Од Дубровника до Цариграда се рачунало са 20 до 30 дана путовања. До Солуна је требало 16 до 20 дана. До градова у Србији као што су Скопље, Ново Брдо, Рудник и Смедерево од 12 до 15 дана
Извор: Фејсбук Јасмине С. Ћирић
У повељи краља Милутина манастиру Светог Ђорђа код Скопља каже се да су манастирски људи ослобођени обавезе гласа носити. Послове гласоноша и писмоноша обављали су људи који су обавезом били везани за земљу или властелина. Све средњовековне ликовне представе писмоноша и гласоноша углавном приказују младиће у путничкој одећи на којој се налази грб или знак властелина који га шаље. Такође, копље је увек приказано, пре свега као оружје за одбрану од разбојника.
Опасност ношења државне и дипломатске преписке је била велика. Непријатељска властела је улагала велике напоре да пресретне пошиљке. Такав је пример преношења писама из Дубровника када су курири били пресретани и хапшени. Писма су зато скривана или ушивана у одећу.
Захваљујући сачуваној преписци Дубровачке републике можемо да утврдимо просечну брзину кретања писмоноше.
Од Дубровника до Цариграда се рачунало са 20 до 30 дана путовања.
До Солуна је требало 16 до 20 дана.
До градова у Србији као што су Скопље, Ново Брдо, Рудник и Смедерево треба од 12 до 15 дана.
До Сребренице и Призрена треба од 7 до 9 дана.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Јасмине С. Ћирић)
Categories: Гостинска соба
Кинези су шишали писмоноше, на кожу лобање писали поруку (чиме немам појма) пустали му косу да расте и слали код примаоца поште. Овај га је шишао и читао поруку. Писало се и на пасуљу. „Пишем ти пасуљ писмо“ политикин забавник из 80их, чини ми се
А Монголи су, иако на истом технолошком нивоу, покривали растојање као од Дубровника до Цариграда за три дана… Значи имали су десет пута бржи интернет.
У прошлости су смислене поруке дуго путовале, у садашњости бесмислене тренутно стижу.