Ана Вукотић: На литије не долазе паметни јер ко може да буде верник у 21. веку

Не могу да прихватим да 2020. године у грађанском друштву расте број верника, поручила редитељка Ана Вукотић

Ана Вукотић (Фото: Вечерње новости/Искра)

„Молебани, литије, процесије, средњовековна поетика и православна мобилизација, појаве су које грађанску Црну Гору, суштински не треба да дотичу“, казала је редитељка Ана Вукотић.

„Када говоримо о литијама и молебанима и том масовном окупљању грађана, засигурно не говоримо о интелектуалцима. Интелектуалци су људи који су спремни да својим именом и презименом стану испред свог става, а не да су део једне масе, која се, заправо, иза кринке и приче о Богу и вери, крије“, уверена је Вукотићева.

Режисерска се онда дотакла „великосрпског национализма“, те изнела апсурдне тврдње да је на делу манипулација.

„Нисам сигурна да је овде у питању пораст верника. Мислим да је ово пораст великосрпског национализма. Не могу да прихватим да 2020. године у грађанском друштву расте број верника. Дакле, није то, него великосрпска политика, а црква је у функцији манипулација. Просто, овде није тема Бог, овде је тема капитал. И то су ствари које су потпуно чисте“, сматра.

Не види Ана Вукотић ни један проблем у Закону о слободи вероисповести. Црногорске цркве и манастире градили су наши преци, каже редитељка.

„Вера је интимна ствар, Бога нам нико не може узети. И ми смо, као Црногорци, такође верујући свих ових година били без тих црквених објеката, па нам веру нико није узео. Овде то нису теме, него у континуитету потреба СПЦ да води државу. Ми само желимо да остварујемо право које нам припада по Уставу, а не било кога да ускраћујемо за било које право“, наводи Вукотићева.

Решење за ситуацију у којој се држава налази, Ана Вукотић види у примени Закона.

„Колико год је тзв. верника на улицама, много је више Црногораца који су незадовољни и просто не бих волела да дођемо у ситуацију да и са једне и са друге стране правимо протесте па да се пребројавамо. Сматрам да је тај број људи који тврде да су Срби, да су то све Црногорци који се осећају инфериорно, а инфериорност је увек последица незнања. То су Црногорци којима је мало да буду Црногорци, па би желели да буду и Срби”, закључује Вукотићева.

Опрема: Стање ствари

(РТЦГ/Искра, 2. 3. 2020)

Прочитајте још

  • Милан Ружић: Редитељки Ани Вукотић, молитвено


Categories: Преносимо

Tags: , , ,

3 replies

  1. Даће Бог Свемилосни да и ова мртва “ уметничка“ душа одговори на позив Творца видимог и невидимог света, те открије покајни канон Андреја Критског и трепетно, коленопреклоно завапи : “ Помилуј ме, Боже, помилуј ме… Душо моја, душо моја, устани, што спаваш…“ Ако не сада, у првој недељи Четрдесетнице, онда у недељи петој, на помен Марије Египћанке… И Марија Египћанка, мртве душе, бијаше “ уметница блуда и разврата“, “ интелектуалка похотне распојасности „, а онда је чудесним подвигом живе, пробуђене и устале душе, света постала, светим мучеништвом света постала… Дела, Ана несрећнице, довољно је само да душу пробудиш и постанеш човек, умоли Преподобну Марију да ти помогне, ево ја грешан молићу за тебе…

  2. Као одговор Ани Вукотић прилажем текст Б.Б. кога сам малочас мејлом добио :

    СВЕ ДО АМЕБЕ

    ”Муж је бранич жене и ђетета,
    Народ бранич Цркве и племена”,
    Његош

    Основни услов за разликовање живог света од неживе материје, јесте способност за репродукцију и трансмисија информације, – сећања, искуства, генетског кода и трајања. Онога што је суштински спорно у Црној Гори, где су стотине хиљада Црногораца на ногама у одбрани светиња и исконског људског достојанства.

    Одузети од Цркве и народа светиње, значи да њима држава може располагати, да их може приватизовати, као и осталу државну имовину. То је црвена линија коју у Црној Гори није могуће прекорачити, јер Црногорци то ни у ком случају не могу допустити.

    Актуални режим у Црној Гори једва да прелази рок једног људског нараштаја, притом је заузео да погази наслеђе и сећање небројених генерација својих предака и предходника. Осилио се до мере да је довео земљу до једино могућег избора – или већинска воља народа или опстанак отуђене криптокомунистичке демократуре.

    Одузети или подржавити светиње, створити услове за њихову приватизацију или предају самозваној и накарадној ЦПЦ, понижење је какво Црногорцима нису наметали ни Турци, ни други окупатори, као ни првобитни комунисти. Понижење као негација свега што припада Црногорцима, од историје, исконског сећања, до вере и људског образа. Одузети право на преношење својим потомцима онога што су примили од својих родитеља и предака, равно је злоћудном инжењерингу којим се народу одузимају најосновија људска права. Насилној лоботомији којом се људи своде на репродукцију без наслеђа, духовне верикале, генерацијског и колективног сећања, на полуживу материју којој се одузима способност трансмисије информација, генетског кода и трајања, какве поседује сваки живи организам, све до најелементарнијих као што су амебе.

  3. Сећам се приче Буде Симоновића. Каже када је био млад седео је тако на ливади са групом младића у Црној Гори. И започели су они причу међу собом ”Шта си ти?”. Међу њима је био и један чича. И како су ишли у круг, неки се изјашњавали овако а неки онако. И онда је стигао ред на чичу. ”Шта си ти деда?”. ”Чуј будале, па како можеш бити Црногорац ако ниси Србин?”. На шта Буда вели: ”После тога, све ми је било јасно.”

Оставите коментар