Oдлука Владе о стављању ван снаге просторног плана у Јадру била je само „фасада“ да се прекине са дебатом око литијума, пошто је Рио Тинто наставио са пословањем у Србији
карусел
Хусеин Багџи: Спољна политика Tурске након 2016. године
У односу на центре моћи (САД, Кина, Русија, ЕУ) Турска заузима своју позицију у међународним односима, наступајући, по дефиницији професора Багџија, не као регионална сила, већ као „глобални играч“
Владан С. Бојић: Да се војска на Косово врати
Поводом чланка Б. Јакшића „Графити као трубе рата“ (Политика, 28. 8. 2023), пренетог и на „Стању ствари“
Александар Живковић: Збрка око НИН-а
Прелазак НИН-а из власништва корпорације у власништво директорке корпорације, повод је да се преиспита судбина некад славног њузмагазина
Љубинка Боба Недић: Jош једна година у којој морамо да одбранимо ђаке од Министарства
Било би лепо да за промену будемо и храбри, и кажемо јасно и гласно да нам је доста глупости. Не замерите, нада последња умире
Владан Вукосављевић: Укратко о стању нације
Неко ће морати поново да цитира Менандра и пређе српски Рубикон. Широку и моћну реку заблуда и страхова која тече у нашим главама. Време је
Желидраг Никчевић: А наши тупани цвикају пред Лајчаком и Пицулом…
Интервју Такера Карлсона са Виктором Орбаном за један дан погледало 110 милиона људи. Да ли су међу њима и ови наши јадни тупани који се свакодневно клањају пред лајчак-пицулом, не питајте мене
Никола Маловић: Државничка импотенција наших лидера
Срби вапе за уједињењем. Ко у Црној Гори може да их поведе? Има ли такваго, а да није наклоњен „западним партнерима“, не народа ради него себе ради?
Мирослав Првуловић: Ентропија образовног система
Дилетанти који нам „воде“ образовање повлаче потезе и предузимају мере који су контрапродуктивни! Јер се са ентропијом/хаосом у систему излази на крај супротним мерама – поједностављивањем свега
Десет година „Стања ствари“
Прошло је десет година (и пет дана!) како је покренуто „Стање ствари“
Миша Ђурковић: Шта је са „нашим“ странкама?
Без добрих десних странака ово све што радимо не може да се реализује у пракси и никаква ад хок удружења интелектуалаца не могу да буду супститут за то
Василије Крестић: Београдски ревизионисти историје спремни да прихвате да је у Јасеновцу пострадало највише 90–120 хиљада
У Хрватској се на више страна истиче да су Срби и Српска православна црква коначно одустали од „српског мита од 700.000 српских жртава”
Милош Ковић: Недостојна лицитација броја жртава у Јасеновцу
Смањивање броја жртава геноцида над Јеврејима у Другом светском рату се, по дефиницији, сматра „порицањем Холокауста”, кажњивим у 16 европских држава, у Израелу и Канади
Један коментар на текст В. Вукосављевића: Важно да аутор говори да су Саву Шумановића „убили Хрвати” а не „усташе”
У убијању и клању Срба учествовао је целокупан државни апарат НДХ и знатан део Хрвата: од правних институција, полиције, војске, римокатоличке цркве, па до, наравно и усташа, пише „Никола Жумберчанин“
Протојереј Јован Пламенац: Ми Срби у Црној Гори страдамо од оних који су од нас отпали
Нама Србима у Црној Гори отпор нашим непријатељима, у које су се сврстали и они који су истих генетских коријена као и ми али од нас су духовно, културолошки и национално отпали, питање је опстанка
Душан Крцуновић, Часлав Копривица: Поновним „бројањем“ страдалих Срба у Јасеновцу до поновног погубљења
Јасеновачке жртве нису преживјеле погубљење, а сви су изгледи да нећемо ни ми преживјети срамоту пристанка на њихово друго погубљење у бројевима
Гидеон Грајф: Био сам изненађен Петицијом интелектуалаца против владике СПЦ, показао ми ју је патријарх Иринеј
Ни сада ми нису јасни мотиви једног српског владике да иде против ваше САНУ и водећих историчара и против патријарха СПЦ Иринеја који ме је лично замолио да напишем књигу о Јасеновцу, рекао проф. Грајф
Епископ славонски Јован: Парадржавна иницијатива са Гидеоном Грајфом користила Јасеновац у псевдополитичке сврхе
„Стање ствари“ доноси цело недавно обраћање епископа славонског Јована на тему Јасеновца
Светислав Пушоњић: Вера и/или слепа оданост јерархији
Наравно да јерархију треба поштовати, али не и идолисати и обожавати до самопотирања. Слобода личности је ипак највећи дар који је Бог дао човеку
Владан Вукосављевић: Допринос Хрвата историји сликарства
Колико људи, свих узраста и нивоа образовања, зна да су после зверског мучења, на данашњи дан, Хрвати убили једног од највећих српских сликара XX века, Саву Шумановића
Један коментар на текст Б. Ковачевић „Србски или српски језик?“: Лепа Биљана и нови тројански србско-српски рат
Законоправило граматике у свим језицима за које знам гласи: лично име у изведеницама не мења основу. Осим ако је у питању србско име, Срб, пише коментатор „Евсевије“
Пол Крејг Робертс: Резервна свјетска валута више није потребна
Вашингтон је пропустио прилику за договор. Више није питање како ће Америка поступати с Русијом и Кином, него како ће Русија и Кина поступати с Вашингтоном
Epoch Times: Амерички ЦДЦ са свог сајта тихо уклонио систем за пријављивање нежељених дејстава ковид вакцина
ЦДЦ каже да је програм „направљен намјенски за ковид-19 вакцине“ обустављен 19. маја 2023, наводећи да „раде на новој верзији програма која ће омогућити корисницима да подијеле искуства по вакцинацији новим вакцинама“
Израел Шамир: Дослух и издаја на Суецком каналу или Шта се заиста десило у Јомкипурском рату? (2012)
У свјетлу текуће прерасподјеле снага усљед рата у Украјини, доносимо текст Израела Шамира из 2012. о Октобарском рату из 1973. и посљедицама Споразума из Кемп Дејвида
Александар Живковић: На вест о смрти Мирослава Шолевића – Смрт трибуна
Својим ретким политичким даром Мирослав Шолевић се наметнуо као истински вођа народног покрета, који је касније назван антибирократска револуција
Славко Живанов: Да ли је погибија Пригожина ослабила Русију
Пригожина огроман број Руса препознаје као родољуба, а Англосаксонци покушавају да у сукобу две патриотске фигуре ослабе моћнију и важнију, а ову другу елиминишу
Слободан Владушић: Време биочестица
Темељна ствар која одређује наше време јесте процес насилног претварања људи у биочестице. Некада се таква особа звала роб, а данас – биочестица
Александар Дугин, Константин Малофејев, Захар Прилепин: На смрт Јевгенија Пригожина
У једном тренутку, смрт ће доћи свакоме. И онда је бескорисно цвилити – зашто ја. Увек постоји зашто. Пригожин је савршено добро знао зашто, сматра Дугин
Саша Панчић: И ведрина је поглед на свет
Неоколонијална западна уметност, ојачана нарастајућим дигиталним моћима, постаје програмирана мода, у политичком, корпоративном, квазиидеолошком смислу, а слобода стваралаштва се сматра субверзивним чином
Срђан Воларевић: Лора
Шта мислиш, како је мени, жељном слободе, љубави и живота, да сапет твојим постојањем, гледам те ту, још увек сасвим правог и усправљеног преда мном?
Никола Маловић: О страху од урушавања пода под тежином књига
Шаљива сторија о једној фобији. Из пера писца, обалног књижара и издавача
Биљана Ковачевић: Србски или српски језик?
Уместо да живим понашањем покажемо да је бити Србин честита улога коју нам је наменио Бог, ми ружимо све редом, доказујући како вредимо само због једног: нормом утврђеног неправилног облика присвојног придева „србски“
Желидраг Никчевић: Пази, степеник!
Родити смисао свог живота, писати овакву поезију, то може само онај који – као отац из ране пјесме Мирјане Булатовић, сапатник звезде Северњаче – „сочне, животворне плодове прескаче, и гута отрове намењене нама“
Патријарх Павле и мудрост побожног света
И данас осећам нелагоду због тога – исповеди се министар пред Патријархом. Та жена, са мало школе, одсечена од света, боље сагледава разлоге постојања Цркве од нас учених, који претендујемо да нешто знамо
Александар Тутуш: Српски графити и бескућно право – Кад се војска на Косово врати
„Кад се војска на Косово врати“ значи суштинску промјену система, али и свијести. Овај стих није војни поклич. Овај стих је молитва за спас