Хрватска политика је, у својим различитим видовима, увек у завршници рачунала са физичким уклањањем српског народа, оценио професор Ломпар
Мило Ломпар (Фото: Catena Mundi)
Злочиначка акција хрватске војске и западних (америчких) чинилаца над држављанима Хрватске српске националности је представљала завршну тачку у дугом континуитету хрватске политике, која је, у својим различитим видовима, увек у завршници рачунала са физичким уклањањем српског народа.
Та политика је имала увек два вида: максимални, који је укључивао физичку ликвидацију Срба када прилике буду повољне, као што су биле при распаду обе Југославије, и минимални, који је подразумевао асимилацију Срба методом културне и политичке дискриминације, као и методом изолованих физичких притисака. У таквом распореду околности, увек би максимални циљ био прикриван минималистичким образложењима и то је било правило како у оквирима католичке, тако и у оквирима националне пропаганде.
Извор: Фејсбук
Та политика је такође увек бринула о томе да у Београду нађе савезнике у циљу прикривања свог истинског садржаја. Историјска одговорност комунистичке партије, због прикривања и фалсификовања чињеница везаних за Јасеновац унутар културне политике комунистичке Југославије била је пресудан чинилац који је обезбедио да јавно средство о геноциду буде у битној мери умањено. Историјска одговорност другосрбијанске невладине интелигенције јесте продужетак овог комунистичког минимализовања како српских жртава, тако и истинских хрватских политичких циљева.
Треба разумети да овакво понашање хрватске политике није само њена аутономна оријентација, већ да оно настаје на једном светско-историјском вектору, чије су претпоставке увек подразумевале антируску и антисрпску политику у дугим историјским раздобљима. У томе је посвећена и свака културна или уметничка обрада прошлих историјских чињеница, чији је основни облик везан за даљи продор на исток у различитим облицима културног и политичког дејства.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Уважени професор каже за хрватску политику да је имала и обиљежје антируске политике, с тим у вези
интересантно је да су два руска предсједника Јељцин и Путин, одликовали два хрватска предсједника по злу упамћена у српском народу и то Туђмана и Месића, чини ми се плавом врпцом. Да ли Руси толико не знају или је нешто друго у питању? Мислим да је вријеме и да се наши врхунски интелектуалци озбиљно позабаве улогом и одговорношћу римокатоличке „цркве“ и Ватикана у планирању, организацији и реализацији злочина геноцида нас српским народом. Ријкетки су о томе писали и говорили. Такође, Олуја као завршна фаза хрватског геноцида над Србима не би се реализовала без конкретне помоћи америчке/јеврејске администрације, која је била кључна. Нека је на срамоту јеврејског народа који је са нама подијелио исту судбину у 2 св. рату. О овоме треба причати а ако је некоме непријатно због тога утолико боље. Истина је Богу мила.
Страдању српског народа допринели су и неки “наши”, на пример :
20 јуна 1928 год у Београду, у јеку жестоке расправе у Народној Скупштини, Црногорац Пуниша Рачић је извадио пиштољ и пуцао на пет хрватских посланика. Хрватски народ је био тешко погођен чињеницом да је петоро његових посланика страдало у београдском парламенту. Ово се његовим посланицима у Аустроугарској, у Бечу и Пешти, никад није десило.
Злочин Пунише Рачића стално су користили усташе тврдећи да су Срби „народ убица“ који им је убио цара у Сарајеву и народне посланике у Београду.
Danas je 06.08.2022 godina.
06.08.1941 godine u takozvanoj NDH1 krvati katolici ustaše fašisti ubijaju kolju i siluju u jednom danu:
PREBILOVCI Čapljina 800 Srpske nejači žena i dece.
SLATINA ANTONIĆ BRDO I HALILOVCI Grmeč 100
Srpske nejači žena i dece.
KRUŠCICA Vitez 70 Srpskih mučenika muškaraca.
NIŠEVIĆI Prijedor 8 Srpskih mučenika muškaraca.
U jednom jedinom danu.
Crno na belo.
Krvati katolici. Nemci katolici.
Krvati katolici. Nemci katolici.
Krvati katolici. Nemci katolici.
Crno na belo.