Марик Верворт је 2008. године у Белгији, где је еутаназија легална, добила одобрење за потпомогнуто самоубиство након што је обезбедила сагласност три различита доктора
Фото: Марик Верворт
Белгијска параолимпијка Марик Верворт преминула је у 40. години путем еутаназије.
Освајачица златне медаље у Лондону 2012. године живела је са дегеренативним поремећајем кичме, због чега је трпела константне болове и имала тешкоће са спавањем.
У саопштењу њеног града Деста наводи се да је Верворт спровела свој избор у уторак увече, преноси Си-Ен-Ен.
Верворт је освојила злато у трци на 100 метара у колицима и сребро на 200 метара на Параолимпијским играма у Лондону 2012. године, а у Рио де Жанеиру 2016. године била је друга на 400 метара и трећа на 100 метара.
Верворт је 2008. године у Белгији, где је еутаназија легална, добила одобрење за потпомогнуто самоубиство након што је обезбедила сагласност три различита доктора.
У интервјуу за Си-Ен-Ен 2016. године, она је објаснила да јој је одлука да потпише документа за еутаназију вратила контролу.
„Више се не бојим смрти. Видим то као операцију, када заспите и никада се више не пробудите. За мене је то нешто што доноси мир. Не желим да патим док умирем”, рекла је тада Верворт.
Она је истакла да ће узети свој живот у своје руке када јој стање постане неиздрживо.
Од када се повукла из спорта након Параолимпијских игара у Рију, признавши да је бављење спортом сувише тешко за њено тело, Верворт је проводила више времена са породицом, пријатељима и својим терапеутским псом, лабрадорком Зен.
Еутаназија је легална само у неколико земаља света, а Верворт је говорила да жели да искористи пажњу коју је привукла својим избором да едукује народе у чијим земљама не постоји мера потпомогнутог самоубиства за људе чија је патња неиздржива.
„Мислим да ће бити мање самоубистава када свака земља буде имала закон о еутаназији. Надам се да сви разумеју да то није убиство, већ нешто због чега људи дуже живе”, говорила је Верворт, преноси Танјуг.
Categories: Вести над вестима
Свако ко је у стању да се изјасни да жели да му се помогне у самоубиству, може и сам да се убије. Ко није у стању да се изјасни, тај своју жељу не може ни да искаже. Како год, бављење овим проблемом је бесмислено и непотребно.