Питање аутокефалије Скопљанаца је проблематично јер су већ око имена нове Цркве искрсли протести и изражена уздржаност
Извор: mpc.org.mk
Председник Републике Скопља*, одмах по сусрету са патријархом Вартоломејем, с јаким самоуверењем – изјављујући да је „Архиепископија“ (расколничка) наставак древне светле (тј. Охридске Архиепископије) – открива: или ће Скопљанци учинити оно што је и са мањом понудом учинио „Преспански споразум“, тј. наставити своје намере; или постоји договор са Фанаром да се услови Цариградске Патријаршије подразумевају, како се не би побунили Грци… Грчка црква ће остати „послушна“ наредбама САД и њених истомишљеника? Сагласно писању листа Врадини од 18. марта 2023:
„У мају 2022. Свети и Свештени синод Васељенске патријаршије изразио је добродошлицу у Свеправославну заједницу до тада шизматичкој цркви Скопљанаца, која се од 1967. отцепила од евхаристијског општења (тј. светог причашћа) са осталим Црквама. Тај гест Васељенске патријаршије – да васпостави евхаристијско општење отворио је пут за решење једног питања које заокупља Православље више од пола века. Свакако, одлука је била изричита. Име Цркве ће бити Архиепископија Охридска; биће искључено свако преиначење имена и односиће се на географске границе унутар ‘Републике Северна Македонија’. Такође, ова одлука је указала и на управно решење са Српском Патријаршијом, са којом је Охридска Црква васпоставила односе вршењем историјске заједничке литургије у Београду. До овог тренутка одлуку о васпостављању евхаристијског општења су преко својих свештених Синода – сем Васељенске патријаршије и Српске патријаршије која је пожурила да да аутокефалију пре него то одлучи Васељенска – прихватиле и патријаршије: Антиохије, Москве, Румуније (Патријарх румунски Данило већ помиње Стефана), Бугарске и Грузије, као и аутокефалне цркве Пољске и Чехословачке. Патријаршије: Александрије и Јерусалима, као и Аутокефална кипарска црква нису се до овог тренутка определиле. И Грчка црква – иако неће противречити развоју (догађаја) уколико назив буде поштован – засад држи став ишчекивања.
Ортодоксос типос: Од Скопљанаца није затражено покајање него им је поклоњено име „Охридски“
Нека буде забележено да засад једино позитивно у овом тешком питању јесте то – да Скопљанци због повећаног америчког интересовања, нису наумили да се обрате Московској патријаршији за признање аутокефалије. Економска и дипломатска подршка Америчке централне администрације, али и јаког скопског лобија у Вашингтону и Њујорку, није дозволила таква кретања, нити је, наравно, икада припрећено Васељенској патријаршији, попут Москве, како да поступи у називу новоосноване (Грцима) суседне Цркве.
При наведеном сусрету у Цариграду, колико 83-годишњи Васељенски патријарх Вартоломеј Архондонис, толико и председник Северне Македоније Стево Пендаровски, оставили су издавање Томоса Аутокефалије за неко будуће време.
Питање (аутокефалије) је, међутим, проблематично, јер су већ око имена нове Цркве искрсли протести и изражена је уздржаност. Подсетимо се да је 2022, када је Фанар објавио да ће дати аутокефалију до тада шизматичкој Цркви Скопљанаца, јасно речено да би то било под претпоставком да нови назив неће садржати изведеницу одреднице Македонија и да се титула Охридска Архиепископија неће односити на древну цветалу византијску црквену епархију Охридску, него се подразумева узани појам назива – црквена област истог значења у оквиру националних граница Северне Македоније.
Нажалост, испочетка се показало да тај назив не би могао да се одржи. Карактеристичан пример су изјаве председника Скопљанаца Пендаровског који је, излазећи из Фанара, после сусрета са Патријархом, изјавио да је „одлукама Васељенске Патријаршије признато нашој Цркви право да употребљава назив Охридска Архиепископија, који подразумева црквено трајање од хиљаду година…“
Па додаде: „Потпуно заокружење аутокефалије представља, такође, највиши национални интерес, јер отвара перспективу за нов духовни васкрс Охридске Архиепископије“!
Грчко министарство спољних послова изблиза прати развој. Интересовање и пажња су му усмерени на то да се не спроведу предвиђања и чланови Преспанског споразума. До данас је то интересовање остало једносмерно, пошто суседна државица не показује посебно расположење за примену и држање Споразума. Постоји, међутим, неограничени амерички интерес који притиска и уплиће Васељенску Патријаршију у геополитичке стратешке планове Вашингтона, усмеравајући их на акције које ће, евентуално, ојачати будућу мировну коегзистенцију двају народа. Одговарајуће и још теже проблеме износе митрополити Северне Грчке, колико наспрам Фанара, толико и наспрам Атинске Архиепископије која до данас са дистанце посматра то шта се догађа…
Ортодоксос типос, бр. 2441 од 24. марта 2023, стр. 8
- У медијима, и уопште јавном говору, Грци свог северног суседа не називају Македонија, већ Скопље, а њене становнике Скопљанци, а не Македонци.
Categories: Посрбљено
Grci su istorijski kroz Ohridsku arhiepiskopiju nastojali da ostvare uticaj pa i proboj u srpsko nacionalno tkivo , Arhiepiskopa ohridskog je postavljao Romejaki/sto bi rekli vizantijski car .
Danas to isto rade i nastavljaju lažni otpadnički narod – makedonci. Glupaštija koja tobože vodi sporove sa Grcima oko svega ali nastavlja da radi njihov istorijski posao protiv samih sebe. Ti 7h oslobodiš, istera im Turke iz kreveta a oni sami jurišaju pod jaram tuđina, šta reći nacija debila od nekada najkultuvisanijeg dela srpskog naroda.