Деца расту покрај родитеља као печурке после кише / У моју собу улази ветар који на тебе мирише / Моју стару мати је све лакше расплакати / Поред моје куће расте црква / Бела као васионски брод
Ман. Светог Ђорђа, Старо Нагоричино, 6. фебруар 2020. (Фото: Јасмина Ћирић)
Поред моје старе куће расте црква
Ретко тамо одем, не волим од вере да правим ритуал
Мислим да Бог не подноси формалисте
Свештеник се увек лепо изненади кад ме види
Његова жена још више, није ме, каже, очекивала
Она ме доживљава више као комшију него као клијента
Вера се понекад не може сакрити, кажем јој у шали
Она ме гледа очима старог песника
Љубав не подноси дефиниције
„Опростите, нисам разумела вашу потребу за променом
Запалите једну свећу за живе у део који се пали за мртве
Бог ће вам опростити“
Деца расту покрај родитеља као печурке после кише
У моју собу улази ветар који на тебе мирише
Моју стару мати је све лакше расплакати
Поред моје куће расте црква
Бела као васионски брод.
Радоман Кањевац, Као рука низ врат контрабаса, Београд, 1999.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Јасмине Ћирић)
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар