Посланик украјинског парламента Јарослав Железњак написао да Украјинска православна црква сада има девет месеци да прекине везе с Руском православном црквом
Резултати гласања у Ради Украјине (Извор: Фејсбук)
Украјинска Рада данас је усвојила закон који ће омогућити забрану рада Украјинске православне цркве на територији те земље, јављају медији.
ТАСС подсећа да је председник украјинског парламента Руслан Стефанчук недвосмислено изјавио да ће усвајање овог закона довести до тога да УПЦ „буде забрањена“, односно, да „нацрт закона претпоставља њено моментално забрањивање“.
„Украина.ру“ јавља да је за закон гласало 265 посланика.
Медији наводе да закон ступа на снагу у року од 30 дана.
Посланик украјинског парламента Јарослав Железњак написао је на Телеграму да УПЦ сада има девет месеци да „прекине везе с Руском православном црквом“.
Руска православна загранична црква тим поводом изразила је саосећање верницима, јавља ТАСС.
Подсетимо, Владимир Зеленски најавио је 10. августа да власт припрема закон који ће „ојачати украјинску духовну независност“ и „лишити Москву могућности да ограничава слободу Украјинаца“. Посланик Раде Владимир Вјатрович раније је за „Униан.нет“ објаснио да закон има за циљ забрану рада РПЦ у Украјини и повезаних са њом структура, чији се центри налазе у Москви.
Нацрт овог закона усвојен је у првом читању у октобру 2023. Ипак, његово усвајање неко време било је паузирано.
Портал „Политика страни“ објашњава да за то има више разлога, а један од њих била је и бојазан Кијева од могуће реакције САД, и то посебно Доналда Трампа, уколико би он поново дошао на власт.
Портал додаје да је, упркос томе што је закон гурала власт, и у самом кабинету Зеленског било доста оних који су били против његовог усвајања. Како се наводи, они су се бојали потенцијалног раскола власти и заоштравања међуверских тензија.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Ма да им одма’ аутокефалност дамо ми (и тако спречимо друге да то учине)? Или да сачекамо да митрополит одлежи коју на робији?
Какав је протокол, зна ли се шта?
Вратоломијини плодови, између осталог. Створио је паралелну институцију, непризнату додуше од већине помесних цркава да замени канонску, ако је канонска још увек пошто се нешто појављивало да су се одвојили од МП. Или су само из назива избацили, али ни то нису требали да ураде, ако су урадили. Ако су се одвојили од МП онда су они у расколу па последице треба посматрати узимајући и то у обзир. Тешко и жалосно свакако. Озбиљна опомена и лекција за све православне који могу да дочекају исто. Ми смо већ имали искуство са Вратоломијиним упадом у канонску јурисдикцију наше помесне цркве. Из коментара изнад и већине реакција је јасно да није баш најсрећније решен случај. А ево сад имамо прилике да видимо како изгледа друга опција. О озбиљној одбрани од таквих покушаја ломљења вратова и кичме треба озбиљно засести и озбиљно се позабавити тиме на нивоу читавог Православља. Народ страда највишe, а то вапи пред Богом.
Увалиће нас Вратоломија у још веће проблеме ако се и њиме на време не позабавимо, а већ каснимо. Спрема још занимљивију годину која је тек пред нама. Превентива је пола здарвља. Не треба чекати да се деси па тек онда сагледавати шта се десило и реаговати, ако уопште.
Каже баш данас апостол Павле:
„Држите се љубави, и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.“
Да примењујемо у мери у којој можемо. Да држећи се љубави макар антиципирамо будуће догађаје ако не можемо баш да пророкујемо.
Коментар Митрополита Леонида
преузет са правблога
Митрополит Леонид (Горбачов) о забрани УПЦ:
Данас су Украјинску православну цркву, која је без МП, званично забранили посланици украјинског парламента. Семафор Раде је показао, да је огромна већина гласала за забрану УПЦ. У овој одлуци нема ништа изненађујуће, јер је она прочитана* већ у почетној фази доласка укронациста на власт.
Само одлучне акције целе УПЦ су могле да спрече ову самовољу. Руководство је морало да позива вернике не само на молитву, већ и на дела грађанске непослушности. Крстни ходови, усрдно стајање, звона за узбуну у свим медијима итд. Ништа од овога није урађено. Постојала је само појава покушаја.
Сваки руководитељ УПЦ је показао малодушје и решавање сопствених проблема. Са изузетком неколико архијереја, чији глас сада звучи позивајуће, укључујући и оне у тамницама, руководство УПЦ није прошло испит зреле храбрости и пожртвованог служења својој пастви и земљи.
Зашто се то догодило? Постоји неколико разлога. Један од главних, по мом мишљењу, је одрицање од Мајке Цркве и кршење канонских правила. Присталице идеје „договора“ [са антицрквеним властима] покушале су да преживе „страха ради јудејског“. А нужно је било давати отпор. Требало је отворити духовни фронт и борити се. За веру, за људе, за истину. Ово, што се догодило – закономерни, природни је резултат. Ово је најтежи испит за верујући народ. Али ово је такође јасан пример тога, шта се може догодити када покушате да се договорите са насилником.
Специально для Ценности.РФ
*) претпостављена, узета у обзир
@Серафима
Лако је али неморално и нељудски солити памет (или утрљавати со у отворену рану) онима који су у паклу укронацистичке озверено-осотоњене страховладе.
Шта је следеће, отворени позив на туђе мучеништво, не својим примером него из комфора лаптоп јуначења?
„Признајемо и ми правило, које су оци наши издали, а које гласи: „Ако је царском влашћу основан нови град, или у напред се оснује, у таквоме случају разређење Црквених послова нека следи разређењу државном и грађанском.““ (38. канон Трулског сабора/ Пето- шестог васељенског) (преузето са интернет стране pravoslavlje.net).
„Епископи свакога народа треба да познају првога од њих и да га сматрају као главу, и ништа важнијега да не предузимљу без његовога знања, него сваки нека предузимље само оно што се тиче његове епархије и подручних места.“ (34. Апостолски канон/правило) (преузето са истог места).
Ова два канона би требало да донекле илуструју дух православља када се говори о територијалном устројству Цркве. Наиме, сваки православни народ има право на своју аутокефалну цркву (34. ап. кан.) и Црквена организација треба да следи државну односно грађанску (38. к. 4. саб.).
Разлог због кога треба тако чинити је управо да би се предупредиле ситуације попут ове описане у чланку.
Црква није политичка организација и њен задатак је увођење људи у Царство Небеско и зато јој не треба постављати искушења да се сукобљава са земаљским властима. Штавише, у посланицама ап. Петра и Павла истиче се потреба поштовања оних који су на власти.
Треба истаћи и то да се дељењем територије једне помесне Цркве ништа не губи на квалитету уколико сви новонастали делови остану у заједници једни са другима у Христу.
Руска Црква је, и поред тога што је Украјина добила своју државу и што су Украјинци признати као народ чак и од саме Русије, њиховој Цркви дала само аутономију а не и аутокефалију која им канонски припада (као уосталом и белоруској Цркви) желећи да их задржи у потчињеном статусу и то је довело најпре до побуне и неканонског отцепљења једног дела украјинске Цркве затим до мешања у све то једног крајње проблематичног фактора- Истамбулског патријарха који је, такође неканонски, дао аутокефалију отцепљеном делу, и- ево сада, до забране рада оног дела Цркве који има своје седиште у непријатељској земљи. След догађаја који није могао бити неочекиван са обзиром на политичке прилике.
Ово су питања која би требало решавати на саборима, али се чини да је време сабора прошло (онај на Криту боље да није ни одржан) и да Црквом (као институцијом) не управљају теолози већ црквени политичари који се заклањају иза државних сила.
Замислите лекара или хируга који неморално указује на узрок или узме па одсече оно што се више спасти не може, а прети да угрози и сам живот. Уместо да морално седи гледа и сажаљева ћутке. Не знам на основу чега сматрате да је Ваш приступ моралнији? Светог Писма. Онолике пророке са страшним упозорењима слао Бог узалуд. О интервенцијама да не говорим. Па и за крај оставио упозорења. Са све узроцима наведеним и последицама које уследе. Која служе да ми можемо да се оријентишемо према њима и исправљамо и да нам укаже какав приступ треба да имамо. Не знам где је то Бог назначио да само треба бесплодно сажаљевати, а не заузимати проактиван приступ свему. Нема шта ко да соли или не соли реалност се сагледава са духовним узроцима. Све друго нити је добронамерно нити је од икакве помоћи. Али Ви боље знате и од Митрополита Леонида и од Светог Писма и Ваше морално гледиште да не треба гледати и на могуће узроке и кајати се ће допринети да им буде боље овде. Ко год да страда.
Светолик
„Ово су питања која би требало решавати на саборима.“
Управо тако је требало. На сабору донети такву одлуку да то би то било са благословом Духа Светога. Овако са неблагонаклоним ставом ко зна колико архијереја, није једини вероватно Леонид, не може ни да се очекује да буде ишта лакше. Не мора никакво званично проклетство да постоји довољна је најмања озлојеђеност да нанесе штету. Свети Порфирије Кавсокаливит тако каже.
А и текућа упозорења Божија се игноришу. То је хуманистичко – папистички принцип. Бог ће се нашим одлукама и људским поимањима руководити. Господ би рекао иди од мене Сатано јер не мислиш што је Божије него што је људско.
Onufrije Berezovski, poglavar Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovske patrijaršije), tokom liturgije u povodu 32. godišnjice svoje vladičanske hirotonije, prolio je na sebe iz Putira vino – simvol krvi Gospodnje.
Ukrajinske duštvene mreže preplavljene su komentarima o incidentu koji se juče desio u Kijevsko-pečerskoj lavri, glavnom pravoslavnom svetilištu u toj zemlji.
Onufrije Berezovski, poglavar Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovske patrijaršije), tokom liturgije u povodu 32. godišnjice svoje vladičanske hirotonije, prolio je na sebe iz Putira vino — simbol krvi Isusa Hrista.
Takav incident se u pravoslavnome svijetu smatra lošim predznakom.
Napominje se da je tokom liturgije, Pitirim Starinski, mitropolit mikolajevsko-voznesenski, koji je sasluživao, doživio srčani udar, uslijed čega je izgubio oslonac i gurnuo Onufrija — a ovaj je prolio vino iz putijera po sebi.
Mediji bliski UPC (MP), inače veoma ažurni da reaguju demantijima, relativizacijom ili negiranjem na druge nepovoljne medijske izvještaje, nijesu se ovim povodom oglašavali.
Citiraju se bogoslužbene knjige: „Ako zbog nepažnje sveštenika tokom službe kapne Božanska Krv, onda će smrtno sagriješiti”.
„Ako kapne na ‘дошку’ [gornju ploču časne trpeze, prim], neka se sagne, pa neka je liže jezikom; ako je to nemoguće, onda je potrebno dobro obrisati sunđerom, pa ispolirati ‘дошку’, strugotine spaliti na čistom kamenu ili cigli, a pepeo zakopaj kod crkve na odgovarajućem mjestu“, navodi „Навчальні відомості”, stari bogoslužbeni priručnik.
Ukrajinski mediji dodaju da je, tokom incidenta, isprskan antimins, u koji su ušiveni fragmenti svetih moštiju; i to onaj koji je pripadao mitropolitu Volodimiru Sabodanu (1935-2014), Onufrijevom prethodniku, a koji je, prema nekim mišljenjima, nakon ruske aneksije Krima namjeravao da izdvoji UPC (MP) iz Moskovske patrijaršije — ali ga je smrt preduhitrila.
„Odežda koju je Onufrije poprskao pripada mitropolitu Volodimiru. Sada bi, prema crkvenim pravilima, trebalo da se spali. Ono što se dogodilo veoma je uznemirilo sve prisutne na liturgiji. Mitropolit Onufrij je utučen napuštio službu”, navodi portal „Лівий Берег” (lb.ua).
Ukrajinski vjerski stručnjak, Dmitro Gorjevoj, smatra da „Gospod poručuje sveštenstvu Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini da rade nešto pogrešno“.
Obično crkvena tradicija to tumači kao odvraćanje Boga od nekog čovjeka, napuštanje blagodati i tako dalje“, citira Gorjevoja portal „Главком: Новини України і світу“ (glavcom.ua).
Смањи мало
Нисам ја солила памет, моја лична су она два коментара изнад са ограниченим сазнањима, а то што сте доживели као сољење памети и ране и непостојеће позивање на било чије мучеништво је прекопиран коментар Митрополита РПЦ. Чак нисам била ни обавештена тачно о њиховом статусу. Па сам тражећи да се обавестим наишла на прекопирани текст. А Ви сте прилично агресивно хуманистички насрнули, као и увек не аргументовано, него са измишљеним и надодатим тврдњама за које оптужујете људе. Да се за лаптопом јуначе. Ако и имате замерке на анализу Леонидову зашто је до тога дошло, њему би требало то да проследите. За то јуначење за лаптопом и позивање на мучеништво…..