Ако сте довољно јаки, довољно немилосрдни, довољно моћни, зло ће превладати над добром. Агресивност ће превладати над умјереношћу, изјавио премијер Израела
Упркос гласинама да је убијен, Бенјамин Нетанијаху одржао конференцију за медије (Фото: Ronen Zvulun/POOL/AFP)
(Тајмс оф Израел, 19. 3. 2026)
Слиједи препис прве конференције за штампу израелског премијера Бењамина Нетанијахуа на енглеском језику од почетка рата с Ираном, одржане у Јерусалиму 19. марта 2026.
Нетанијаху је почео с кратким напоменама на ивриту, рекавши да, послије двадесет дана кампање, „Иран данас није у стању да обогаћује уран, ни да производи балистичке ракете“. Ту тврдњу није поновио у изјави на енглеском, као ни током новинарских питања.
Бенјамин Нетанијаху: Добродошли на конференцију за штампу за стране новинаре. Прво само да кажем: жив сам, свједоци сте. Пошто сам демантовао ту лажну вијест, да вас обавијестим о стању Операције Рика лава.
Данас режим ајатолаха не напада само Америку, и не напада само Израел, и не напада само ирански народ, већ напада читав Средњи исток, и више.
Деценијама упозоравамо да ће њихов програм балистичких ракета бити употребљен за напад на ове мете, и да је то тек почетак ако их не зауставимо. Култ смрти у Ирану покушава да уцијени свијет затварањем кључног међународног поморског пута, Ормуског мореуза. То неће проћи. Израел на свој начин, обавјештајно и другим средствима, помаже америчким напорима да га отворе.
Али хоћу да затражим од вас да замислите како би режим ајатолаха уцјењивао читав свијет да имају балистичке ракете с нуклеарним бојевим главама. Замислите само шта би радили… и каква би то пријетња била.
Тако да Израел и Сједињене Државе данас штите Америку, Израел, читав Средњи исток, али се усуђујем рећи и читав свијет. Упркос лажним вијестима које се нажалост шире од почетка рата прије двадесет дана, ми побјеђујемо, а Иран је десеткован. Ирански арсенал ракета и дронова знатно је смањен и биће уништен.
***
Знате, ако људи хоће да буду наивни, онда не виде у каквом свијету живимо. У овом свијету није довољно бити моралан. Није довољно бити праведан. Није довољно бити у праву. Знате, један од највећих писаца ХХ вијека, неко ком се много дивим, био је историчар Вил Дјурант. Написао је томове књига, већину сам прочитао. Написао је и Поуке из историје, књижицу од стотињак страна, у којој је рекао да историја доказује да, нажалост и на несрећу, Исус Христос нема предност над Џингис-каном. Јер, ако сте довољно јаки, довољно немилосрдни, довољно моћни, зло ће превладати над добром. Агресивност ће превладати над умјереношћу.
NOW – Netanyahu: „Jesus Christ has no advantage over Genghis Khan. Because if you are strong enough, ruthless enough, powerful enough, evil will overcome good.“ pic.twitter.com/YkCiC65Skl
— Disclose.tv (@disclosetv) March 19, 2026
Бенјамин Нетанијаху: Нисам хтјео да увриједим Христа поређењем с Џингис-каном
(Тајмс оф Израел, 20. 3. 2026)
Премијер Израела Бенјамин Нетанијаху каже на Иксу да „није хтјео да унизи Исуса Христа“ приликом синоћњег телевизијског обраћања, које је изазвало бројне реакције на његове коментаре.
У поруци на свом званичном налогу на Иксу, Нетанијаху понавља да је у питању Дјурантова идеја.
„Премијер Бенјамин Нетанијаху: Поново лажне вијести о мом ставу према хришћанима, који су заштићени и доживљавају процват у Израелу. Да будем јасан: нисам унизио Исуса Христа на синоћној конференцији за штампу.“
Prime Minister Benjamin Netanyahu:
More fake news about my attitude towards Christians, who are protected and flourish in Israel.
Let me be clear: I did not denigrate Jesus Christ at my news conference this evening.
— Prime Minister of Israel (@IsraeliPM) March 20, 2026
С енглеског посрбило, скратило и опремило: Стање ствари
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Домаће васпитавање.
Добро, ајд да сместимо ово са Исусом и Џингис каном у најповољнији могући контекст.
Ајд и ово „на срећу и на жалост“ да прогурамо са максимумом разумевања за – па ето и добронамеран и неспреман говор. У најгорем случају, маске су скинуте, и то је ок.
„У овом свијету није довољно бити моралан. Није довољно бити праведан“. Па то је оно што и надничар и доктор живе и проповедају. Биби царе, хвала на Откровењу. Звали су то „теорија завере“. Е па више није.
Свет живи по овоме од свог стварања.
Ако верујемо у душу и загробни живот – нема дилеме чија си војска, све ако је судбина материје у предстојећим догађајима и запечаћена.
није довољно бити праведан и моралан?
довољно је бити правилан и моралан?
И немојте да ми грдите господина Нетанијахуа. Човек има људска убеђења, пориве и страсти. Прво вратите дугове комшији, па онда идите на летовање или се поновите у бутику. Не љубимо лицемјерје. Ја причам о нама Србима, јер српски причам. Но ово важи за све људе на свету.
Послужите се, сипајте…
А Ја вам кажем да ће за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у Дан Страшнога суда. Јер ћеш се својијем ријечима оправдати, и својијем ћеш се ријечима осудити. (Матеј 12:36,37)
@љх
Менѣ је занимљиво како, рѣцимо, под послѣдњим Евсевијевим чланком: https://stanjestvari.com/2026/03/20/evsevije-petrovic-sluzba-smrti-i-istrebljenje-greha/#comment-210118 (а уколико се добро сѣћам још којегдѣ, при чему нѣсте једини) – налазите нѣкакав нѣсклад – у смислу да старозавѣтни и новозавѣтни Бог нѣсу једно исто. Међутѣм, из ваших трѣзвених коментара, нѣ тичућих се строго богословских тема, као у овом случају – никако се нѣ би рѣкло да вам је ту ишта нѣјасно. Или је проблем у томе што то знање, које очигледно, макар подсвѣсно, генетски носите у себѣ, нѣје „освѣшћено“ рационалним, здраворазумским разлозима, исказаним нѣкаквим наукоподобним језиком – јер тзв. наука, строго материјалистичка, – остаје један од најмоћнијих идола саврѣменог човѣка, колико год се ми томе, свѣсно или нѣ, опирали. И нѣје да се Свето Писмо нѣ може и с таквог, материјалистичког становишта тумачити – има тога и код светих отаца, и код саврѣменијих аутора – проблем је што је тај строго „научни“ начин излагања већини људи дозлабога досадан и преопширан, па такве ствари нити читају, нити лично испитују. Они једноставно на „кеве ми“, али по зову сопственог срца (даклѣ – слободном вољом!) поклањају бланко повѣрење овѣм или онѣм ауторитетима.
Зато нам и Христос, и апостоли, и свети оци, и Свето Писмо у цѣлини говоре у причама. У символима и сигналима (наслов једне књижице св. Владике Николаја – првог озбиљног рада из семиотике у српској и јужнословѣнској науци уопште). У сликама. То јест – пѣсничким језиком. Поезија је – мајка философије, и богословља, и сваке потоње науке. Најдубљи и највиши доступни вид знања, дат и доступан човѣку у овом свѣту и вѣку, без обзира на формално образовање. Старозавѣтни Псалтир је нѣзаобилазан у сваком богослужењу, и псалми се нѣ чате, већ поју. Наше багателисање тог најсавршенијег језика, ускраћивање самих његових основа сопственом потомству (ко још забавља дѣцу успаванкама, бајкама, пѣсмицама, питалицама, разбрајалицама, загонеткама, пословицама…? Ко их личним примѣром чим проговоре учи да се прѣд спавање помоле „Боги“?) најочигледнији је признак наше свеопште охладнѣлости, нѣљубави и галопирајуће заглупљености.
Евсевије ће вам свакако дати свој одговор, а добар одговор вам је на свој начин дао и Владимир Димитријевић у понуђеном горњем видеу Код Бране, на примѣру Псалма 136-ог (од 38:00, ако желите мало шире објашњење – од 30:00, али нѣје наодмет ни одслушати цѣо разговор, јер, по мом скромном мишљењу, В. Димитријевић спада у врло рѣтке наше саврѣменике, достојне да се саслушају од почетка до краја, без обзира на наше /нѣ/слагање с њима – баш као и наш драги брат Евсевије, без обзира на његову кудикамо мању „познатост“). Причу о 136-ом псалму једноставно проширите на читаво Свето Писмо и то вам је то.
Бог је сваком дао право избора. И одговорност, не само за учињена дјела/недјела већ и за мисли.
У суштини имају само два пута. На сваком од нас је који ћемо одабрати.
П С
Само они који знају да су изабрали погрешан пут имају потребу да се правдају. Они што су на правом путу ћуте и иду напријед.
@ Гремлин,
Хвала на другарским и добринамерним препорукама.
Ако имаш за мене још неко штиво, радо ћу се позабавити с тим.
Поздрав🌍
Исправите ме ако грешим али ја ни од једне иранске муле, ајатолаха, председника или политичара нисам чуо ни приближно овако нешто.
Мени православном доста (за почетак)….
У очекивању да ћу пре бити засут негацијама него што ћу добити одговор, ипак ћу поставити следеће питање:
У чему је овде заправо проблем? Зар није ово просто оно што се зове „реализам“ и за шта се обично узима да је знак зрелости, рационалности, софистикације, слободе од идеолошких визира итд?
Једини проблем који могу да видим овде јесте у томе што је премијер Израела рекао оно што је рекао јавно, на тако сиров и директан начин, без улепшавања и мистификација. А „реалисти“ знају да масе „оваца“ нису дорасле „истини“ и да су за њих потребне разне племените лажи…
@ Питање
Џингис-кан
Његов дах је пешчани вихор што створи царство од костију и страха,
Његова подигнута рука шири сенку по степи,
Његов коњ тутњи по мостовима од покорених леђа,
Његова слава је земаљски круг у коме се крв леди,
Његово царство је пустош ограничена хоризонтом.
Он је господар живота, али роб смрти, јер све што створи, време му односи.
Исус Христос
Његов дах ведри олујне облаке који пустош носе,
Његова рука подиже паднике и лечи ране,
Његово име гради заједнице од љубави, мостове од опроста,
Његова слава је непролазни небески круг правде и истине,
Његово царство је вечност, без почетка и краја.
Он је Господар смрти, јер Он за нас живот даје.
Прихватање изјаве историчара и премијера је добар тест.
Некима је и поред евентуалног осећања неправедности, ова изјава истинита („реализам“), јер су им једина мерила успеха материјална моћ, освајање територија и туђих ресурса, број покорених народа и историјска ефикасност. Они процењу слику према величини платна, раскоши рама и месту качења.
Друга врста људи не виде смисао у бруталној и немилосрдној борби за власт и (над)моћ над другима; већ сврху налазе у љубави, правди, истини и миру. За ове друге, Џингис-кан нема шта да понуди. Он је симбол свега пролазног и насилног. Христос је за вернике симбол свега вечног и исцељујућег. Његове речи и пример нису приморали људе на покорност силом, већ их је задобио у вери вољно, кроз љубав, наду и спокој.
Овде се ради о различитим царствима: Џингис-кан је градио царство од тела, земље и страха. Његово царство је било просторно и временски ограничено. Исус Христос нас води у Царству које „није од овог света“ – царство духа, истине и вечног живота. Његова „победа“ није била освајање територије, већ победа над смрћу.
Различити људи се приклањају различитим царствима. Људи су различити.
И тако неки почеше размишљати куда даље?
„ГДЕ ПОБЕЋИ ИЗ ИЗРАЕЛА: Израелски политичар предлаже откуп грчких острва као „уточишта за јеврејски народ“
„Представник странке „Кахол Лаван“, повезане са министром одбране Израела Бенијем Ганцом, прошле недеље је изнео иницијативу о куповини острва у Грчкој средствима Јеврејског националног фонда „у корист јеврејског народа“
https://naukaikultura.com/gde-pobeci-iz-iraela-izraelski-politicar-predlaze-otkup-grckih-ostrva-kao-utocista-za-jevrejski-narod/%d0%ba%d1%83%d0%bb%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b0/
Један од најинтересантнијих, односа-дијалога и сличних дрангулија,
су између рационалиста и духовника.
Живот је Чудо, рече нам Кусто.