Амбасадор Израела Јахел Вилан: Прагматичан приступ Србије нашем признању Косова

Верујем да ће Вашингтонски споразум бити у потпуности материјализован, укључујући и премештање амбасаде у Јерусалим и стављање Хезболаха на српску листу терористичких организација, рекао Вилан 

Александар Вучић и Јахел Вилан (Фото: Instagram/buducnostsrbijeav)

Свеукупно, како на професионалном, тако и на личном плану, Србија је стопостотно испунила моја очекивања, каже у разговору за Данас Јахел Вилан, амбасадор Израела у Србији, одговарајући на питање какви су му утисци о нашој држави, где је почео свој мандат средином септембра.

Изјавили сте да је Израел званично признао Косово 4. септембра. Према Вашем мишљењу, да ли је овакав потез на неки начин утицао на српско-израелске односе?

– Одговор на ово питање је на известан начин такође везан за ваше прво питање. Наиме, по доласку у Србију, знао сам да долазим у веома пријатељску земљу са којом Израел има јаке односе који се заснивају на историјском пријатељству Срба и Јевреја и наше две земље. Дакле, јасно је да признање Косова недељу дана по мом доласку у Београд није добродошлица какву би иједан нови амбасадор очекивао. Међутим, искрено, гледам на то више као на прилику него изазов и срећан сам што сведочим прагматичном приступу овдашње владе по том питању. Сматрам да су дугорочно наши билатерални односи довољно јаки и засновани на много дубљим темељима од пуких интереса, тако да сам потпуно уверен да ћемо превазићи ово неслагање, иако, чак и као новајлија, потпуно разумем и поштујем осећања која Србија гаји према Косову.

Да ли је већ донесена формална одлука када ће Израел отворити своју амбасаду у Приштини?

– Не, и ако би требало да предвидим, не планира се отварање амбасаде у Приштини у скорије време. Као што можда знате, у свим бившим југословенским републикама имамо само две резидентне амбасаде, овде у Београду и у Загребу, док све остале земље покривају друге мисије и верујем да ће то бити и решење са Косовом. Пре свега то је више питање буџета него политике, а уз, надам се, две нове амбасаде, у Уједињеним Арапским Емиратима и Бахреину, не очекујем да ћемо ускоро отворити и амбасаду у Приштини.

Александар Вучић, Доналд Трамп и Авдулах Хоти (Танјуг/AP Photo/Evan Vuči)

Председник Србије Александар Вучић се обавезао да ће српска амбасада бити премештена из Тел Авива у Јерусалим до наредног лета. Верујете ли да ће Србија испунити то обећање, имајући у виду чињеницу да ће Џозеф Бајден, а не Доналд Трамп, бити нови амерички председник?

– За мене, постоје две ствари које су најнормалније и које представљају окосницу међународних односа. Прва је да су државе или владе посвећене споразумима које су потписале са другим земљама и то није нешто што зависи од демократске промене лидера. Друга је да се амбасаде налазе у главним градовима сваке земље. Упркос томе, последњих недеља ова врста питања постала је врло уобичајена. Дакле, мој одговор је да. Очекујем и заиста верујем да ће Вашингтонски споразум, који су потписале владе Србије и САД, а који укључује различите обавезе обе стране, бити у потпуности обострано материјализован, и то укључујући и два члана која се тичу нашег региона – премештање амбасаде у Јерусалим и стављање Хезболаха на српску листу терористичких организација. Штавише, управо то и чујем од сваког званичника кога овде сретнем.

Како оцењујете противљење које је ЕУ исказала идеји „селидбе“ српске амбасаде у Јерусалим?

– Као што сам већ рекао, за нас, као и за било коју другу земљу на свету, не постоји ништа природније од геста пријатељске земље која одлучи да своју амбасаду лоцира тамо где би свака амбасада и требало да буде, у престоници државе домаћина. Нажалост, као и у многим другим питањима, само када је реч о Израелу постоје другачија очекивања од међународне заједнице. Европска позиција за нас наравно није ништа ново, а опет, мислим да је то жалосно, као и многи други застарели концепти. Надам се да ће све више земаља следити Србију и преместити своје амбасаде у наш главни град Јерусалим. Јер, дозволите ми да откријем две тајне. Прва је да ће Јерусалим остати главни град Израела у оквиру било ког мировног решења са Палестинцима. Друго, то решење нема никакве везе са бројем амбасада у Јерусалиму, већ са спремношћу Палестинаца да са нама обнове директне преговоре. Након свега реченог, нисам наиван и зато под овим несрећним и неправедним међународним притиском још више ценимо одлуку председника Вучића и потрудићемо се да на билатералном плану изразимо и њему и српској јавности захвалност у корист наша два народа.

Фото: Сајт Владе Републике Србије

На састанку са српском премијерком Аном Брнабић навели сте да постоји простор за јачање економских веза Србије и Израела. Има ли неких вести у вези са унапређењем трговине, новим инвестицијама?

– Ово се директно односи на оно што сам рекао у претходном одговору, јер у данашњем свету не постоји бољи начин да се политичко пријатељство и уважавање преточе у конкретне и опипљиве мере него кроз економску сарадњу. Чак и пре пресељења амбасаде у Јерусалим, Србија ће наредних дана отворити своју економску канцеларију у Јерусалиму, као што је председник Вучић и изјавио на конференцији Америчко-израелског комитета за јавне послове (AIPAC) у фебруару ове године. Чврсто верујем да ће та канцеларија снажно допринети унапређењу економије и трговине између наших земаља, посебно у областима као што су иновације, информационе и комуникационе технологије, одбрана, сајбер безбедност, агротехнологија, технологија воде и обновљиви извори енергије. Иначе све те области врло су високо на дневном реду премијерке и њене владе, и све у свему, имамо много тога да поделимо и понудимо на основу нашег великог искуства. Сигуран сам да ће све то бити видљиво или кроз инвестиције или неге друге форме овде у Србији у наредним годинама. На нивоу влада ускоро планирамо да окупимо прву међувладину економску радну групу.

Потребна међусобна размена искустава

Цео свет је погођен кризом ковида-19. Како се Ваша држава хвата у коштац са овим огромним проблемом?

– Свака влада бори се са вирусом корона са мање-више истим циљем: како постићи максимално социјално дистанцирање са минималним ефектом на економију. Свака влада спроводи овај циљ различитим мерама које се заснивају на специфичним условима сваке земље. Били смо врло успешни у првом таласу на пролеће, а затим много мање успешни у другом таласу, када су бројеви били слични оним данас у Србији, готово 8.000 заражених дневно. Тада смо увели друго затварање, такозвани „локдаун“, као прва држава на свету која је то учинила и резултати су били врло добри, драматично смо смањили број заражених на око 500 људи дневно. То је наравно ишло уз врло болне економске резултате, стопа незапослености је сада у Израелу врло висока, а економија је и даље у веома тешкој ситуацији. Чврсто верујем да државе не би требало да се суочавају са овом глобалном пандемијом саме, већ кроз међусобну размену искуства, имајући на уму да нису сва решења примењива у свакој земљи. Имајући ово на уму, као и због чињенице да је Србија данас тачно тамо где је Израел био пре неколико месеци, делим то са званичницима овде и надам се да ћемо пронаћи најбоље начине да своје искуство поделимо са владом овде.

Марија Стојановић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 4. 12. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Дипломатско предскавништво сваке државе која је признала тзв. независност тзв. Косова* морало је одавно бити сведено до нивоа отправника послова. Улогу политичких организација које нису прогласиле окупацију дела територије сопствене државе срамота ме да назовем правим именом.

Оставите коментар