Срећна нам Крсна слава Стефанове и свеСрпске Републике, поручује свештеник Дарко Ђого
Извор: Друштвене мреже
Свети првомученик и архиђакон Стефан
Светог првомученика и архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем. А последње речи су му биле: „Господе, не урачунај им грех овај”
Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика – архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.
Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Извор: СПЦ
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне старешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога.” То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.
Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.
А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.
Последње речи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај.”
Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве”. Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.
(Сајт СПЦ)
Молитва св. првомученику и архиђакону Стефану
О, Свети Великомучениче Христов Стефане, који си Бога прославио својим страдалним моштима, не заборави нас, који кроз многе невоље и искушења пролазимо, већ се моли Многомилостивом Богу да подари мир свету, да удаљи непријатеља који је устао због Божијег гнева, грехова наших ради.
Моли се, угодниче Божији, са истим усрђем са којим си се молио за своје убице, да се од нас удаљи гнев безбожника, и да Господ одбрани нас, свој новоизабрани народ, како бисмо твојим молитвама били спашени и да бисмо могли хвалити неизрециву милост Божију, и тебе величали у векове векова, амин.
О. Дарко Ристов Ђого: Срећна нам Крсна слава Стефанове и свеСрпске Републике!
О празницима се у мени свакако ковитлају радост и сјета, успомене и питања гдје свијет и Отаџбина и мој мали свијет у њима иду… Ковитлају се магловите успомене из дјетињства, из јануара 1992, у којима је много шта несигурно, али неки осјећај времена и спомен драгих лица сигуран и стамен као Милост Божија која нас гледа и када то не знамо. И размишљам о покољењу мога оца и разлици између њих и нас. Ми их данас с правом гледамо као див-јунаке, као мученике и ратнике, заточнике једне идеје неугасиве – идеје Завјета и Отаџбине Србинове. И у томе блиједе све њихове људске слабости, као ништавне, као непостојеће, само пред једном али најважнијом њиховом особином – способношћу да се жртвују без одлагања, одмах, овдје и сада, да одговоре, као хајдуци, да текну и утекну и на страшном мјесту постоје, без жалбе на стварност, без очекивања да им то страшно бреме преузме неко други или бар одложи час када се треба поћи неодложним путем славе и страдања.
Било је то покољење у коме није било „а може ли то касније?“ и „зар баш мора тако?“ и „а може ли то неко други?“. Не може – мораш ти и морамо ми. А када човјек прегне, онда му Христос и Његов првомученик дају махове.
Зато и данас не вриједимо ни колико мислимо да вриједимо ни колико друге убиједимо да вриједимо. Вриједимо колико сада и одмах хоћемо и можемо, уз помоћ Божију. Јер ко ће – ако не ми? и када – ако не сада?
Срећна нам Крсна слава Стефанове и свеСрпске Републике!
(Телеграм канал о. Дарка Ђога)
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Веома добро обликована и изречена честитка!
И, требало би, коначно једном, да смо Срби а не Српи!
Срећан ти рођендан и срећна слава Српска Републико, ти наше друго плућно крило, с оне, леве стране Дрине, грудне кости, а никад границе, једне, вечне Свесрбске државе.
Надахнута бесједа протојереја Дарка посвећена дану Св. архиђакона Стефана и крсној слави Српске. Но овај дан је и рођендан Српске, на коју хијене, што ове у комшилуку забраздиле у србофобији, што ове међу Србљем у аутошовинизму заробљене, зањишташе.
И једна и малициозна паљба и хистерија.
Као и сваке тако је и ове године, претходних дана, низом примјерених манифестација обиљежен рођендан Српске, тридесет и други. Полагање вијенаца у свим градовима Српске и подсјећање на оне који су уградили највише у темеље Српске, свечана академија, свечани пријем код предсједника, кроз литургије и кроз духовну компоненту увеличан је овај дан, бројни културни, умјетнички и други садржаји. Баш како и треба бити и како доликује.
Све то је завршено величанстеним дефилеом у Бањој Луци и умјетничким програмом након тога.
И која ријеч о историји оспоравања. Дан Републике Српске два’ес година ником није сметао, а онда је неки Бакир пред уставним судом државне заједнице БиХ ударио на овај дан. Сама прва и касније друга одлука уставног суда су исмијавање правде и силовање интелекта у покушају, упрошћено Српска има право да празнује Дан Републике (зато је флоскула „неуставан дан РС“ коју понављају у ефбиху будаласта) али један члан Закона о празницима (наводно) није у складу са неким члановима устава БиХ. Образложене како се до тога дошло је бесмислено али да не ширим причу.
Оно што је битно јесте порука Србима кроз овакво силовање интелекта у покушају, ако се ударило на дан када ратни хаос није ни почео, који не може осим идиотским конструкцијама бити уводом у било шта (шта би онда рекли за 1.март и шта је услиједило након тога), дан који ником нормалном не може сметати, онда се може ударити на било шта што је Србима мање или више свето, закључно са вјерским благданима или неким личностима из историје попут Светог Саве који Србима пуно значе.
И ту је пређен рубикон, Срби у Српској су то разумјели,схватили позадину пасјалука, зато се након тог удара прије свега на српско биће, овај дан обиљежава достојанствено, без било каквих рђавих порука али свечаније и величанственије него ранијих година.