Стицајем околности – најчешће је ту ипак доминантна послушност – неко постане професор на универзитету, управник културне установе, и одмах себи приписује атрибуте који би требало да буду везани за те положаје
Илија Пјешчић
Милимир Пјешчић: Херцеговачке буне кроз историју породице Пјешчић
Део предања породице Пјешчић у контексту историје Србског народа на простору данашње Херцеговине и Црне Горе, у добу од Кандијских ратова до Берлинског конгреса
Свети владика Николај: Ко ће победити у будућем рату?
У будућем рату највише ће пострадати они народи који се нађу највећма погорђени пред Богом. А победа у будућем рату условљена је покајањем и обраћањем ка Христу
Илија Пјешчић: Не само о ИТ сектору или Дигитални рудник Србија
Са новцем су дошли и многи изазови. Са запада су донети гуруизам и месијанизам, у коме се кроз наводну мудрост и трикове долази до открића и спознаја које обећавају овоземаљско благостање, душени мир и успех
Илија Пјешчић: Записи из београдског надземља
Београд ме све више подсећа на црногорско приморје, на насумично набацани „складишни простор за туристе и случајне пролазнике“
Илија Пјешчић: Дневник повратника – Америка, њено и моје „ЈА“
И није битно колико си учио, из ког сталежа су ти родитељи, на који факултет идеш. Ти си предодређен… Не, они су предодређени да буду изузетни! Они ће бити милионери, успешни, лепи и срећни! Јер они су изузетни!
Илија Пјешчић: Дневник повратника – одакле си?
Причајући о својој земљи и народу, душманима и небројеним ратовима, прекинуо ме другар и упитао: „Како ви уопште и даље постојите?“
Илија Пјешчић: Дневник повратника – универзитетски рад
О академској заједници и мом повратку у њу нема ни говора. Ако за Кустурицу, С. Раденовића и М. Стојковића нема места у српској академској заједници, зашто би места било за мене
Илија Пјешчић: Дневник повратника – како сам отишао и зашто сам се вратио
Одлазак је био и исход ситуације коју је наметнуло тадашње време. А данас, да ли би и данас био исход исти? Да сам данас завршио факултет, који би ми избори били
Илија Пјешчић: Друштво ограничене одговорности – ко ће све то да плати?
Да се не бисмо загубили данас и изгубили сутра, морамо да разликујемо стварање и иновацију од преливања из народног у приватно, замагљено иновацијом и кризом
Математичар Стојан Раденовић: Нисам научник, ја сам само истраживач
Научници, то су некад били Исак Њутн, Лагранж, Мендељејев. Више се не рађају такви људи, и више се неће рађати. Сада су гомиле истраживача – има их преко 9 милиона у свету, каже проф. Раденовић
Илија Пјешчић: Вежбајте мозак – можда ће вам затребати
Мозак користимо све мање и мање за памћење, све у складу са данашњим „на брзака културом“, а све више за обраду информација
Илија Пјешчић: Дигитална деменција, лондонски таксиста и образовни систем Србије
Mожемо да закључимо да термин „заглупљивати“, који произилази из колективне свести народа, уистину има научно утемељене основе. Мозак се понаша као и мишић. Ако се тренира, он јача. Ако не, атрофира
Nature: Корона вирус код слепих мишева у Кини показује потенцијал преласка на човека (2015)
Доносимо превод сажетка чланка о корона вирусу из научног часописа Nature од 9. новембра 2015.
Илија Пјешчић: Вирус
Ако се вирус пренесе на велики број људи, шанса да мутира постаје већа. И ако којим случајем мутира у нову функционалну форму, онда почиње све испочетка
Илија Пјешчић: Непоколебљива воља Корољова, творца совјетског космичког програма
Корољов је одлучио да оде у космос. У томе је успео. А где желимо ми да будемо сутра?
Илија Пјешчић: Од банана до „банана република”
Метод коме су се нејаке државице без капитала приклониле био је уговор са великим произвођачима банана о изградњи инфраструктуре, као и концесијама на земљиште, и тај метод ће се понављати широм централне Америке