У источним регионима Украјине се дефинитивно одвија процес самоорганизације грађана ради заштите од ратоборних “евромајданаца“

(Александар Гасјук, Харков, Росијскаја газета, Москва, 6. 2. 2014)

У Харкову је недавно дошло до формирања друштвеног „Украјинског фронта“ чији је циљ „чишћење украјинске земље од оних који су наврли са окупационим плановима“, што је постало основица за уједињавање оних који нису равнодушни према „политичкој грозници“ у тој земљи. 

У разговору дописника “Росијске газете“ (РГ) са становницима тог дела Украјине као црвена нит пролази истоветна идеја – „не желимо да опозиционари који представљају осам западних ‘протестних’ – а поврх тога још и од нас издржаваних – области државе намећу своју вољу нашим, источним регионима државе“. У источном делу државе заиста категорички одбијају да западне територије земље – које саме производе минимални део извозног капацитета државе – узурпирају себи право да, уз помоћ каменица из калдрме, палица направљених од челичне бетонске арматуре и “Молотовљевих коктела“ говоре у име целог народа.

Ни за кога није тајна да Харковска, Доњецка, Дњепропетровска и још 5 [југо]источних области земље, у којима је концентрисан лавовски део производње, већ поодавно материјално издржавају оне територије које отворено подржавају Евромајдан.

Четрдесеттрогодишња Елена, становница Харкова, по величини другог града Украјине, каже: „Па, ко кога под таквим условима треба да поучава? Ми никоме не желимо ништа да намећемо, али нећемо дозволити да нас даве!“

Нешто касније, она отворено признаје да не гаји никакву посебну љубав према садашњој власти Украјине, и сматра да становници источних региона државе сада треба да се поуздају само у сопствене снаге. А те снаге се, у међувремену, стално јачају.

Фото: Юрий Снегирев/ РГ

Главни атаман друштвене организације “Верни козаци“, Алексеј Селиванов, каже дописнику РГ: „Скоро сам имао разговор у високопостављеним кабинетима, и тамо је одлучено да се активирамо и извршимо хитну мобилизацију.“

Како он каже, сада се активно ради на статуту народних чета које ће помагати да се законитим методима обезбеђује поредак на истоку Украјине. „У првом реду, предвиђа се да идемо у патроле заједно са милицијом и обезбеђујемо управне зграде од јуришника погрома са Мајдана.“

Јесаул[1] Селиванов каже да је у Харкову дошло до првог успешног и веома хуманог „борбеног контакта“ са противником: „Срушен је шатор националистичке странке Свобода, али том приликом нико није премлаћен.“

Како козак Селиванов каже, у Харкову и осталим источним градовима процес спонтане организације „антимајдана“ је тек у почетној фази. „У ствари, током свих ових 23 година независности Украјине, уз прећутну сагласност такозване либералне интелигенције, државна идеологија је била дата у руке онима који су данас на Мајдану и у згради заузетог кијевског градоначелства поставили Бандерине[2] слике. Последица свега тога је да је данашњи украјински средњошколац готова ‘сировина’ за те националисте и радикале. Мада ми на југоистоку Украјине никада нисмо са њима делили такву иделогију, тек смо се 2004. озбиљно замислили о ономе што се догађа, а – нажалост – и тек сада када је већ пропуштено толико времена.“

Резултат свега тога је, узимајући у обзир и географску близину са Русијом, као и заједничку културну и цивилизацијску идентичност са њом, да се на истоку Украјине сада „инстинктивно трага за излазом из настале ситуације“.

Руководилац „Верних козака“ потврђује: „Са Русијом делимо велика очекивања. Заиста нам је потребна подршка – па макар она била и на речима, јер једино чега се [наши] активисти анти-евромајданци плаше јесте да ће доћи до нагодбе украјинских власти са опозицијом и да ће јој предати низ положаја и дужности у замену за некакву привидну стабилност у земљи.“

Са руског посрбио: Василије Клефтакис

Текст је посрбљен уз дозволу и у сарадњи са српском редакцијом Росијске газете (портал Руска реч).

Categories: Посрбљено