збигњев Бжежински, слаже се називајући Путина не само другим Хитлером, него и разбојником, претњом, мафијашем и Мусолинијем. Западни медији као папагаји понављају ова детињаста називања погрдним именима.

Зашто се на целом Западу спољнополитички естаблишмент толико плаши Путина?

Зато што се Путин противи западној агресији – не само у Украјини, него и у Сирији и Ирану. Текући покушаји Запада да дестабилизује ове и друге земље само су најсвежији примери  вишедеценијског обрасца агресије.

Дугорочни циљ је потпуно уништење националних идентитета и вредности, и стварање глобалне диктатуре Новог светског поретка.

Од пуча који су ЦИА и МИ6 организовали 1953. у Ирану, Запад користи исту формулу да збаци легитимне али некооперативне лидере: најпре саботира економију једне земље, онда подмити корумпиране официре и криминалце и изнајми банде да направе хаос на улицама.  Затим (ова фаза није обавезна) подстакне насиље тако што плати снајперисте да пуцају у гомилу, а можда и активира понеку бомбу. Коначно, пошаље корумпиране војне јединице и мафију да збаце легитимног лидера нације која је изабрана за мету, убије или ухапси његове присталице, постави западну марионету на његово место – и објави да је „успостављен ред“.

ЦИА је то урадила демократски изабраном иранском премијеру Мосадеку 1953, индонезијском председнику Сукарну 1965. и чилеанском премијеру Аљендеу 11. септембра 1973. Исто су урадили легитимном украјинском председнику Виктору Јануковичу пре неколико недеља.

Неоконзервативни апаратчик на пословима промене режима Викторија Нуланд (помоћник државног секретара Сједињених Држава) ухваћена је како признаје да су САД потрошиле пет милијарди долара да смене демократски изабрану украјинску власт, а постоји аудио-снимак на коме представник Европске Уније за спољну политику коментарише „новост“ да су снајперисти са Мајдана део преврата који су организовале САД.

Украјински народ би требало да буде забринут. Државни удари које организују САД врло брзо могу постати врло крвави.

Преврат у Индонезији 1965. био је један од највећих геноцида у историји. Како наводи Џакарта глоуб, према Бредлију Симсону, професору историје на Принстону: „Власти Сједињених Држава и Британије учиниле су све што је било у њиховој моћи да индонезијској војсци створе услове да изврши масовна убиства“ више од милион људи након државног удара којим је збачен Сукарно. Већина жртава је мучена пре него што је убијена. Листу са именима људи које је требало мучити и ликвидирати обезбедила је ЦИА својим индонезијским разбојницима. За то време, петогодишњи Барак Обама је живео у Индонезији са својим очухом Лолоом Сутором, који је радио за америчке масовне убице.

Тако је: Обамин очух је вршио злочине током холокауста.

Америчка марионета Пиноче је, након пуча који је ЦИА организовала 1971. у Чилеу, убио три хиљаде људи а злостављао тридесет хиљада.  Иза ових акција у потпуности су стајали његови амерички спонзори, који су обучили и платили разбојнике и мучитеље.

Масакр у Сирији такође се може сматрати само још једним покушајем државног удара у организацији САД.

Американци и њихови западни савезници су, занети идејама Новог светског поретка, убили десетине милиона људи у овим превратима, интервенцијама, операцијама дестабилизације и необјављеним ратовима. Према књизи „О западном тероризму“, аутора Андре Вичека и Ноама Чомског, укупан број страдалих је преко 50 милиона после Другог светског рата. Додамо ли томе број сурово мучених, неправедно утамничених, прогнаних и свих којима је западни тероризам упропастио живот, број жртава достиже стотине милиона.

Изгледа да су данас амерички терористи и НАТО савезници данас мање заинтересовани за постављање марионетских влада него за гурање читавих држава у стање хаоса. Државни удар којим су ЦИА и НАТО свргли Гадафија уништио је Либију као модерну националну државу. Терористичке операције под лажном заставом[1] у организацији Запада цепају Ирак. Сирија је десеткована покушајем Запада да збаци Асада. Венецуела је такође дестабилизована напорима које улаже ЦИА у циљу државног удара.

Укратко, Нови светски поредак – група банкарских олигарха из сенке решених да заведу светску диктатуру – покушава да свргне сваког лидера који се супротставља широм света. Руски лидер се супротставља. Зато га западна пропагандна машинерија назива погрдним именима.

Од суштинске је важности да Русија и Иран – две државе које се најуспешније супротстављају Новом светском поретку – чине то у Божије име.

Према римокатоличком интелектуалцу Е. Мајклу Џоунсу, иранска револуција из 1979. била је стартна паљба за глобалну реакцију против секуларистичког рушења традиционалних вредности. Попут избора Роналда Регана (на који је Американаце навела згађеност такозваном сексуалном револуцијом) и успона пољског покрета „Солидарност“ (који се противио комунистичком атеизму), успостављање Исламске Републике Иран је преломни догађај који је означио крај успону милитантног секуларизма и атеизма ΧΧ века.

Председник Путин ужива огромну популарност у Русији захваљујући одбрани традиционалних религиозних вредности. У његовом обраћању нацији децембра прошле године, Путин је рекао: „Многе евроатлантске земље су напустиле своје корене, укључујући хришћанске вредности… Спроводи се политика која равноправно третира породице са више деце и истополно партнерство, веру у Бога и веровање у сатану.“

Путиново указивање на сатанизам је оштра критика елите Новог светског поретка која је, иако намеће милитантни секуларизам друштвима које перфидно покушава да разори, у својој приватности сатанистичка. Свако ко у ово сумња требало би да у претраживач унесе име „Lt. Col. Michael Aquino” (потпуковник Мајкл Акино). Акино, ноторни сатаниста и правоснажно оптужен за вишеструко злостављање деце, награђен је за злочине против деце тиме што је постављен за начелника одељења које се бави психолошким ратом у војним снагама САД. (Податке о сатанистичкој међународној банкарској елити и њеној готово потпуној контроли над западним институцијама потражите у књизи Ника Брајанта „The Franklin Scandal”, као и радовима канадског истраживача Хенрија Макоуа (Henry Makow).

Неоконзервативци су јуришници у рату Новог светског поретка против вере и традиције (као и Русије и Ирана). Овако операцију „Гладио“[2] објашњава Мајкл Ледин: „Креативна деструкција је наше друго име, и у нашем друштву и шире. Свакодневно рушимо стари поредак, почев од бизниса и науке, литературе, уметности, архитектуре и филма до политике и правосуђа. Наши непријатељи су одувек мрзели тај ковитлац снаге и креативности који прети њиховој традицији (ма каква она могла бити) и наноси им срамоту због њихове неспособности да парирају… Морамо их уништити како бисмо наставили нашу историјску мисију.“

Путин зауставља „креативну деструкцију“ Новог светског поретка у Сирији и Украјини. Он је део растуће коалиције која се противи НСП – не само верских традиционалиста, већ и прогресивних антиглобалистичких снага, укључујући и антиимперијалисте из Латинске Америке који следе Уга Чавеса.

Пред нама је епска борба између оних који се држе светиња попут праведности и пристојности и оних који хоће да униште све вредности.

Бог благословио председника Путина, који уводи страх од Бога у Нови светски поредак.

Др Кевин Барет је арабиста-исламолог, један од најпознатијих америчких критичара „рата против тероризма“

Са енглеског посрбио: Иван Аћимовић

ИЗМЕНА: Овај чланак је комплетно промењен 29.3.2014. у 15:01 – стара верзија (превод Александар Јовановић, извор: Срби на окуп) замењена је текстом посрбљеним за Стање ствари.

[1] Прим. ИА: „False flag“ – операција под лажном заставом, коју једна страна у сукобу организује како би је приписала другој страни у пропагандне сврхе (Улица Васе Мискина, пијаца Маркале, Рачак…).

[2] Прим. ИА: Шифровано име једне од операција које је НАТО спроводио у Европи током Хладног рата (гладијус – врста староримског мача).

Categories: Преносимо