Из штампе изашла збирка песама наше Јелене Ковачевић, на тему геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској
Душан Ј. Басташић
Данијел Симић: Жртва свепроваљеница
Поводом текста Предрага Лоза „Покољ“ геноцида над Србима у НДХ (НСПМ, 10.1.2021), објављеног и на „Стању ствари“
Душан Ј. Басташић: Професоре Латиновићу, зашто оспоравате Покољ?
Историчар Горан Латиновић је за Јадовно 1941. знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило?
Јадовно 1941: Посљедице ковида-19 на памћење жртава Јадовна и Пага
Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да би сличне посљедице могле снаћи и организаторе сутрашњег окупљања у Загребу
Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг
Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета
Душан Ј. Басташић: Шта ученици у Србији (не) уче о страдању Срба у Другом свјетском рату
Ако је непожељно да дјеца у основној школи слушају о клању и бацању жртава у јаме јер то на њих дјелује трауматично, у којој мјери је мање потресно слушати о убијању дјеце гушењем у камиону душегупки
Иницијатива да централна улица престоног града буде названа по Светим Jасеновачким Новомученицима
У време разногласја о битним историјским темама, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима
Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту
Свједоци смо, да је протеклих недеља српски јавни простор, више него икада засићен темом ревидирања, тачније речено вишеструким умањивањем броја јасеновачких жртава
Вељко Ђурић Мишина: Процене Д. Никодијевића не умањују нити повећавају број жртава Јасеновца
Коментаришући апел 53 интелектуалца Мишина каже да је заснован „на претпоставци нечега што би се требало догодити“
Душан Ј. Басташић: Три корака наметнутог конструкта културе памћења Покоља
Недавно смо из уста највиших српских званичника могли чути забрињавајућу одлуку да се архитектонско рјешење Меморијала у Доњој Градини повјери некој америчкој компанији
Први парастос страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944.
Концентрациони логор Земун је мјесто на којима су довежене жртве марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 5. маја 1942. године
Душан Ј. Басташић: Зашто је Дане Лукајић „пуштен низ воду“?
Прошло је четири и по мјесеца од када је на путу до Шаранове јаме на Велебиту српски пуковник отет из јадовничког аутобуса од стране хрватских државних органа
Душан Ј. Басташић: Епископ Јован шумом а Ивица друмом или Два погледа на изложбу о Јасеновцу
Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу
Вељко Ђурић Мишина: Зар да ме стоматолог учи историјским наукама, други и последњи пут
Поводом текста „Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине” Душана Ј. Басташића
Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине
Нисам компетентан да процјењујем стручне квалификације проф. др Вељка Ђурића Мишине али тврдим да не посједује потребна знања, вјештине, таленат и предузетнички дух да би вршио функцију директора Музеја жртава геноцида
Вељко Ђурић Мишина: Зар да ме стоматолог учи историјским наукама?
Поводом текста Душана Басташића „О чињењу, нечињењу и злочињењу“, објављеном 27. августа 2018. године на интернет порталу „Јадовно 1941“, пренетом и на „Стању ствари“
Душан Ј. Басташић: Чињење, нечињење и злочињење В. Ђурића Мишине
Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала