Објашњење министра Малог је да је његов превасходни задатак да води рачуна о сваком динару као и о сваком грађанину Србије. Све по принципу европског система вредности: један грађанин – један динар

Синиша Мали (Фото: Танјуг)

Када се у Америци сазнало да је Шешељ купио кућу у Хртковцима, одмах му је стављена на лед укупна америчка имовина у износу од целих 173.000 долара. Непосредан повод за доношење једне тако драконски обојене одлуке јесу гласине по којима је Др Војислав најавио да намерава да купи кућу и у Америци под условом да је Бела. На питање зашто би кућа баш морала да је бела, потенцијални купац је, са само њему својственим шеретлуком, одговорио да је то кућа са много америчких застава које су – то је у целом свету доказано – изванредан материјал за потпалу. „И, зашто бих онда“, додао је српски шаљивџија, „трошио паре за чамовину и хепо коцкице кад год ми се појави жеља да запалим америчка грејна тела на чврста горива“.

„Други разлог за евентуалну куповину куће и на америчком  тлу“ – наставио је, сада већ озбиљно, интересент за парче  слободног америчког неба –  „јесте чисто здравствене природе. Пошто је недвосмислено утврђено да је осиромашени уранијум повољан за здравље и пошто би моју кућу, када се прочује да је моја, сигурно бомбардовали, имао бих здравствену негу о њиховом трошку“.

Као контрамера пропаганди о куповини белих кућа по белом свету, пуштена је у јавност скоро невероватна, неки кажу црна вест, по којој би једног дана и Чанак могао постати председник Народне скупштине. Вест је мало вероватна јер је врло мали број оних који би поверовали да би, после избора новог Председника, посланици могли да уђу у скупштинску салу само под условом да су у црним кошуљама.

„Уколико би се то и десило, бар по објашњењу Жена у црном, тумачење да су такве кошуље очигледна потврда припадности неким политичким формацијама из неке давне прошлости, било би потпуно погрешно. То би пре могао бити искључиво знак опште жалости.“

„Најбоље би било када би и укупно пучанство носило црне кошуље. Тако би се постигла потпуна равнотежа интереса и посланици се не би ни по чему разликовали од обичних грађана“ – закључиле су те жене једногласно.

Да је Лорка жив, певао би „Црно, волим те црно“!

Црне кошуље би, поред тога, значајно допринеле завођењу, новом Председнику тако драге, лустрације која је једном необјашњено изостављена. Метла за лустрирање би имала сребрну дршку.

На улицама престонице све бандере би биле префарбане у жуто-црну боју и изграђене у виду крста јер је Јержи Лец једном написао „да се од крста најлакше могу направити двоја вешала“.

Војвођански новци би били посебно обележени црном бојом да се зна шта је чије и ко коси, а ко гради Београд на води.

Скупштински би живот процветао и, уместо црвеног каранфила, у реверима посланичких сакоа, последње речи италијанске модне конфекције, биле би заденуте црне лале.

Чим је Мали устоличен у фотељу министра финансија, његове присталице – малинари, блокирале су све путеве према Црној Гори што је изазвало оправдани бес новонатовца, старог господара Мила. По тврдњама Милових присталица – милонара, блокада путева је спроведена у дослуху са Министарством финансија једино у циљу да би се спречио одлив српских девиза у црногорску туристичку привреду и онемогућили српски туристи да током јула и августа уживају у „свијетлим мајским зорама“.

Објашњење Малог је да је његов превасходни задатак да води рачуна о сваком динару као и о сваком грађанину Србије. Све по принципу европског система вредности: један грађанин – један динар.

Шешељеве Беле куће, Чанкове црне кошуље и беле паре за црне дане министра Малог, сигуран су знак да Србија иде у цик-цак, али без алтернативе. Једина предност је што се путује уз помоћ неоправдано високих цена нафтних деривата.

Categories: Сатиристика

Tags: Драгослав Пакић, Синиша Мали, сатира