Није ствар „не дирати“ него „како дирати“. Јер ако дирамо а да ништа не променимо, пропали смо јер времена нема, пише коментатор с надимком „A head full od dreams“
Фото: Предраг Крџић
Дефетизма нема, али има озбиљне забринутости. Није ствар „не дирати“ него „како дирати“. Јер се мора дирати да се ствари промене и да систем почне да се мења. Јер ако дирамо а да ништа не променимо, пропали смо јер времена нема. Што се АВ-а тиче његов посао је, ја мислим, обављен. С Охридским је спроведен Бриселски споразум. Све преостало вредно државно је отишло у доо(ооо), Телеком је задужен са још 1,5 милијарди, а претходно смо базне стубове продали Британцима – скупа са нашом елементарном безбедношћу. Зато сумњам да ће га западњаци остављати даље, потрошили су га и то квалитетно…
Дао сам и решења. Маса на улици, да је вођена правим људима, већ је требало да тражи нови изборни закон. Јер по оваквом закону западњаци могу да инсталирају кога им воља и да честитају три сата пре затварања биралишта.
Са 400 хиљада људи на улици – то је Скупштина уживо – могло се одрадити према систему шта ти воља, али није се урадило ништа… Свесно или несвесно – то је расипање задње народне енергије или издувавање балона незадовољства.
Даље, у овом народу је 60% патриота и умерених патриота, али нити могу да дођу до власти – а задњих година ни да се страначки организују. Евро-унијата и сличних је 20% и они су увек у власти. Власт заступа њихове циљеве, опозиција такође – а и међу ткзв. студентима они су најгрлатији и највише од акције. Стигли су и до Брисела и Стразбура, и то у име свих студената и целог покрета. Ето, то је за забринутост а не дефетизам.
Ништа ми то не слути на добро.
Коментатор с надимком A head full od dreams
Categories: Гостинска соба
Ало, ало стани мало на текст Ф. Живановића :
Мора се џарати , јер ако џарамо а ништа се не проџарамо онда смо га награбусили , јер времена немамо рече глава пуна снова.
Море не џарај ми на „кашику“ лебац ти твој
џарачки, рече ми један чоек неки дан.
И још рече :
Море не џарај ми у „лебац“ мој , лебац ти твој џарачки море да ти не речем шта.
И још рече :
Ништа ми то не слути на добро ако будеш мене ЏАРНУО у „кашику“ и у „лебац“ мој ,
џарало-барало.
НЕЏАРАНИ ЗАБРИНУТИ СРБИН.
Па лепо: „Маса на улици, да је вођена правим људима, већ је требало да тражи нови изборни закон. Јер по оваквом закону западњаци могу да инсталирају кога им воља и да честитају три сата пре затварања биралишта“
Онда:
„Са 400 хиљада људи на улици – то је Скупштина уживо – могло се одрадити према систему шта ти воља, али није се урадило ништа… Свесно или несвесно – то је расипање задње народне енергије или издувавање балона незадовољства“
Хвала Глави за прецизно срочен текст. Једна ствар ми је заиста промакла. Издувавање балона незадовољства. То раде и на селу код кобиле кад јој је време парењу:
Кад хоће да паре кобилу са неким бираним коњем, а кобила се рита и хоће да поломи коња – доведе се неки безвезе коњ да прими ударце.
Кад се кобила замори, склони се тај коњ „спаринг партнер“, а пусти се коњ…из…Беча, рецимо.
Неки липицанер. Подобан.
Тако да, можда ова јалова борба студената управо томе служи.
Дал су политичари та кобила која треба да прими липицанера, или је народ тај који треба да прими липицанера – незнам.
Чин први – РЕШЕЊЕ КАКО ДО ПРОМЕНА
“Јер се мора дирати да се ствари промене и да систем почне да се мења”
“Дао сам и решења. Маса на улици, да је вођена правим људима, већ је требало да тражи нови изборни закон.”
“Са 400 хиљада људи на улици – то је Скупштина уживо – могло се одрадити према систему шта ти воља али … то је расипање задње народне енергије или издувавање балона незадовољства”
“Даље, у овом народу је 60% патриота и умерених патриота, али нити могу да дођу до власти – а задњих година ни да се страначки организују.”
“Зато сумњам да ће га западњаци остављати даље, потрошили су га …”
Резиме: 1) Критична “маса” постоји 2) Потребан нов изборни закон 3) Потребни лидери за “пумпање и подизање енергије масе и страначко организовање” 4) Запад више не подржава АВ-а, а фер избори смањују утицај мешања споља.
Закључак: Горе наведено води у победу и промену власти на фер изборима, ако се пронађу способни лидери и поред тога што је задња народна енергија расута и издуван балон незадовољства!
Чин други – ЗАБРИНУТОСТ
„Све преостало вредно државно је отишло у д.о.о.“
“Јер ако дирамо а да ништа не променимо, пропали смо јер времена нема.”
“ Евро-унијата и сличних је 20% и они су увек у власти. Власт заступа њихове циљеве, опозиција такође – а и међу ткзв. студентима они су најгрлатији и највише од акције. Стигли су и до Брисела и Стразбура, и то у име свих студената и целог покрета. Ето, то је за забринутост “
“Ништа ми то не слути на добро”
Резиме: 1) Скоро све вредно је већ продато, а оно што није од јавног добра, природних богатстава поприма форму д.о.о. и ускоро остајемо и без тога 2) Времена више нема 3) Власт заступа интересе колективног Запада 4) На опозицију не може да се рачуна (углавном Евро-унијати) 5) На студенте и цео студентски покрет не може да се рачуна, јер су стигли до Брисела и Стразбура.
Закључак: Колективни Запад нас је ојадио (јефтино покуповао вредно), контролише власт, опозицију, студенте и цео покрет.
Чин трећи – СИНТЕЗА
Неопходна брза промена. Могућа, ако се нађу способни лидери и организују скори фер избори. Лидера нема и не сме бити у опозицији, код студената и на универзитету.
Чин четврти – ШАНСА ПРОПУШТЕНА
Нису пронађени лидери. Време истекло. Шумама газдују Кинези. Литијум копају Ганци. Руси подржали АВ. СПЦ и САНУ постали д.о.о. Жељко М. извози ново оружије. Карлеуша постaвљена за министарку културе. Милица Заветница и у трећем сазиву, гради се шести национални стадион, Сурчин постао универзитетски центар земље, Ћаци пројектују, граде тунеле, мостове, … на власти остао „континуитет“.
А код 60% незапосленог народа завладао озбиљан дефетизам.
Хвала Стању ствари на указаној почасти.
@ dreams full ahead
Ајде, пакуј кофере, ти ћеш на преговоре 🙂 у твојом парчету чеснице је пара.