На Косову косови се чују, / Метохијом звона одјекују, / нека свако чује речи ове, / шта је српско, то се српски зове!
Текст: проф. др Драган Вукасовић
Аранжман: Никола Бирач, Небојша Брдарић и проф. Дејан Анђеловић
Музика: Небојша Брдарић и проф. Дејан Анђеловић
Вокал: проф. Дејан Анђеловић
Ђаковицо под Чабратом граде,
Јаков теби дивно име даде,
Граде Пећи можеш свима рећи
да си име добио по пећини.
Још Дреница дрењина је пуна,
град је Призрен Душанова круна,
Урошевцу Урош име дао,
а Србицу Бранковић назвао.
У Гњилану често шљиве гњиле,
Брезовицу брезе надвисиле,
док Обилић свето име носи,
Ораховац орахом поноси.
На Косову косови се чују,
Метохијом звона одјекују,
нека свако чује речи ове,
шта је српско, то се српски зове!
Митровицу по Митру назваше,
у Липљану липе мирисаше,
Грачаницу Милутин сазидао,
а Дечану Дечић кумовао.
У Јунику јунад су товили,
на Паштрику Паштровићи били,
док Драгашу Драгаш име дао,
Вучитрном вук завијао.
А у Лешку лешници су цвали,
место Исток по сунцу назвали,
пуно глине беше око Клине,
на Коритнику корита с висине.
На Косову косови се чују,
Метохијом звона одјекују,
нека свако чује речи ове,
ШТА ЈЕ СРПСКО, ТО СЕ СРПСКИ ЗОВЕ!
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Исток је добио име по извору који из планине Мокре Горе истиче.