Мајка га је молила да се спаси мука, / да прихвати туђу веру и да спаси своју младост. / Лепоју је био Христ спасење и лука, / у срцу му је само била молитва и радост

Свети ђакон Авакум (Извор: Фејсбук)

Био један лепи момак, у срцу је чув’о Христа,
двадесет је лета имꞋо, необично лепог лика.
За веру је живот дао, мучена му душа чиста,
леп је био Лепоје, кꞋо најлепша слика.

Желели су душмани да понизе Лепоја,
спремили му храстов колац да га страхом сломе.
Али страх је немоћан, пред војником Божијег кроја,
веровꞋо је млади ђакон Спаситељу своме.

Преподобномученици ђакон Авакум и игуман Пајсије: Срб је Христов, радује се смрти

Мајка га је молила да се спаси мука,
да прихвати туђу веру и да спаси своју младост.
Лепоју је био Христ спасење и лука,
у срцу му је само била молитва и радост.

За веру и за Христа свој ће живот дати,
кроз Стамбол капију дуж крвавог друма.
Са земаљским телом пред џелата стати,
што у вечност посла ђакон Авакума.

Два века од страдања ђакона Авакума и игумана Пајсија (аудио)

Мењао је млади ђакон, земаљско за вечност,
као многи свети Срби у звезданом роју.
ВеровꞋо је само Христу и у боговечност,
за Господа предао је, младост и лепоту своју.

Categories: Гостинска соба

Tags: Александар Савићевић, литургија, поезија, православље, ђакон Авакум