Закључак расправе у кафани „Пролеће“: Кључ је у томе да постмодернисти и либерали морају да контролишу државно финансирање културе и науке, јер њих тржиште неће, тржиште тражи традиционалисте

Извор: ФБ страница ресторана „Пролеће“

На дан избора за председника и часништво САНУ, не сасвим случајно (има ли ичег случајног?) обрео сам се у једној од ретких демократских институција у Београду, кафани „Пролеће“. Пред седницу, било је и неколико академика на доручку у великој сали – нисам приметио ништа завереничко у томе.

Главна расправа водила се у предњој сали, у којој је једна група уметника – у контексту избора у Академији – претресла стање у свим битнијим градским галеријама. Мене то подсети на срећно доба у коме је Српска краљевска академија вршила надзор над Народним музејом и Народном библиотеком, па почех да ослушкујем дискутанте. Углавном, причали су о томе која се група „ужирила“ у којој државној галерији. Какве су везе тих група са Академијом нисам најбоље схватио, изгледа да су у питању неке „парадигматске“ и идеолошке сродности са „струјама“ у САНУ.

Нови председник САНУ Зоран Кнежевић: Косово је за Академију дневна политика

Расправа се потом пребаци на изборе у САНУ, али је врло брзо закључена речима једног од учесника:

„Кључ је у томе да постмодернисти и либерали морају да контролишу државно финансирање културе и науке, јер њих тржиште неће, тржиште тражи традиционалисте.“

Извештач Стања ствари из „Пролећа“,
Александар Живковић

Categories: Четири стотине речи

Tags: Александар Живковић, САНУ, карусел, кафана „Пролеће“