Е, село наше… Лепота наша, мука наша… Сатрше га душмани у име „светлије будућности“, а ми, бедни и јадни Срби, побегосмо у градове, заточисмо се у дела руку својих

Две силе једнако јаке, једна бучна и насилна, друга утишана и стрпљива, на Косову налазе своју тачку равнотеже

Разговор са др Гораном Комаром, истраживачем српског споменичког наслеђа, за „Печат“ водио Владимир Димитријевић

И још нешто: имагинарни љотићевци нису никаква опасност за Србију. Србију уништавају Вучић и вучићевци. Ко има очи да види, види. А ко нема, постаје конвертит

У књизи „Истрага предака“ сабрано је толико важног: од одбране смисла песништва, преко најаве да нас чека „настасијевићевска самоћа“, до сведочења о рецепцији Његошевог песништва у Летопису Матице српске у 19. веку

Наш Милош Ковић, кога вуцарају по судовима јер им је тако саветовано од западних „беба зла“, син је непобедиве Србске Цркве. Није то мало, и није узалуд

Сасвим је јасно да иза свих тзв. „националних“ образовних реформи стоје стратешки интереси крупног међународног капитала. Ако се ти интереси не схвате, није могуће борити се против разарања школства

Том прогону – осим професора Владимира Димитријевића – „светлоплави“ су подвргли и др Јовану Стојковић, др Бранислава Ристивојевића, др Милоша Ковића, др Мишу Ђурковића…

Владимиру Димитријевићу агенти иностраног утицаја не могу да опросте то што је Србе упознао са руском религиозном мисли

Благодарим на почасти која је истински подстицај за неког који се понекад умори од борбе, на развученом и са свих страна нападаном фронту

Како је Владимир Димитријевић срео Ричарда Бернза и како је Ричард Баренгартен срео нас

Хоће ли коначно пасти у амбис, зависи од  историјске свести савременика. А ње нема без свести о злу. О томе је и овај оглед

Једанаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је професор Дејан Мировић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Унети оно што је пропало у оно што васкрсава: логонаутски подухват. И то нам је постао архетип. Из овог архетипа се промолио Андрићград

Нама је Андрићград потребан као нешто што никад нисмо имали – као предах, место где смо своји и где нас ништа не скреће са пута ка себи

У свом делу „Додатак књизи Хрватска зверства у Другом светском рату према изјавама њихових савезника“ Лазо М. Костић навео и сведочење Швајцарца Жака Исара

Девети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је књижевник Срђан Воларевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић