Ђорђе Рош је једини цивил у историји сахрањен у хиландарској порти
Ђорђе Рош (Извор: Retusiranje, obrada, kolorisanje starih fotografija)
„Ако се број монаха смањи на испод седам – Хиландар више није српски! И да знаш – има их само једанаест, и већина једва хода.“
Година је 1961. Човек по имену Ђорђе Рош управо је чуо ову узнемирујућу вест у свом дому у Немачкој. Рош не чека – пакује кофере и одлази на Свету Гору. Оно што затиче потреса га из темеља – кровови прокишњавају, фреске влажне, имање зарасло. Једанаест остарелих монаха једва се креће.
Али, ко је тај Ђорђе Рош?
Да бисмо разумели морамо се вратити неколико деценија уназад.
Крајем XIX века, на позив краља Милана, немачки инжењер Себастијан Рош долази у Београд да гради железницу. Он и супруга Словенка заволели су ову земљу. Постају православци. Узимају чак и крсну славу. Остају да живе у Београду као Срби и добијају тројицу синова – Ђорђа, Душана и Мирка.
Извор: РТС
И управо је Ђорђе толико значајан за нашу историју да је просто срамота да га нико не помиње.
Са само шеснаест година бежи од куће – одлази као добровољац у Други балкански рат. Са осамнаест – на Војној академији. Са двадесет – у Првом светском рату. На Церу – метак у руку. У Београду – метак у врат. Преживљава, али завршава у аустроугарском заробљеништву. Два пута бежи, два пута га хватају. Размењен је 1917. и послат за Швајцарску. Одмах потом, као пилот – назад у Српску војску. Има двадесет и четири године. Иза себе ратови, ране, логори – и небо. А најзанимљивији део тек долази…
Беч. Студије, И једна жена – Оста, Норвежанка. Ђорђе је води у Београд и жени. Али не тек тако – Оста узима православље и постаје Љубица. А Ђорђе – норвешки конзул у Југославији. Са браћом оснива фирму Рош експорт-импорт. Војна опрема, челик, машине, авиони.
А онда – гради и нешто друго. Тридесетих у потпуности обнавља Грачаницу. У Другом светском рату обнавља Жичу. Помаже Јеврејима, помаже пријатељима – помаже чак и комунистима. И на крају – комунисти стављају њега на списак за одстрел.
Швајцарска, Аргентина, Немачка. Баш у Немачкој сазнаје шта се дешава са Хиландаром. И од свих битака у животу, ту, стар и прогнан – бира још једну. Ступа у контакт с Принцом Томиславом. Оснива Комитет за обнову Хиландара. Штампа, пише, говори, моли. Тражи донаторе по целом свету. Уморан, али одлучан, бори се више од деценије – и побеђује.
Извор: РТС
Зграде се обнављају, братство расте, а Хиландар остаје српски.
Али, шта се десило с Ђорђем Рошом?
Преминуо је 1974. године, у бродићу на путу за Хиландар. Желео је да буде сахрањен у Манастиру Раковица, поред родитеља. Нису му дозволили. Али Света Гора јесте.
Извор: РТС
Постаје једини цивил у историји који је сахрањен у хиландарској порти.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Срђана Ристића)
Послушајте још
Ђорђе Рош (1896-1977). Радио Београд 2
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Слава му и милост!
Истина је као по правилу сасвим другачија од оне која се презентира у ТикТок и сличним прилозима.
Ђорђу Рошу свака част и слава, али о томе ко је спасао Хиландар да га не преузму Грци може се прочитати доле и чути на видеу. Пет Срба из Лондона су се замонашили и дословце спречили губитак ове светиње.
Добровољац – Отац Јован Хиландарац
Српски Добровољачки Корпус
1,132 views May 24, 2021
Отац Јован, рођен у Умчарима код Гроцке као Витомир Радојичић, био је као младић сав испуњен духом светосавског родољубља. После трговачке школе и кратког трговачког искуства, отвара своју трговину у Смедереву, где га је задесио нови светски рат. Први је памтио као дечак, памтио је то време погибија, плача, бежања, пљачке свега и свакога и звона са цркве, скривања мушке деце од три године па надаље пред тутњавом топова, и смртне претње од освајача и суседа, кулука и окупације када су жене биле и милостиве мајке и сестре, сажаљиве према своме и туђину у невољи, и биле мужеви у пољу и у кући домаћице.
У Другом светском рату задесила га је тешка судбина, а његови идеали су се истопили. Након окупације Србије 1941. године и са почетком крваве комунистичке револуције, Вита Радојичић приступа Српском добровољачком корпусу (СДК), основаном од стране Владе народног спаса ђенерала Милана Недића, са задатком да заустави дивљања комуниста, а самим тим и сурове немачке одмазде над српским народом. Крајем Другог светског рата емигрирао је у Енглеску. Годинама је посећивао и помагао манастир Хиландар, а по смрти своје супруге у њему се и замонашио.
Педесетих година прошлог века, монашко братство манастира Хиландар нагло је почело да се осипа, па је према древним византијским законима, који се и данас поштују у светогорским манастирима, запретила опасност да Хиландар пређе у руке Грка. Свети владика Николај Велимировић је из емиграције упутио апел за одлазак српских монаха у Хиландар, на шта су се први одазвали српски добровољци, следбеници „политичара са крстом“ Димитрија В. Љотића: Милан Мишулић (о. Митрофан), Брана Јовановић (о. Агатон), Крста Андрић (о. Симеон), Богдан Стекић (о. Јустин) и Витомир Радојичић (о. Јован).
Отац Јован је од тада обављао дужност хиландарског баштована, а његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке Божије. У Хиландару је био омиљен и међу монасима и међу посетиоцима. Љубопитљиво је загледао у непозната лица, радо разговарао, конацима су одјекивали дубоко у ноћи разговори које је он водио о књигама, о песмама, о судбинама појединаца и народа, а након разговора писаћа машина настављала је својим ритмом.
Током Васкршњег поста 2007. године примио је завет Велике монашке схиме. Смиреним монашким подвизима припремао се за радосни сусрет са Жеником душа наших, Христом Господом, припремао се за улазак у „радост Господара свога“.
Сви који су га бар једном сусрели памтиће га као духовитог и интелигентног монаха и старца, испуњеног љубављу.
Ovo je velika podmetačina sa tekstovima o Đorđu Rošu.Veoma precizno planirana podmukla servirana i izokrenuta priča od strane globalista i njihovih loža. Kao prvo Roš je postao Srbin, zar to nije malo čudno da čovek menja vere i da je toliko želeo da postane Srbin. Još oko činjenica koje olako izostavljaju i otkud to da RTS baš forsira ovu temu?RTS koji je ispostava stranih gazda veliča Roša. Skoro je bio i tekst da se snima film o njemu a film gle čuda snima neki vaspitač koji radi u vrtiću. Pitanje pravo je ko stoji iza svega toga?Pa to je sve sračunato da Srbe gane do suza. A to što je Roš bio okrenut poslovima vojne industrije, što je bio poprilično uvezan sa masonerijom, što je bio ljotićevac, to se tiho i onako usput spominje. Ne naglašava se. Zašto se naglo od sistema i udbaških sprega rehabilituju ljotićevci?Zašto se ne govori i ne analiziraju logori u Hrastovači kod Kostolca?Tu je veliki broj ljudi, Srba, Jevreja, Roma stradao, ubijeni su u logoru, a nedovoljno ljudi o tome znaju. O pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini o Dražinim vojnicima se ne baca svetlo, ali se zato ljotićevcima menjaju biografije. Pa upravo zbog njihove saradnje sa nacistima, pregovaranjima a slična iskustva su bila i partizanska, pa onda i sebi menjaju biografije. A ogroman je povratak stranog kapitala, naročito na prostorima Istočne Srbije. To su uglavnom opet osobe mešovitog nemačkog porekla.Taj deo Srbije je postao Hazarstanija. I otud serije gde se govori o porodici Minh, otud snimanje filmova, otud i tekstovi. Treba videti kod ovog teksta i kod Roša kakva su sva izokretanja u pitanju. Istina se zamagljuje. Otud forsiranje ovoga.
Zašto se kodovog režima naročito ističe pojava serija tekstova, knjiga, filmova o osobama koje su postali Srbi ili koji su se kontroverzno ponašali a o pravim Srbima nema filmova. Zašto je Đorđe Roš zanimljiv za umetnost a vojvoda Keserović npr. nije. Zašto je Arčibald Rajs važan a vojvoda Račić (Miletić) nije? Kako se to kod Vere Pešić menjaju podaci iz biografije tek tako-lagano? U seriji „Senke nad Balkanom“ naglase na početku da se pridržavaju podataka, a kada se ukaže da mnoge stvari nisu tačne onda kažu pa to je umetnička sloboda. Zašto to nisu na početku i u prvoj epizodi naveli već su naglasili da se drže fakata. Otkud toliko forsiranje i naglašavanje delovanja porodice Minh u Srbiji. Možda se nekim stranim centrima žuri, pa se to vraća strani kapital. Jel to nevidljiva mreža ljudi pretvara Istočnu Srbiju u Hazarstaniju. Govore o tim osobama kao da su bili altruisti, a oni su kidisali i gramzivo hvatali kapital. Pored toga su perfidno gledali kada da zamagle stvari i da se predstave kao fini. A daleko od toga. Zato je pojava tekstova, serija, filmova, veoma perfidna stvar. I zato oprezno sagledavanje i kod ovakvih forsiranja Đorđa Roša. naročito kada ga i na RTS-u hvališu. A potrebna je uvek precizno analiziranje. A često dobijamo podmetačinu.Mediji su u službi kapitala i sprovođenja osmišljenih ideja u pozadini
Не би ме изненадило да се ускоро појави и испеглана биографија Драгутина Кремплера (тј. Карла фон Кремплера).
О Ђорђу Рошу знам мало. Али ако је сахрањен у Манастиру Хиландар, не може бити лош човјек.
Ovaj tekst se pojavio u Vecernjim novostima pre nekih 10 godina. Sada se samo reciklira ovde. Ako je covek bio 2 puta ranjavan u ratovima na nasoj strani i jos je usput spasio Hilandar i ovde neki govore kako je to upitna licnost. E ako su takvi upitni onda s nama nesto ozbiljno nije u redu. Ako nismo u stanju da prepoznamo pravu vrednost i da je cenimo, onda je pitanje kakva nam je buducnost. Evo danas vidim da je novinarka na NATO 1 televiziji Marina Fratucan rekla kako je Dodik tamo neki nacionalista iz druge drzave i da je uredu da predsednik Republike Srpske guli robiju jer nece da preda imovinu Republike Srpske muslimanima u Sarajevu. Da mi Srbi imamo drzavu ta Marina Fratucan(Hrvatica) nikada u zivotu tako nesto ne bi smela javno da izjavi. Da ona sa televizije sa nacionalnom frenkvencijom siri unutar srpsku mrznju? To je za svaku osudu, javnosti, medija, portala, politickih stranaka, predsednika, premijera, svih ministara. U ovoj okupiranoj koloniji mozda ce se neko nacionalno udruzenje oglasiti i to je to. Tuzna Srbijo nasto si spala. Tu N1 smrdljivu televiziju treba ukinuti momentalno. Ona ce da poseje toliko medjusrpske mrznje, da ce se Srbija na kraju svesti na beogradski pasaluk. Neverovatno je koliko smo bedni i koliko ne vodimo racuna o sebi. Nekada je bila bar ta Radikalna stranka koja bi ovakve pojave sekla u korenu, a sad nema nikog. Svi su kupljeni od strane Zapada. Propast. Jako sam frustriran stanjem u kojem se nalazimo. Preuzece nas drugosrbijanci totalno. Oni imaju podrsku Zapada i osecaju se silno i izivljavaju se nad ostatkom naroda. Nema kontratega. Nacionalisti ne postoje, postoje samo lazni nacionalisti u vidu SNS-a i ovih opozicionih mizerija DSS-a, POKS-a, DVERI, Sarovica….to je sve neozbiljno. Crno nam se pise.
Коментар горе сам поставио из два разлога:
(1) Истина о сачувању Хиландара у српским рукама после Другог Рата
(2) Иду ми на живце прилози ТикТок типа, вештачки синтетизовани и још са сензационалистичким садржајем.
Истина је да су Хиландар сачували припадници Српског Добровољачког Корпуса (Недићев СДК) замонашивши се и оставши у Хиландару до смрти. Проблем (за неке) овде је идеолошка припадност њиховог покрета, који је анатемисан од стране комуниста. Ипак, ово су људи а именом и презименом, и ефекат њиховог личног подвига (сачуван Хиландар) се не може умањити њиховом бившом припадношћу СДК, нити још увек екстремно негативном валоризацијом (од стране комуниста) њихове историјске улоге у доба страшних другоратовских страдања Срба.
ТикТок прилог скрива историјске чињенице и подмеће Ђ.Роша као наводног спасиоца Хиландара. Овим се врши двоструко насиље над истином – стварни јунаци овог подвига се не помињу, а доказаном добротвору Хиландара се качи туђе перје и тако се компромитује његова биографија.
Треба приметити да је извор информација у ТикТок прилогу из романсиране биографије о Рошу, чији је аутор С.Ристић, дакле нејасно колико ту има фикције, а колико чињеница.
Још једном, не знам детаље о томе човеку, верујем да је био манастирски добротвор (сахрањен је тамо), али Ђ.Рош није спаситељ Хиландара у смислу у коме се покушава приказати!
Подметати фикцију (измишљотину) као историјску грађу је недопустиво са становишта онога коме је стало до истине. Пропагандисти не спадају у ову изумирућу људску врсту, тако да их није кривити, али чуди ме да је овај примитивни ТикТок урадак уопште објављен овде.
Lukavo osmišljeno a ne mogu ni da izdrže a da ne reauguju komentarom kada su razotkriveni. U udbaškoj kuhinji se forsiraju i porodica Minh i Roš…i da ne nabrajam. A pre toga vladari iz senke su saopštili plan.I još komentarišu da su im radikali bili uviđajni. Čudo da nisu krenuli od Pašića pa do Šešelja da nabrajaju. A ne kažu da je Hazarstanija napravljena od Istočne Srbije, da se u Boru kopa po planovima koje je neko predao strancima…ne kažu gde su im serveri od katastra, koje privatne agencije i koji sumnjivi likovi se bave čuvanjem arhive. To treba da radi država, a prepredeni, perfidni likovi imaju čak i svoje privatne muzeje. Pa je grupacija osmislila da ubaci Roša u orbitu, a sve krijući se iza Hilandara. pa i Jovanjica i takav slučaj ima veze sa Hilandarom. Hilandar je Bogu hvala nešto veće i od Roša, podmetačina i ekipe koja lukavo izokreće stvari i relativizuje
Опен јор мајнд – опен јор мајнд
Иван клајн иван клајн
иван клајн иван клајн,
Пут јор хендс ин ди ер
пут јор хендс ап ин ди ер
синиша мали синиша мали синиша мали синиша мали.
Скреч-скреч фићуфију
Памп памп памп ит ап
(Пум-паааааааај)
Ђорђе вајферт супер стар.
Туц туц туц туц
Шејк јор бади
Шејк јор соул
Мјузик лет ЈУ луз контоул.
Конзумирам уз млевени парадајз, само ситно сецкани лук.
Може сир.
Не мора кајмак.
То за пијаце.