Београд, Ниш, Смедерево, Косјерић, Панчево, Нови Сад, Ужице, Бор, Ваљево, Краљево, Суботица, Пожаревац, Зајечар, Беочин званично су места са најзагађенијим ваздухом у Србији
Фото: ЦИНС
Тек објављен извештај о квалитету ваздуха за 2019. годину Агенције за заштиту животне средине (SEPA) осим старих проблема – ПМ честица које директно штете здрављу – показује да се међу главним загађујућим материјама налази и гас сумпор-диоксид. Због њега је Бор 13 пута прошле године и званично био опасан по здравље људи. Подаци упућују и да је у 2019. побољшан рад мерних станица у земљи, чиме је проценат релевантних података скочио са 48% на 85%.
Београд, Ниш, Смедерево, Косјерић, Панчево, Нови Сад, Ужице, Бор, Ваљево, Краљево, Суботица, Пожаревац, Зајечар, Беочин званично су места са најзагађенијим ваздухом у Србији, показују тек објављени подаци Агенције за заштиту животне средине (SEPA). ПМ честице које утичу на здравље људи, те у крајњој линији могу да доведу и до малигних обољења, главни су проблем у овим местима, осим у Бору који је загађен сумпор-диоксидом (SО2).
У Ваљеву је забележено 132 дана са прекомерним загађењем ПМ10 честицама, следи Ужице и једна станица у Смедереву, где је сваки трећи дан измерено прекомерно загађење. Највећа концентрација ПМ10 честица у току само једног дана забележена је у Зајечару, више од четири пута изнад дозвољене. ПМ2.5 највише је било у Ваљеву, Нишу и Краљеву. У престоници је најлошији ваздух био на Новом Београду, где је скоро сваки други дан био прекомерно загађен.
Станица за мерење квалитета ваздуха (Фото: ЦИНС)
За већину градова ово није новост. Ипак, Бор, Ниш и Нови Сад су у 2019. сврстани у ред оних са најгорим ваздухом, иако су у 2018, бар званично, имали чист ваздух. ЦИНС је раније писао да је ситуација у 2018. у Нишу била добра јер није било довољног мерења.
Бор се, међутим, издваја и по интензитету загађења – према извештају за 2019, ваздух у центру Бора због SO2 био је „опасан по здравље људи“ 13 пута. То значи да је 13 пута SO2 или азот-диоксид (NO2) на једном месту био дуже од три сата у количинама изнад дозвољених (у овом случају је праг померен са 350 на 500 микрограма по сату). О томе SEPA на свом сајту обавештава јавност (сваке среде за претходну недељу).
Агенција упозорила на опасност у Бору
СЕПА у Извештају наводи да је и раније, од 2010. па до пуштања у рад нове топионице 2015. уочила „забрињавајуће стање“ у Бору. Новом топионицом је ниво SO2 у центру града смањен, међутим ситуација се опет погоршала 2019. па је SEPA позвала на смањење загађења.
Топионица је постројење у склопу некадашњег РТБ Бора, који је крајем 2018. преузео кинески Зиђин. ЦИНС је већ извештавао о проблемима са загађењем у Бору, где су грађани током 2019. протестовали и јавно говорили да осећају веће загађење које им смета док дишу, те да се затварају по кућама.
Улаз у рударско-топионичарски басен у Бору (Фото: ЦИНС)
Подаци из извештаја упућују и на добру вест – да је Агенција побољшала квалитет мерења, односно да станице дају већу количину валидних података у односу на раније.
Наиме, систем мерних станица у Србији је годинама пропадао, због чега је већина података са станица била неупотребљива, а грађани Србије нису имали реалну слику о загађењу, о чему је ЦИНС већ писао. За разлику од 2018, када је употребљиво било нешто испод половине података са станица (тачније 48%), према SEPA-ином извештају ове године тај проценат је далеко већи и износи 85%.
Тако се мрежа станица приближила квалитету који је имала на самом почетку, односно 2011. години када је са станица добијено 94% валидних података.
Дина Ђорђевић
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Оставите коментар