Хорхе, како нам је сам објаснио, у свом послу не заузима никакав став по питању морала. Може радити против осумњичених или за њих – битно је једино ко плаћа

Наслов истраживачког текста у Харецу: „Људи који убијају истину“

(Харец, 16. 11. 2022)

Једне вечери прошлог јула непознати страни пословни савјетник ступио је преко посредника у контакт с Машијем Мајданом, познатом фигуром у обавјештајним круговима.

У разговору преко Зума неколико дана потом, савјетник – који је имао француски нагласак и носио округле наочале с металним оквиром – рекао је да заступа пословног човјека блиског владајућој породици у афричкој држави француског говорног подручја коју није именовао. Без помпе, савјетник је свом саговорнику објаснио разлог за позив. „Крајем септембра су избори. А према мом клијенту, ти избори се не могу одржати.“

Мајдан се одмах умијешао ријечима да је у питању Чад – пуста земља са слабим ресурсима у срцу Африке, у сталним сукобима. Размјере мисије нису га збуниле, и питања су му била углавном техничке природе: је ли савјетник имао списак телефонских бројева команданата у чадској војсци, или оних који су били против тог потеза?

Савјетник је обећао да ће провјерити и јавити се Мајдану.

Мајдан је у разговору користио псеудоним Макс, као и приликом сљедећег разговора преко Зума, неколико дана потом. Савјетник је том приликом упознао Хорхеа, осебујног човјека који је надаље преузео контакт с клијентом.

Хорхеов идентитет остао је тајна током сљедећих састанака преко Зума, вођених на енглеском. Глас му је био чист, али је слика била замућена. Образац је поновљен и кад су се у разговоре укључила два тобожња савјетника загонетног клијента – један Американац, други некадашњи Израелац.

Комуникација са „Тимом Хорхе“ (Извор: Шпигл)

Хорхе се испоставио као прворазредни трговац. У запањујућем представљању својих услуга клијентима открио је лепезу алата који су му на располагању за постизање постављеног циља: интернет напади, транснационалне дезинформационе кампање[1], фалсификовање докумената, оптуживање политичких противника, ширење клеветничких текстова, крађе база података.

Сваки од тих алата био је инструмент за сламање отпора политичким потезима, или просто ликвидацију (у сваком смислу осим физичког) политичких, личних или пословних супарника клијента.

Без обзира, моралности или дискриминације, Хорхеови алати стајали су на располагању сваком спремном да плати – чак и ако је њихова употреба представљала непосредну опасност по живот.

На једном од састанака Мајдан је предложио дестабилизацију Чада као средство за одлагање избора. На другом састанку, савјетници су објаснили да као изговор за одлагање избора може доћи до експлозије на тржници у главном граду Нџамени. То није одвратило Хорхеа, који је тражио шест милиона евра за вођење кампање.

Хорхе је устврдио да су се он и његово особље уплели у „тридесет три предсједничке предизборне кампање“ широм свијета, од чега „у двадесет седам случајева с успјехом“. Чак и ако је претјеривао, ово истраживање показује да је покушао да интервенише у извјесном броју избора у разним државама у протеклом десетљећу (други текст посвећен је средствима које је употребљавао за постизање циљева).

Наслов у Харецу од 15. фебруара 2023: „Хаковање, изнуда, мијешање у изборе – алати израелских агената хаоса и манипулације“

Да би оставио утисак на муштерије, повео их је у „разгледање“ приватних разговора између министара у владама Кеније и Мозамбика вођених преко Гмејла и Телеграма. Клијентима је објашњено да је Хорхе провалио у преписку виђенијих личности из Африке у склопу пружања услуга другим муштеријама.

Тврдио је и да је одговоран за чувени интернет напад чија је сврха било саботирање референдума о независности Каталоније 2014. године. Испричао је и како му је муштерија платила да помогне да се ухапси канадски модни тајкун Питер Нигард због наводног сексуалног злостављања. Похвалио се и нападом на телефоне опозиционе странке у Нигерији 2015. године, у оквиру предизборне кампање, кад је – како је истрага потом показала – сарађивао са злогласном енглеском консултантском фирмом Кембриџ аналитика.

Наслов у Гардијану од 21. марта 2018: „Безобзирно дјеловање Кембриџ аналитике на прекрајању избора у Нигерији“

Као врхунац услиједило је представљање софтвера какав дотад није виђен. Систем је употребљавао читаву армију аватара[2] (лажних идентитета) на друштвеним мрежама за ширење гласина, узнемиравање, клеветање или хваљење – према захтјеву муштерије.

Поједине дјелатности, лежерно је признао Хорхе, користе се за подизање вриједности криптовалута.

Све се ово може открити јер су и Хорхеови саговорници користили псеудониме. Савјетник из Француске заправо је Фредерик Метезо, дописник Радио Франса у Израелу. Савјетници из Америке и Израела су потписници овог текста.

Аутори текста Гур Мегидо и Омер Бенјакоб, и њихов француски колега Фредерик Метезо (Фото: ZDF)

Истраживачки текст који се овде објављује плод је деветомјесечне међународне сарадње, током које су десетине новинара добрано потегли да провјере што је могуће више појединости које је Хорхе открио у низу снимљених састанака.

Новинари Гардијана, Шпигла, Цајта, Монда, међународног удружења за истраживачко новинарство Пројекат за пријављивање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП), Радио Франса, Хареца, Маркера и других општила радили су у Француској, Кенији, Израелу, Сједињеним Државама, Индонезији, Њемачкој, Танзанији и Шпанији на провјери истинитости Хорхеових тврдњи о свом дјеловању широм свијета. Дошли су до шокантног налаза о поткрепљености великог броја његових навода.

Током истраживања испоставило се да су власници ове отровне међународне машинерије за изазивање хаоса двојица браће из Израела, Тал и Зохар Ханан, који живе и раде у израелском граду Модину.

Истраживачки текст о Тиму Хорхе, како су себе називали у свим представљањима својих услуга и достигнућа, дио је још ширег новинарског пројекта Story Killers, који се бави индустријом изнајмљивања услуга дезинформисања.

Пројекат је покренула и водила организација Забрањене приче, са сједиштем у Паризу, која наставља посао убијених новинара или оних изложених пријетњама.

Читав пројекат Story Killers посвећен је сјећању на Гаури Ланкеш, индијску новинарку убијену у Бангалору 2017, послије хушкања и ширења дезинформација о њој на друштвеним мрежама.

КЕНИЈА

Проглашење изборних резултата августа 2022. године довело је до насиља и њиховог правног оспоравања. На самом почетку покренута је кампања делегитимизације побједника избора, која је још у току.

Извор: Харец

Улога Тима Хорхе: Ханан је прерушеним новинарима приказао проваљене налоге на Телеграму петорице високопозиционираних учесника предизборне кампање Вилијама Рутоа. Руто је побиједио на изборима и сад је предсједник. Двојица учесника предизборне кампање чији су налози проваљени сад се суочавају с оптужбама да су хаковали податке изборне комисије ради „крађе“ избора

„Дјечија игра“

Обавјештајни рад је „слагалица“, рекао је Хорхе, прибјегавајући излизаном клишеу свега петнаестак минута пошто је почео прву презентацију, да би убрзо услиједио мрачан заокрет.

Показујући нам налог на Гмејлу који није био његов, упитао је: „Сад разумијете? Ово је једна мета под именом Фарук. Помоћник је веома важног типа и ушли смо код њега“, рекао је, разгледајући проваљени налог.

Истрагом се испоставило да је у питању Фарук Кибет, десна рука кенијског предсједника Вилијама Рутоа. Проваљивање налога био је дио услуге коју је Хорхе пружао муштерији током предсједничких избора у Кенији 2022. на којима је Руто побиједио свог противника Рајлу Одингу.

Хорхе је још мало претурао по налогу, прије него је прешао на сљедећу мету.

Извор: Харец

Хаковање Гмејл налога, објаснио је Хорхе, било је могуће захваљујући сарадњи с локалним добављачем мобилне телефоније, и уградњи малог уређаја који омогућава да се поруке послате на телефон мете преусмјеравају хакеру.

Поступак замјене шифре код многих интернет платформи, укључујући Гугл, заснован је на провјери идентитета помоћу текстуалне поруке послате на телефон. „Отимање“ поруке омогућава онима који нису власници налога да у њега провале.

Потом су на ред дошли налози на Телеграму. „Знам да у неким земљама мисле да је Телеграм веома безбједан“, рекао је Хорхе неколико минута потом. „Сад ћу вам показати колико је безбједан… Ово је неки министар из, овај, неке државе.“

У горњем лијевом дијелу екрана појавило се име: Дејвис Чилчир. У том вријеме био је шеф Рутоове предизборне кампање, а сад је министар за енергетику у влади Кеније. Пред нашим очима указивао се министров приватни налог – не снимак екрана из далеке прошлости, већ текућа преписка.

Конзорцијум новинара касније је потврдио да је број који се појављивао на екрану заиста припадао Чилчиру.

„Могу провјерити све његове разговоре“, похвалио се Хорхе, „и ући у било коју размјену порука и видјети шта причају“, додао је, улазећи у неки случајно изабран разговор. „Б. му каже то и то“, рекао је, именујући министровог саговорника, жену, кликћући на слику на њеном профилу. „То је активан обавјештајни рад[3]“, рекао је Хорхе. „То значи да ти могу писати.“

Потом је укуцао ријечи „Здраво, како си, драги мој“ у разговор на налогу кенијског министра. „Кад сад притиснем Enter, порука ће бити послата. Видите?“, упитао је, притискајући Send. „Обично сачекам да виде поруку, па је обришем“, објаснио је, одмах бришући послату поруку.

Хорхе нам је исти трик – слање поруке с проваљеног налога – показао још неколико пута током потоњих презентација. То је конзорцијуму новинара пружило прилику да се увјере да је оно што је представљано као хаковање налога то заиста и било.

Прошлог децембра новинар укључен у истраживање ступио је у контакт с једним од прималаца порука с проваљених налога. Упитали су га да погледа на телефону, нашли поруку коју је Хорхе послао с проваљеног налога и замолили га да је документује. То је био доказ да Хорхе није само показивао како се хакује, већ да је заиста и хаковао.

У неколико презентација Хорхе и његово особље показали су нам проваљене налоге електронске поште и Телеграма петоро жртава у Кенији: предсједниковог помоћника Кибета, министра Чирчира, некадашњег посланика Џејмса Оминга Магаре, савјетника у предизборној кампањи Дениса Итумбија и политичког функционера Сајмона Мбугуа.

Пошто је Руто добио изборе августа 2022, поражена страна покренула је кампању правног оспоравања изборних резултата, дијелом засновану на наводима у којима се именују двојица људи у чије је налоге Хорхе провалио пред нашим очима – Итумби и Чирчир.

Ко је убио емуа Емануела?

У неколико презентација Хорхе нам је показивао управљачке екране нечег што изгледа да је најнапреднији досад познат софтвер за манипулацију на друштвеним мрежама.

Софтвер за прављење и активирање аватара зове се AIMS, што је скраћеница за Advanced Impact Media Solutions (медијска рјешења за повећање утицаја, нап. СтСт). Према управљачком екрану, АИМС је у децембру 2022. контролисао тридесет девет хиљада аватара, уз могућност брзог и једноставног прављења нових.

„Имамо Арапе, Русе, Азијате, све. Наравно и Африканце“, рекао је Хорхе, листајући кроз фиктивне налоге.

Извор: Шпигл

Пред нашим очима направио је нови аватар. Пошто је изабрао државу боравка, пол и доб фиктивног корисника, софтвер му је понудио неколико слика (украдених с неког аутентичног налога) како би заокружио профил.

Фиктивни идентитети које направи АИМС могу радити на различитим платформама, објаснио је Хорхе. Гугл, Фејсбук и Инстаграм спадају у лакше. Софтвер може отворити рачуне и на страницама као што су Амазон, Ер-Би-Ен-Би, Редит, Нетфликс, чак и дигиталне новчанике.

Ради заобилажења поступака за провјеру идентитета на сајтовима, текстуалне поруке шаљу се на виртуелне бројеве направљене за аватаре. Пролажење ових провјера чини да је Хорхеове аватаре знатно теже открити као лажне.

АИМС-ови аватари, како нам је показао Хорхе, нису усамљени играчи – у стању су и да пјевају у хору, и могу се активирати да раде усклађено у оквиру кампање ширења порука растурањем објава у различитим временским распонима, имитирајући аутентичне кориснике интернета.

Прављење садржаја такође је аутоматизовано, употребом вјештачке интелигенције. Изабере се тон (негативан, позитиван или неутралан) и систем генерише објаве за које је тешко, скоро немогуће, распознати да их генерише машина.

Хорхеова презентација дјеловала је увјерљиво, али то не јемчи да таква технологија дјелује у живом свијету. Стога смо затражили од њега да видимо како АИМС ради на стварним поприштима на Твитеру и Фејсбуку – другим ријечима, да нам изведе малу демонстрацију.

Љета 2022. друштвене мреже биле су преплављене причом о емуу Емануелу. (За мање упућене у животињски свијет: ему је велика аустралијска птица нелетачица.)

Ему Емануел једна је од животиња Тејлор Блејк, инфлуенсерке која се прославила њиховим снимцима на ТикТоку.

Тејлор Блејк и ему Емануел (Фото: knucklebumpfarms via TikTok)

Да бисмо провјерили шта Хорхе може, дали смо му задатак: да на Твитеру рашири гласину  о Емануеловом прераном угинућу. Одлучено је да кампања носи ознаку #RIP_Emmanuel.

Сутрадан је Хорхеова армија почела засипати Твитер – и у нешто мањој мјери Фејсбук – гласинама о угинућу птице. Током кампање, како смо се сами увјерили, одаслато је на хиљаде порука, дијељења и свиђања.

Хорхе нам је послао снимак екрана Твитера у Словачкој, на ком се види да је #RIP_Emmanuel један од најчешћих, са 1.347 објава само у тој земљи. У Африци, Европи, као и Сједињеним Државама оплакивана је смрт „легенде“; људи су писали колико ће „Емануел недостајати“.

Сутра ујутру, Блејкова се пробудила сва испрепадана. „Пробудих се и видјех да је неко пустио гласину да је Емануел угинуо, и дословно излетјех напоље да видим. Чекао ме је на капији, и те како жив. Емануел није угинуо!“, објавила је на Твитеру 29. јула ујутро.

Неки од њених пратилаца реаговали су бијесно. „Људи само скрећу пажњу на себе“, гласила је једна од порука.

Одговор Блејкове на гласину, и 37.200 свиђања које је добио, само су истакли дејство кампање, која је, према Хорхеу, привукла седам милиона прегледа.

Коментар, похвала, осуда

Кампања #RIP_Emmanuel показала је да је АИМС озбиљна машина. Али провјера њених могућности била је тек први циљ наше кампање. Тобожње угинуће велике птице навело је Хорхеа и особље да нам нехотице открију идентитет неких од њихове мреже аватара, чиме су нам утрли пут за наставак истраживања другим средствима.

Une rumeur répandue pour tester la capacité à mobiliser les twittos.
Sincèrement, le #RIP_Emmanuel ne m’émeut pas.
PS : Toute ressemblance avec un individu bien connu en #France est purement fortuite. pic.twitter.com/ywKt9ferAS

— Yann Le Breton (@yl2235) February 15, 2023

Сад је било могуће пратити профиле који су ширили гласину и анализирати њихово дјеловање у прошлости.

Новинари Монда, Шпигла и минхенске Пејпер трејл медије предводили су подухват.

Прво је у жижи била кампања против Питера Нигарда, осамдесетједногодишњег финско-канадског модног тајкуна који је основао канадску марку која носи његово име и који је, према оптужбама, серијски сексуални преступник.

Испоставило се да је Хорхе пет година шиканирао Нигарда. Циљ му је био да у јавност доспију наводи да је Нигард серијски силоватељ и да изврши притисак да он буде оптужен, изведен на суд и осуђен.

Нигард је у притвору у Канади од краја 2020. и бори се против изручења Сједињеним Државама, гдје би га чекале додатне оптужбе (пошто му се окончају суђења у Канади). Канадског тајкуна су Хорхе и његови аватари називали „канадским Џефријем Епштајном“.

Откриће да је против Нигарда мобилисана АИМС-ова армија потврђено је на потоњем састанку с Хорхеом.

Хорхе, како нам је сам објаснио, у свом послу не заузима никакав став по питању морала. Може радити против осумњичених или за њих – битно је једино ко плаћа. Отуд је мрежа аватара који су на Твитеру објављивали против Нигарда и жалили за угинућем Емануела спровела двије кампање по налогу појединаца тражених ради изручења. Један од њих био је некадашњи високи званичник у мексичкој Агенцији за борбу против криминала Томас Зерон.

Насловница књиге Истине о Југославији нису све за причу (Контекст, Београд, 1994) француског новинара Жака Мерлиноа у којој је објављен разговор из 1993. с Џејмсом Харфом, директором пропагандне агенције Рудер Фин из Америке, у ком Харф каже: „Ми нисмо плаћени да будемо морални.“ (Фото: Кућа за сунце)

МЕКСИКО

Томас Зерон, некадашњи високи званичник у Мексику, побјегао је из земље и посљедњих неколико година борави у Израелу. Мексико тражи његово изручење због сумње да је мучио људе испитиване поводом случаја киднаповања 2014. и нестанка четрдесет троје студената који су се упутили на демонстрације против власти.

Улога Тима Хорхе: Мрежа његових аватара учествовала је у позитивној кампањи у прилог Зерона, преувеличавала његову улогу у хватању нарко барона „Ел Чапа“ Гузмана и тврдила да су сумње против њега „политички мотивисане“

ЕКВАДОР

Браћа и пословни људи Вилијам и Роберто Исајас осуђени су 2012. за проневјеру стотина милиона долара у Еквадору. Њих двојица бораве у САД, а Еквадор годинама тражи њихово изручење.

Улога Тима Хорхе: Армија његових аватара учествовала је у кампањи подршке браћи Исајас, представљајући захтјеве еквадорских власти као политички прогон

Извор: Харец

У једној од презентација преко Зума, упитан за своје везе с појединцима који би могли утицати на америчку владу да помогне властима у Чаду да одложи опште изборе, Хорхе је предложио коришћење услуга двојице људи: Илана Мизрахија, бившег замјеника директора Мосада и савјетника за државну безбједност, и Роџера Норијеге, бившег помоћника америчког државног секретара за Западну хемисферу и „свог бившег ортака“, како га је назвао. Норијега је изгледа и раније радио у име двојице избјеглих еквадорских банкара, објавивши два чланка њима у прилог и осуђујући тадашњег предсједника Кореу на интернет страници једног „труста мозгова“ са сједиштем у Вашингтону.

КАЛИФОРНИЈА

Гувернер Гавин Њусом одлагао је обнављање дозволе за рад нуклеарне електране због тврдњи о безбједносним проблемима при њеном функционисању.

Улога Тима Хорхе: Армија његових аватара учествовала је у кампањи против Њусома, која је окончана септембра 2022, пошто је дозвола за рад обновљена

Конзорцијум новинара открио је деветнаест кампања, у којима је учествовало око хиљаду осамсто аватара за које се сумња да су повезани с АИМС-ом.

Шоу страве и ужаса Тима Хорхе

У Хорхеовим презентацијама била је примјетна разапетост између жеље да се прикажу претходна „достигнућа“ и потребе да се очува анонимност муштерије и ограђивања Хорхеа и његовог особља од одговорности за поступке. Та распетост видјела се у кратком снимку приказиваном током свих његових презентација.

Снимак, у трајању од око два минута, почиње исписом: „Тим Хорхе вам представља: обавјештајни рад по наруџби“. У њему се потом приказују ситуације попут хаковања рачунара, обмањивање новинара лажним информацијама, интернет напади и друге преваре.

Хорхе би повремено заустављао приказ ради пружања објашњења. За разлику од његових тврдњи које смо провјерили, досад није било могуће провјерити да ли је заиста извео дјела на снимку за која тврди да је одговоран.

Према том снимку, Хорхе је стајао иза сајбер напада 2019. године на централну изборну комисију државе коју смо идентификовали да је Индонезија, отприлике мјесец дана прије тамошњих општих избора. У филму је приказан снимак екрана на ком је било видљив напис КПУ (назив изборне комисије Индонезије), а у дну текст „Изборни дан у Југоисточној Азији“. Хорхе је слику пропратио објашњењем да је из политичких разлога његова муштерија захтијевала да га прикажу као противника Кине. Стога су покренули офанзиву, рекао је, „и приказали смо да су сви напади, да је све долазило из Кине“.

Марта 2019. неколико општила, укључујући Блумберг, објавило је вијести о „кинеско-руском“ нападу на рачунарски систем изборне комисије.

Операција под лажном заставом дјелимично је успјела. Стручњак за безбједност података ког је ангажовала изборна комисија изјавио је, према Гардијану, да изгледа да је саобраћај заиста углавном долазио из Кине и Русије, додавши, међутим: „Вјероватно су већином у питању локални хакери, који само користе ове државе као одскочну даску ради заметања трагова.“

Сљедећи дио у снимку „Тим Хорхе вам представља“ односио се на ометање референдума о независности Каталоније 2014. Према снимку, ометање је вршено тзв. DDoS интернет нападима (Distributed Denial of Service, загушивање сајта, што доводи до његовог обарања). Према тадашњем каталонском вођи Артуру Масу, интернет напад пореметио је интернет у Каталонији на референдумско јутро. Референдум, међутим, није отказан, а одговорни ни до данас нису лоцирани.

Хорхе је себи приписао и заслуге за текстове у шпанским општилима из тог времена о наводним везама између сепаратистичке каталонске странке и Исламске државе. Како је то измајсторисано? „Нашли су летке које повезују странку и радикалне исламисте, и обавјештајне службе су покренуле истрагу“, рекао је Хорхе, додавши: „Никад се не зна како ће се ствари одвијати. Лудило.“

НИГЕРИЈА

Приликом избора 2015, опозиционим вођама су ујутро на изборни дан престали радити мобилни телефони. Током предизборне кампање Кембриџ аналитика сарађивала је с кампањом тадашњег предсједника Гудлака Џонатана. Бивши запослени Кембриџ аналитике тврдили су да су им „израелски хакери“ дали тајне податке о здравственом стању и финансијама Џонатановог противкандидата.

Улога Тима Хорхе: Ханан је признао да он стоји иза напада на телефоне опозиционих вођа. Интерна електронска пошта Кембриџ аналитике потврдила је да су Ханан и његов тим ти „израелски хакери“

Извор: Харец

Кратки снимак је приказао наслов с нигеријске интернет странице Вангард. Неколико ријечи је измијењено, што је дјеловало као траљав покушај прикривања о којој се земљи ради, као и напада који је услиједио у јутро изборног дана. „Ово је највећа држава у Африци“, рекао је Хорхе, не одољевши искушењу да открије о којој се земљи ради, „и сва опозиција долази код новинара и показује им да су телефони свих њихових вођа блокирани“, цитирајући наслов из нигеријских новина.

Како ће се током даљег истраживања испоставити, Тим Хорхе дјеловао је у Нигерији 2015. у сарадњи с у међувремену осрамоћеном енглеском фирмом Кембриџ аналитика. Енглески недељник Обзервер објавио је 2018. свједочења да је Кембриџ аналитика користила услуге „израелских хакера“ у Нигерији, као и у карипској државици Сент Китс и Невис.

Извор: Шпигл

Нова електронска пошта до које је дошао конзорцијум новинара показује да су ти хакери заправо Тим Хорхе, повезујући га с понудама за запослење у другим земљама, укључујући понуду за учешће у предсједничкој кампањи Доналда Трампа 2016. године.

Хорхе је приликом приказивања снимка тврдио и да је користио приступ електронској пошти шефа особља тадашње премијерке Тринидада и Тобага Камле Персад Бисесар како би изазвао политичку кризу у тој карипској острвској држави.

Најстарији догађај приказан на снимку догодио се током предсједничких избора у Венецуели 2012. године. Хорхе је признао да је ширио лажне информације ради утицаја на изборе, на којима је побиједио Уго Чавез.

„Враћамо се на питање лажних вијести“, рекао је Хорхе. „Шта је лаж? Својим муштеријама кажем: ако је вјеродостојност испод осамдесет одсто, то је лаж. Али, између осамдесет и сто одсто има простора… да играмо своју игру.“

Тал Ханан, из Модина

За Тим Хорхе први пут смо чули од извора који је сазнао за Хорхеове подухвате. За договарање састанка с Хорхеом искористили смо мрежу посредника, од којих су неки „навучени“ да мисле да му доводе праву муштерију.

Посљедњи од њих био је власник консултантске фирме за медије у израелском граду Хадери, Јаков Цедек. Цедек, који је био присутан на првом састанку преко Зума с Мајданом, ништа није говорио док се говорило о кампањи чији је циљ био одлагање избора у Чаду.

Присутан и такође нечујан током тог састанка био је и Ишај Шехтер, некадашњи оперативац Јеврејског националног фонда, кога на интернет страници консултантске фирме Горен Амир описују као „директора за стратегију“.

На сљедећем састанку преко Зума, на ком је представљано како се проваљује у налоге, био је и Шуки Фридман, пензионисани безбједњак кога је Мајдан описао као „члана нашег језгра“. Фридман је међу некадашњим безбједносним званичницима познат по врбовању веома чувене особе коју не можемо именовати. Он је, међутим, у причи о Тиму Хорхе само пратећи актер.

Заједничко за људе који су водили презентацију је употреба псеудонима – Макс, Хорхе, и још једна индивидуа која ће се појавити касније, Ник. Максово право име (Мајдан) сазнали смо брзо, пошто је неопрезно користио израелски број телефона.

Хорхе је био опрезнији. С нама је разговарао искључиво с индонежанског броја, не откривајући лице, током првих пет мјесеци тврдећи да не дјелује из Израела.

Кад смо га питали да ли је за услуге хаковања у иностранству добио дозволу одговарајуће агенције израелског министарства одбране, устврдио је да се то питање не односи на њега. „Сва та го*на су за израелске фирме. Ми нисмо Израелци. Ова технологија је из Џава Селатана (области у Индонезији)… У ствари, имамо уред тамо (у Индонезији), ако вас занима. Само ми јавите кад долазите.“ Завршио је са „селамат малам“, „лаку ноћ“ на индонежанском.

Послије доста труда, дошли смо до поузданих података ко је Хорхе. Право име му је Тал Ханан, педесетогодишњи Израелац рођен у Горњем Назарету (данашњи Ноф Хагалил), и живи с породицом у Модину. Убрзо пошто смо открили ко је, Маркер је на ивриту објавио истраживачки текст у ком се његово име успутно помиње.

Чланови Тима Хорхе: лијево: Хорхе – право име Тал Ханан (51); вјештине: хаковање, политички корпоративни обавјештајни рад, дезинформације; улога: шеф; искуство: консултантска дјелатност у области безбједности и одбране; десно: Ник – право име Зохар Ханан (55); вјештине: обавјештајни и хакерски рад по поруџбини, операције утицаја; улога: извршни директор; искуство: некадашњи обавјештајац, стручњак за полиграф; у средини: Макс – право име Маши Мајдан (63); вјештине: психолошко ратовање, операције утицаја; улога: консултант, стратегија; искуство: некадашњи обавјештајац (Извор: Харец)

У том тексту се каже да је Ханан пријатељ и пословни сарадник Мартина Родила, држављанина Венецуеле, који је претходно радио за Међународни монетарни фонд. Блумберг је објавио да је посредовањем Ханана постао извор Мосада у борби против финансијских фондова Хезболаха и иранског тероризма у Латинској Америци. Родил је у Шпанији под истрагом за изнуду некадашњих званичника у Венецуели.

Ханан је био активан у безбједносним пословима знатно прије појаве друштвених мрежа. Године 1999. основао је компанију Демоман интернешенел, укњижену на његовој кућној адреси у Модину, која је имала чак и извозну дозволу израелског министарства одбране.

На њеној интернет страници дате су уобичајене фразе таквих фирми о борби против тероризма и обуци безбједносних снага. Нећете наћи ни ријечи о аватарима, хаковању ни нападима преко интернета.

„Појма немам како се Ханан нашао на том мјесту. Нема никакво искуство у обавјештајном раду, и служио је у некој непознатој ваздухопловној јединици. Али знам да има везе с високопозиционираним и веома озбиљним људима у обавјештајним агенцијама у Израелу и САД“, рекао нам је бивши припадник обавјештајне службе Израела који је сазнао за Хананову дјелатност.

Француски новинар на продају

Док се наш труд на откривању Хананових подухвата настављао, датум планираних избора у Чаду је прошао – и избори су заиста одложени. Ни Ханан ни новинар на тајном задатку с тим нису имали никакве везе. Прича из наслова испоставила се као случајност.

Како је вријеме пролазило, Ханан је постајао мање сумњичав. Кад смо му рекли да долазимо у Израел и да би нам било драго да се видимо, заборавио је да нам је раније тврдио да не ради из Израела и позвао нас код себе у Модин.

Канцеларије му се налазе на другом спрату безличне, полупразне пословне зграде прекопута трговачког центра у индустријској области.

На главним вратима нема никаквог имена ни знака. Просторија у коју су нас увели, претходно затраживши да оставимо мобилне телефоне на улазу, било је велико и не нарочито упечатљиво склониште, које се нико није потрудио ни да украси ни да дизајнира – осим нечег што је дјеловало као сувенири из иностранства, и папирних чаша за кафу с написом „Слободна љубав“.

Ханан нас је чекао, ни не покушавши да се камуфлира: необријан, харизматичан, весео, пун самопоуздања.

На почетку састанка спекулисао је шта ће се још све наћи на лаптопу Хантера Бајдена: „Знате колика је разлика између завјере и истине?“, упитао је, и по обичају сам одговорио на своје питање: „Осамнаест мјесеци.“

До Ханана је сједио Мајдан, а с друге стране Ник. Представили су нам га као „извршног директора компаније“. Испоставиће се да је у питању Зохар, брат Тала Ханана. Зохар је радио за израелску безбједносну агенцију и био стручњак за полиграф.

На састанку је Тал Ханан устврдио да има више од сто запослених. Можда је донекле претјеривао. Према нашој процјени, простор у ком смо били могао је примити двадесетак запослених. Рекао је да има канцеларије и у Индонезији, Босни и израелском технолошком чворишту Херцлији, и још запослених у Украјини. Уред у Херцлији, напоменуо је, служи другој компанији коју је тврдио да посједује, Deep Impact, која, како је рекао, користи АИМС за вјештачко подизање вриједности криптовалута.

Разговор је вођен дијелом на енглеском, дијелом на ивриту. Почело је расправом о новом циљу: изазивању проблема између предсједника Чада и једног пословног човјека. Потом је Ханан поновио свој редовни програм проваљивања у електронску пошту и налоге на Телеграму, при чему су овај пут мете биле у Индонезији и Танзанији.

Једна услуга за коју смо овом приликом сазнали је убацивање текстова с лажним информацијама у француска општила.

ФРАНЦУСКА

Телевизијски водитељ Рашид Мбарки суспендован је послије интерне истраге телевизије БФМ послије објављивања низа необичних извјештаја, наводно у име заинтересованих страна, без знања и сагласности уредника.

Улога Тима Хорхе: Интерна истрага покренута је пошто је Ханан током састанка с новинарима на тајном задатку тврдио да може испословати да се у француским медијима објаве текстови које он припреми. Новинарима је показао кратки исјечак из емисије за коју тврди да је припремљена по његовом сценарију. Новинар који је објавио извјештај био је Мбарки

Ханан је показао исјечак из емисије објављене на телевизијском каналу БФМ неколико дана прије тога, тврдећи да је урађена према његовом сценарију. У њој је водитељ Рашид Мбарки устврдио да ће америчке санкције руским олигарсима довести до незапослености десетина хиљада људи усљед смањења активности на пристаништима у Монаку у којима олигарси остављају своје јахте – што није био вјероватан развој догађаја.

Извор: Харец

Пошто је прилог дјеловао неуобичајено, конзорцијум новинара ступио је прошлог мјесеца у контакт с управом БФМТВ-а, што је навело директоре канала да покрену интерну истрагу, која је додатно довела у питање Мбаркијево извјештавање. Новинар је суспендован, а у француској штампи појавили су се текстови тим поводом. Мало ко је знао, међутим, да је све почело успутном напоменом Тала Ханана у његовом уреду у Модину.

Нису се, међутим, све Хананове тврдње испоставиле као тачне. На састанку у Модину представио је резултат још једне операције коју је наводно водио, што се испоставило као блеф. Приказао нам је наводну интерну презентацију кампање ривала његових клијената у „једној латиноамеричкој држави“. Послије смо утврдили да је у питању јавни извјештај у ком нема никаквих тајни и који се може наћи претрагом на Гуглу.

Сазнали смо и да су се у најмање два случаја некадашње Хананове муштерије пожалиле да су се финансијски извјештаји које су од њега купили испоставили као непоуздани и, чак, фалсификовани.

Један од наводно фалсификованих извјештаја продат је прије више од десет година тајној израелској агенцији. „Државу је коштао стотине хиљада долара. Информације из њега су провјерене, и већина њих испоставила се као потпуне бесмислице – очигледан фалсификат“, рекла је особа упућена у појединости. Други извјештај наводно је продат муштерији у Босни.

Наслов у њемачком Цајту од 24. марта 2023: „Александар Вучић и Тим Хорхе: Фалсификовани скандал“, уз поднаслов: „И српски предсједник користио је информације једне израелске хакерске скупине. Фалсификованим банковним рачунима покренуо је кампању против политичког противника“

КАНАДА

Финско-канадски модни тајкун Питер Нигард чека на суђење у Канади и изручење САД по оптужбама за трговину људима и силовање.

Улога Тима Хорхе: Њихова армија аватара учествовала је у кампањи против Нигарда. Ханан тврди да је дошао до првог тајног споразума Нигарда с једном од својих жртава, у то вријеме шеснаестогодишњакињом. „Платио јој је сто хиљада долара“, према Ханану

Према Ханану, муштерија је платила много за његов рад. „Коштало је милионе – много милиона. Пет година рада. Пет!“

„Идемо даље“

Током састанка у Модину Ханан нам је показао и копију чека за који каже да потиче из проваљене електронске поште. Испричао нам је шта би се с тим све могло урадити. „Узмем чек… Фалсификујем донацију једном од кандидата на изборима“, рекао је.

„Има ли уопште више избора без ових го*ана?“, упитали смо, покушавајући увући Ханана у расправу поводом приче о фалсификованој донацији.

„Нема“, одговорио је штуро.

„У реду. Каква је онда сврха избора?“ питали смо га.

Ханан је игнорисао питање, али је Мајдан покушао да одговори. „Слушајте“, почео је, али прије него је наставио, упитасмо га: „Излазите ли на изборе?“

„Наравно“, одговорио је.

„Али знате како ствари функционишу.“

„Слушајте, ви говорите о другим мјестима. Није да овде (у Израелу) тога нема. Овде су други механизми.“ Застаде на тренутак. „Али, слушајте, неко ми је једном рекао: ,Гдје је вјера, ту не влада логика.ʻ Кажем то са жаљењем“, рече.

Мајдан не оставља утисак лошег човјека. Савршено је нормална индивидуа. Израелац у својим шездесетим, који је радио у безбједносним службама, који живи у срцу земље. У сваком погледу је попут оних који пуне градске тргове суботом вече протестујући против Нетанијахуовог удара на демократију.

Мајдан се мучио да срочи смислену реченицу. Изгледало је као да му је тешко да нађе ријечи.

„Ви ми реците: ,Ја сам човјек вјере, носим кипуʻ“, рекао је, показујући на „савјетника“ с кипом који је присуствовао састанку. „И ја сам вјерник“, рекао је. „У потпуности сам секуларан, али сам и човјек вјере… и то ми даје толико снаге.“

Разговор се наставио још неколико секунди. Али, баш кад је изгледало да бисмо могли навести Мајдана да прича о том шта говори сама особа чија је професија уништавање демократија – управо тада Ханан је прекинуо разговор.

„Људи, идемо даље“, рекао је, и показао нам још једну проваљену поруку електронске поште.

Strani mediji iznose nove detalje o Vučiću, Izraelcima i „aferi Mauricijus“ https://t.co/4UChEOpORg

— TV N1 Beograd (@n1srbija) March 24, 2023

Реаговања на наш текст

Тал Ханан и Зохар Ханан одбили су да одговарају на питања. Тал Ханан је рекао „да није учинио ништа лоше“. Зохар Ханан је рекао: „Читав живот радим по закону!“

Демоман интернешенел, Шуки Фридман, Јаков Цедек и Рашид Мбарки одбили су коментар.

Адвокат Машија Мајдана одговорио је: „Противно наводима у вашем упиту, господин Мајдан није, нити је икада био повезан с компанијом или ентитетом под називом ,Тим Хорхеʻ, и никако није пословни ортак у таквом предузећу. Заправо, док није добио ваш упит електронском поштом, г. Мајдан никад прије није чак ни чуо за име ,Тим Хорхеʻ, па није ни могао бити ,дио језграʻ те компаније, како погрешно наводите.“

Ишај Шехтер је одговорио: „Никад нисам имао никакве пословне односе с Хорхеом ни Талом Хананом. Не знам, нити сам упознат с наводно незаконитом или лошом пословном праксом његовог тима. Да рашчистимо – никад нисам учествовао у повезивању ни посредовању између г. Хорхеа и било ког клијента. Не разумијем зашто неко покушава да умијеша моје име у тај случај осим уколико та особа покушава да ми нанесе штету.“

Илан Мизрахи је прокоментарисао: „Познајем Тала Ханана, али никад нисам учествовао у његовом пословању.“

Гур Мегидо и Омер Бенјакоб

С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари

[1] Операције ради успостављања утицаја – кампање које користе традиционална и нова општила ради манипулисања јавним дискурсом; изворно војни појам, ово средство психолошког ратовања сад се нуди и приватно

[2] Аватар – непостојећа особа која, за разлику од бота – аутоматизованог налога активног на једној мрежи – има сложен дигитални идентитет; њом се рукује као киборгом на више платформи, без могућности откривања

[3] Рад с метом не само ради пасивног прикупљања обавјештајних података, већ и стварања активних обавјештајних података – примјера ради, мета може бити не само проваљена, већ се у њено име могу слати поруке, и тако доћи до још више података

Categories: Гостинска соба

Tags: Гур Мегидо, Омер Бенјакоб, Тал Ханан, Тим Хорхе, Харец, пропаганда