У Типицима за претходне године службе Светим Србима биле су „предвиђене“ за повечерје. Ове године нема их ни на повечерју
Извор: Фејсбук ђакона С. Попратњака
Прославили смо Преподобног Симеона Мироточивог (у свету великог жупана Стефана Немању), а да то овогодишњи типик не показује. У наслову дана 26/13. фебруара, додуше, стоји да је тог дана његов спомен, али се то у служби нигде не види. У Типицима за претходне године службе Светих који су просијали у роду српском биле су „предвиђене“ за повечерје. Ове године нема их ни на повечерју. Објашњење, дато у предговору, помало је чудно и своди се на избегавање непотребног, те тиме лакше коришћење књиге. Изузетак су празници Светог Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског (црвена слова), као и празник Светог Арсенија Сремца (претпостављам због тога што је слава једне од богословија). Поставља се питање – ко ће прослављати Свете Србе, ако не ми, који смо њихови потомци по духу и телу Христовом. Или би бар требало да будемо. Прошле године објашњење (у предговору) било је да се треба саобразити прослављању празника на нивоу васељенске Цркве. Дакле, да прослављамо као и остали православни. То донекле звучи у реду. Нажалост, мишљења сам, само донекле. Руси, рецимо, „својим“ светима готово увек дају предност. Такође, заједничко слављења непокретних празника је немогуће између помесних Цркава које имају различите календаре. Специфичност СПЦ је и начин прослављања празника Светог Саве (27/14 јануар). О култовима светих и посебним празницима које има свака помесна Црква не бих овом приликом. Рећи ћу само да се између осталог у томе види лепота Православља.
Елем, нећу да дужим. Оне који раде на изради Типика за ову и претходне године треба похвалити за труд и захвалити им на љубави коју су принели свима нама на дар! Ипак, указати на грешке, или бар оно што сматрам грешком, мислим да ми је обавеза. Обећавам свакако како ћу се потрудити да ово буде моја последња објава на тему Типика за ову годину.
P. S. Посебно ми је бесмислен детаљ био празник Пресвете Богородице Млекопитатељнице. Наиме, овај празник је у Типику означен црвеном бојом (као велики празник), али у самом поретку за тај дан, ове службе нигде нема.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница ђакона Сергеја Попратњака)
Послушајте још
Categories: Гостинска соба
И то је један од многих знакова тихе антисветосавске фанариотизације, односно регрцизације и релатинизације Српске Цркве и враћања њеног у „небиће“ грчко-латинске екумене и грчко латинске хегемоније, која у надирућем свету антихриста јесте и може бити у хришћанском смислу само пука фикција, лажна хаљина слугу нечастивих..