Мишо Вујовић: Писмо митр. Амфилохију – Ваш избор значи нестанак или васкрсење изворне Црне Горе

Ви данас имате три пута: два у пораз и један у победу, стоји у писму Миша Вујовића митрополиту Амфилохију

Митрополит Амфилохије и Мишо Вујовић  (Извор: ИН4С)

Архиепископу цетињском, митрополиту црногорско-приморском, егзарху пећкога трона, Високопреосвећеном Амфилохију.

Ваше високопреосвештенство,

Није први пут да Црвеногорци насрћу на своје светиње, на Бога, на темеље свога идентитета на постамент српског Пијамонта.

Одрођени, са прецима завађени, та клика препуних новчаника, на челу са Брозовим Нероном, последњим изданком стаљинизма у Европи, спремна је да на ломачи сопствене похлепе, запали Црну Гору или изазове братоубилачки рат.

Не сећам се да су се у историји парламентаризма хапсили посланици да би владајућа већина, у глуво доба ноћи, нешто надгласала. Но то је само кап бахатости. Посејана мржња, јавни морал и колективно стање духа народа су поражавајући. То је тековина државе са највише зависника од алкохола, коцке и наркотика по броју становника.

На повратку у Црну Гору, по устоличењу у трон цетињских митрополита храбро сте иступили са моралном дијагнозом: „Кад су стид убили Црну Гору су убили”!

Све је речено. Ни мање ни више. Кратко и јасно. Болно и трауматично. Убиством стида страда све: образ, част, достојанство…

Уместо узвишених етичких стремљења и идеала, трбух постаје мерило, параметар, олтар…

Но да не одуговлачим са обдукцијом покојника јер се тај морални смрад претвара у оправдани гнев код многих док се код других оставља недоумицу и простор за манипулацију. И само знате да круже разне гласине из самог епицентра цркве о вашем договору са „мудрим владаром” како сте недавно, иронично, ословили Ђукановића.

Уважавајући Вас као оца и дугогодишњег пријатеља, морам да приметим да сте својим двостраним аршинима отворили доста простора за манипулацију. Клели сте руководство Србије за издају Космета а руководство Црне Горе је прошло са укором разредног старешине. Почившем председнику Црне Горе сам давно приговорио да је на тацну испоручио мафији Црну Гору. Вашу улогу нећу мерити али је Ваш подршка црногорском Туђману била за многе збуњујућа. У чему је разлика између Мила Ђукановића и Мила Будака. У томе што је Павелићев министар једну трећину Срба побио, једну трећину покатоличио, једну протерао. Туђман га је погромом 1995. године надмашио. Ђукановићева стратегија није трећина већ већина. Да био добио већински народ циљ му је да Србе претвори у Црногорце а остатак ће сам по себи исцурети као у Македонији.

Мило Ђукановић и Душко Марковић (Извор: ИН4С)

Од свих тадашњих актера на трону сте данас остали Ви и Он. Једна раја а два господара. Мафија само када је у безизлазу пристаје да дели са неким територију. Или потчини конкурента или га неутралише.

У то време је он, као млади мафијаш, Вама љубио руку, макар симболично. Данас се однос снага променио у његову корист. Овде није више у питању борба за храмове и имовину. Овде се сада руши последње уточиште Срба у Црној Гори.

Ви данас имате три пута: два у пораз и један у победу. Први је повлачење у мировину и молитву. Други прихватање руке шефа фамилије, трећа отпор тиранији. Овом последњом солуцијом сте се оправдали пред Богом, историјом и људима.

Знам да сам недостојан да Вас саветујем али сам и у најтежим тренуцима био са Вама и на Вашој страни, а сведок сам Ваше жртве за страдалнике на Космету, те Вас синовски молим да попут Ваших славних претходника позовете народ, не на мач и оружје, већ на тихи отпор, ненасилни и молитвени.

Повлачење је слабост која их је осоколила и немојте да Вас плаше они којима је свеједно под којом ће заставом служити, на коју се страну окретати и кога ће помињати.

Ваш избор значи нестанак или Васкрсење изворне Црне Горе. Знам да је данас теже него за време Омер-пашиних година. Тада смо имали мало и јединствено стадо, данас подељену масу, тада су нас нападали у име Алаха, данас у име стомака. Тада смо били спремни да мремо данас нас мрзи да живимо. Једино што се није променило је острашћени башибозлук, који и данас са највећом страшћу насрће на светиње.

„Рекох и душу спасих”, како је говорио блажено почивши патријарх Павле!

Целивајући Вашу десницу одани Вам
Мишо Вујовић

Наслов и опрема: Стање ствари

(ИН4С, 27. 12. 2019)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. Свака част новинару Вујовићу. Oво је кад једном пастиру пишеш од срца, како јесте. Па шта Бог да.

  2. ПОДРШКА браћи Црне Горе да истрају а издајнике вере и отаџбине, како оне у мантијама, тако и оне на власти, који без страха, стида и зазора растачу духовно и земљско благо светога Саве, пред Богом, пред нашим светим прецима и пред нашом светлом историјом, треба позвати на одговорност.

Оставите коментар